Pobunjenim studentima, vlast na čelu sa Vučićem pridavala je pregršt diskvalifikatorskih etiketa: ustaše, strani plaćenici, instrumenti domaće opozicije, protagonisti nasilne obojene revolucije i, teroristi… No, poslednjih dana studenti su stigmatizovani najtežom mogućom optužbom – da su nacisti jer se nacizam tretira kao „apsolutno zlo“. Ta optužba se na posredan način odnosi i na sve one koji podržavaju studentski pokret, kako na opozicione stranke, takoi na sve pobunjene segmente društva. Posle tih optužbi koje je izrekao sam vrh vlasti, na određenim mestima pojavili su se transparenti na kojima je pisalo Bolje ćaci nego naci, pri čemu se na tim transparentima nalazio i kukasti krst čije je objavljivanje kažnjivo po našim zakonima.
Manipulacija studentima koji hoće da uče
Na vanrednoj sednici Narodne skupštine, šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov je pokušao da opravda pojavu ovog tragikomičnog transparenta opisom poznatog događaja u Studentskom gradu u kojem je grupacija studenata „blokadera“ navodno nanela teške telesne povrede studentu koji hoće da uči Milošu Pavloviću u nameri da ga ubiju. U tom kontekstu, on je sve studente nazvao isto kao i Ana Brnabić „nacističkim hordama“, dodavši pri tome da je to sama suština nacizma. Prema emitovanom snimku, Miloš Pavlović je bio poliven vodom, moguće je da je došlo i do koškanja, ali je potpuno isključeno da je zadobio teške telesne povrede, samim tim što nije hospitalizovan i što advokatima naznačenih studenata nije omogućeno da imaju uvid u lekarski izveštaj. Na snimku iz Urgentnog centra može se videti kako pomenuti Miloš sedi u inavlidskim kolicima sa kojih, u navodnom šoku, mada se na njegovom telu nisu nalazili nikakvi tragovi povreda, izgovara da ga je situacija koja se zbila u Studenjaku podsetila na događaje u Beču 1936 i Minhenu 1938. u izvedbi fašista.
Sutradan je Vučić u prisustvu čudnovato brzo oporavljenog Miloša gotovo ponovio reči svog štićenika i učenika o događajima u Beču i Minhenu dovodeći ih u vezu sa fašizmom i time demonstrirao da je svog učenika pre incidenta neznalački instruisao da su fašizam i nacizam identični pojmovi. Naime, Musolinijev fašizam je bio opereta u odnosu na nacizam jer je on bio posvećen stvaranju „organske države“ na osnovu korporativizma, te je u njemu antisemitizam, kao ključni deo Hitlerove rasne koncepcije, bio zanemarljiv. Posmatrano iz perspektive Milenka Jovanova, postavlja se pitanje šta su onda aktivisti SNS koji su između ostalog bejzbol palicama pretukli studenkinju, razbivši joj pri tome vilicu ili vozači automobila koji su pokušali da zgaze studentkinju i studente i zbog toga optuženi za ubistvo u pokušaju?
Naravno, ovde je najintresantniji način na koji je Jovanov pokušao da sažeto definiše suštinu nacizma. Mislim da niko u svetu ko se iole ozbiljnije bavio nacizmom nije na taj način definisao suštinu nacizma. Već i „vrapci na grani“ znaju da je fundament nacističke države bila rasistička ideologija. Kako je to napisao čuveni nemački filozof prava Karl Šmit nakon svog pristupanja Nacionalsocijalstičkoj partiji: „Bez svoje utemeljenosti na rasnoj homogenosti, nacistička država ne bi mogla postojati ni dana.“ Koncepciju o superiornosti arijevske rase nije razvio Hitler već pre njega francuski aristokrata Gobino u svom delu „Poreklo nejednakosti među rasama“. No, rasistčka teorija nalazi se u unutrašnjoj vezi sa radikalnim etnonacionalizmom, pošto je pojam arijevske rase kao superiorne u odnosu na druge izveden iz etnolingvističkog pojma.
Kad je reč o tehnologiji vladavine naše postojeće vlasti, onda na površinu isplivavaju ne male sličnosti sa tehnologijom vladanja kako boljševika tako i nacista. Oba ova poslednja pokreta ispojavala su prezir prema formi kao suštini „buržoaskog prava“
U Nemačkoj je i posle Drugog svetskog rata dugo, sve do njenog ulaska u EU, kriterijum za sticanje državljanstva bio isključivo dokaz o nemačkom etničkom poreklu. Stoga gastarbajteri koji su živeli veoma dugo u Nemačkoj, te su govorili odlično nemački i poznavali njenu istoriju, nisu imali nikakve šanse da dobiju nemačko državljanstvo, dok su oni koji su, zbog toga što su veoma dugo živeli u drugim državama, veoma slabo govorili nemački dobijali nemačko državljanstvo ukoliko imaju pouzdan dokaz da su po etničkom poreklu Nemci.
Jak vođa je karakteristika nacističke države
Naravno, Jovanov bi na sve ovo mogao uzvratiti da u Srbiji ne postoji nacistička država, već samo širi nacistički pokret, ali i u tom slučaju, takav pokret ne može postojati bez propovedanja rasističke ideologije ili bar radikalnog etnonacionalizma. Pobunjenim studentima je krajnje smešno i stupidno pripisivati i jedno i drugo, jer su oni na delu pokazali da njihov aktivizam nema ni primesa etnonacionalizma svojim ispoljavanjem empatije prema predstavnicima manjinskih etničkh grupacija. To je naročito došlo do izražaja u njihovoj saradnji sa pobunjenim studentima iz Novog Pazara. Poznato je da je jedan novopazarski student muslimanske vere na masovnom studentsko-građanskom okupljanju prilikom obeležavanja Sretenjskog ustava, izjavio da se prvi put osetio pripadnikom Republike Srbije, što ukazuje na integrativnu funkciju studentskog pokreta, tj. na njegov doprinos uklanjanju međuetničkih mržnji. To potvrđuje i dolazak studenata iz svih delova Srbije u Novi Pazar koji je izazvao oduševljenje ne samo tamošnjih studenata već i ne malog broja tamošnjih građana i građanki.
Drugi nužan uslov ne samo nacističke države već i nacističkih pokreta u nenacističkim državama je uzvisivanje „firera“ na nivo neprikosnovenog arbitra. Kako je to rekao Hajdeger u svom čuvenom rektorskom govoru održanom posle dolaska nacista na vlast: jedini zakon za nemački narod je firerova volja. Ko je neprikosnoveni vođa studentskog bunta, kada oni sve odluke donose na svojim plenumima glasanjem posle prethodne rasprave? Ko može verovati, ukoliko ima i trunku zdravog razuma, da je njihov vođa iz senke – Nataša Kandić, advokat Tomanović ili neko treći kada se studenti suprotstavljaju zahtevima i svojih profesora koji ih podržavaju da se nađe kompromisno rešenje koje bi omogućilo kako polaganje ispita tako i nastavak blokada.
Pri svemu ovom, treba imati u vidu da su nacisti fanatično verovali i u svoju ideologiju i u njen krajnji cilj. Isti slučaj je bio i sa boljševicima, s tim što su njihova ideologija i njen krajnji cilj bili bitno drugačiji. No, ipak, kad je reč tehnologiji vladanja, postoje brojne sličnosti između dva režima o kojima je reč. Ovo otuda što ni u jednom od njih nije bila na delu vladavina prava, tj. podela vlasti. U nacizmu je Hitler uvek ponovnim prolongiranjem vanrednog stanja koncentrisao sve tri grane vlasti u svoje ruke; u boljševizmu je insttitut jedinstva vlasti omogućio vođi da se njegova arbitrarna volja uzdigne iznad ustava i zakona. U nacizmu je proglašenje arijevske rase najsuperiornijom rasom samo po sebi impliciralo zabranu mešanja Nemaca sa pripadnicima niižih rasa radi očuvanja rasne čistote (recimo, poništavanje svih dosadanjih mešovitih brakova i zabrana sklapanja novih – tzv. antisemitski zakoni), programe porobljavanja i uništavanja nižih rasa. Na meti su osobito bili Jevreji, koji su, zato što tada nisu imali svoju državu, tretirani kao „univerzalni stranci“, kao ljudi bez korena, bez vlastitog tla.
Vučić je, pošto mu je Nikolić prepusto mesto predsednika SNS, od samog početka bio opsednut težnjom da postane neprikosnoveni suvereni diktator. Prvi korak u tom pravcu bilo je hapšenje srpskog biznismena Miškovća. To je bio prvo veliko prekoračenje njegovih ustavnih ovlašćenja
Hitler je stoga razvio „industriju smrti“ razgranjavanjem koncentracinih logora unutar Nemačke, ali i izvan nje na osvojenim teritorijama u sklopu realizacije koncepcije širenja životnog prostora (Lebensraum). Jedna od tehnologija održavanja Hitlerove suverene diktature sastojala se i osnivanju paramilitarnih organizcija, sastavljenih od ljudi koji su prošli test apsolutne lojalnosti Fireru. Zadatak tih organizacija – SA (tzv. jurišni odredi, braonkošuljaši) i SS (Šucštafel – tzv. odbranbene snage, „pretorijanska straža“) – bio je da nadziru ponašanje svih građana u njhovom privatnom životu da sumnjive (nedovljno lojalne) hapse, izvrgavajući ih najtežim oblicima torture, ili da ih na ulicama prebijaju, ponekad do smrti.
Montirani procesi kao u staljinizmu
Kad je reč o boljševicima, pošto su prepreke ostvarivanju njihove ideologije bile njoj samoj, imanentne prepreke, jer je ona, po svojoj suštini, bila utopističkog karaktera, tj. suprotna ljudskoj prirodi, bila je nužna primena visokog stepena represije i stavljanje pod vođinu kontrolu svih sfera društvenog života, uključujući i umetnost – radi realizacije te idelogije. Stoga recimo Staljin ne samo što je protiv svojih najbližih saradnika organizovao montirane sudske procese, već je razgranao sistem tzv. gulaga kao pandan nemačkim koncentracionim logorima, u koji je smeštao ogroman broj nedužnh građana kojima je pridavan status stranih plaćenika i unutrašnjih neprijatelja.
Kad je reč o našem postojećem režimu, on ne počiva ni na kakvoj ideologiji, te onda nema ni nikakve ideološke ciljeve. Stoga je njega pogrešno interpretirati kao nacistički ili kao boljševički. Teško mu je pridati i kvalifikativ patriotski ili etnonacionalistički, jer on obe te stvari shvata samo kao pogonsko gorivo za proširenu reprodukciju moći i nelegalnog materijalnog bogaćenja njegove novokomponovane necivilizovane i anti-intelektualno usmerene elite. To se osobito očituje na problemu Kosova. Ma šta se mislilo o Koštunici, za vreme njegove vladavine sever Kosova je bio pod srpskom kontrolom i on je, čim je shvatio da je uslov za naš ulazak u EU – predaja Kosova, odustao od puta u EU. Da li je to bila dobra ili loša odluka – to je stvar diskusije. Ali, van svake diskusije je da je zapaljiva patriotska retorika vrha postojećeg režima bila isključivo za unutrašnju upotrebu, za manipulisanje patriotskim osećanjima većine naših građana u cilju zadobijanja njihove podrške na izborima. Jer, nasuprot tome, Vučić se u pregovorima sa stranim faktorima ponašao podanički, kao pravi komprador, predajući postepeno, ali sigurno ceo sever Kosova pod ustavnopravnu kontrolu albanskih vlasti, ostavivši tamošnji srpski živalj „na cedilu“, bez ikakve zaštite.
Vučić se u pregovorima sa stranim faktorima ponašao podanički, kao pravi komprador, predajući postepeno, ali sigurno ceo sever Kosova pod ustavnopravnu kontrolu albanskih vlasti, ostavivši tamošnji srpski živalj „na cedilu“, bez ikakve zaštite
O nemoći srpskih vlasti da na bilo koji način zaštite ugrožene Srbe na Kosovu, uverljivo svedoči nedavni pokušaj albanskog policajca da zadavi srpskog mladića. Ministar unutrašnjih poslova, Dačić je na to regovao rečima da će taj policijac biti uhapšen čim kroči na teritoriju Srbije, a to će se desiti kad „na vrbi rodi grožđe“. Isto tako, albanske vlasti su nedavno naredile Srbima da se u krajnje kratkom roku isele iz svojh kuća zato što su te kuće navodno ilegalno građene. U Leposaviću je zabranjeno tamošnjem fudbalskom timu da koristi svoj stadion i slično. Na sve te slučajeve, vrh srpske vlasti ostaje nem i ravnodušan. On na demagoško-populistički način voli srpski narod u celini, dok svakog njegovog pripadnika prezire.
Vučićevo pokoravanje Srbije
No, kad je reč o tehnologiji vladavine naše postojeće vlasti, onda na površinu isplivavaju ne male sličnosti sa tehnologijom vladanja kako boljševika tako i nacista. Oba ova poslednja pokreta ispojavala su prezir prema formi kao suštini „buržoaskog prava“. Stoga je Hitler demontirao pravnu državu čiji je nužan uslov podela vlasti unutar koje najvažniju ulogu ima nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo. Boljševici su navodno buržoaskoj podeli vlasti kao osnovnoj brani pojavei vlastodrštva suprotstavili institut jedinstva vlasti kojie je otvarao put učvršćivanju Vođe sa diktatorskim ovlašćenjima, što je doživelo svoju kuminaciju u Staljinovo vreme.
Vučić je, pošto mu je Nikolić prepusto mesto predsednika SNS, od samog početka bio opsednut težnjom da postane neprikosnoveni suvereni diktator (objednjavanje suverena i diktatora u jednoj te istoj ličnosti). Prvi korak u tom pravcu bilo je hapšenje srpskog biznismena Miškovća. To je bio prvo veliko prekoračenje njegovih ustavnih ovlašćenja, jer on kao predstavnik izvršne vlasti nije imao nkakvo pravo da da „zeleno svetlo“ tužilaštvu za taj čin. No, pošto je ogromna većina građana to shvatila kao objavu rata „tajkunima“ i razgranatoj korupciji, njegov rejting je, i pored nelegalnosti toga čina, bio enormno povećan. Naravno, ovde nemam prostora da pratim putanju Vučićevog uspona, korišćenjem nelegalnih sredstava, ali on je, potpuno neutrališući Nikolićev uticaj u stranci, postao njen neprikosnoveni lider, dobivši uskoro ubedljivo pedsedničke izbore. U periodu u kojem je bio i predsednik Republike i SNS uspeo je da podvlasti pravosuđe, što mu je omogućilo da preuzme u svoje ruke kontrolu nad sve tri grane vlasti.
U centru Vučićeve medijske indoktrinacije bila je i indoktrinacija masa radikalnim etnonacionalizmom, rusofilstvom i antizapadnjaštvom. Kao što je dešavalo i u Staljinovo i Hitlerovo vreme, dok je radio bio glavni medij
Mnogi kritičari Vučića su tvrdili da je on uspostavio totalnu dominacju izvršne grane vlasti nad ostale dve grane vlasti. Međutm, to je bio pogrešan zaključak. On je uspeo da u potpunosti pokori i izvršnu vlast, tj. vladu, pretvarajući je u puki instrument njegovog samovoljnog načina vladanja, što će reći da je on u potpunosti ukinuo podelu vlasti, kao što je to učinjeno i u boljševizmu i u nacizmu. Paralelno sa tim, on je stvarao svoje paramilitarne falange, kao što su to radili i vođe boljševika (KGB) i nacista (SA i SS). Naravno, na daleko diskretniji način, i njihove aktivnosti bile su manje brutalne i užeg opsega. Što je razumljivo, jer su i boljševizam i nacizam bili i formalno-pravno jednopartijski sistemi, za razliku od Vučićeve Srbije u kojoj formalno postoje i opozicione stranke i drugi opozicioni subjekti.
Međutim, podjarmljivanjem prvosuđa, u čemu su mu pomogle i nasleđene procedure vezane za izbor najviših organa sudstva i tužilaštva, otvorilo mu je put pretvaranju Saveta Rem kao regulatornog tela koje kontroliše zakonitost rada ne samo javnog servisa već i ostalih elektronskih medija, u „produženu ruku“ njegove lične samovoljne vladavine, zahvaljujući čemu je on postao neformalni glavni i odgovorni urednik svih elektronskih medija sa nacionalnom frekvencijom. Time su dati mediji postali glavni izvori indoktrinacije masa.
Mit o najvećem graditelju
Oni su stvarali mit o njemu kao najvećem graditelju u istoriji Srbije (autoputeva, različitih objekata, ali i njihovih rekonstrukcija), prećutkujući činjenicu da je suština te izgradnje – koruptivna ugradnja, zbog čega su svi ti autoputevi i novopodignuti i rekonstruisani objekti krajnje brzo propadali, a vladajuća korumpirana klika se krajnje brzo bogatila do neslućenih razmera, dok je najveći deo naroda sve više padao ispod egzistencijalnog minimuma. Naravno, u centru te medijske indoktrinacije bila je i indoktrinacija masa radikalnim etnonacionalizmom, rusofilstvom i antizapadnjaštvom. Kao što su u Staljinovo i Hitlerovo vreme, dok je radio bio glavni medij, gotovo sve radio stanice prenosile govore ovih Vođa uzdizanih na nivo sveznajućih ovozemaljskih bogova, tako su gotovo sve naše televizije, uključivši i one lokalne, uživo prenosile sva gostovanja našeg obogotvorenog lidera na televizijama i sve njegove govore na mitinzima.
Kad je reč o izborima, čuvene „ćorave kutije“ iz davnih komunističkih vremena bile su smešan izum, „male bebe“ u odnosu na različite tehnike izborne krađe precizno razrađene u Vučićevo vreme.
No, pobunjeni studenti uspeli su da probude naše društvo iz duboke apatije i da uključe ogroman broj građana, oslobodivši ih od straha, u nepokolebljivu i istarajnu borbu za uspostavljanje pravne države i autentičnog parlamentarnog sistema. Oni su Vučićevu harizmu – to pokazuju i rezultati nedavno održanih izbora u Zaječaru i Kosjeriću – razbili u paramparčad. Stoga je Vučić svojim „psima čuvarima“ dao zeleno svetlo da studente izjednače sa „nacističkim hordama“, sa protagonistima „apsolutnog zla“ u borbi sa kojim su sva sredstva dozvoljena. Ali, to je pucanj u prazno, jer u takve optužbe na račun studenata niko živ ne veruje, čak ni njegovi lojalisti, akmoli bilo koji politički faktor u svetu. Ovom optužbom, Vučićeva mantra da su u studentski bunt uložene milijarde i milijarde evra dobila je svoj karikaturalni oblik, jer ispada da ovaj bunt finansiraju postojeći spoljašnji nacistički pokreti koji su marginalni, ne samo politički već i finansijski, ukoliko uopšte i negde postoje.
Vučić je uspeo da u potpunosti pokori i izvršnu vlast, pretvarajući je u puki instrument njegovog samovoljnog načina vladanja, što će reći da je on u potpunosti ukinuo podelu vlasti, kao što je to učinjeno i u boljševizmu i u nacizmu. Paralelno sa tim stvarao je paramilitarne falange, kao što su to radili i vođe boljševika i nacista
Izađi na crtu studentskoj izbornoj listi, ukoliko ti srce nije „sišlo u petu“. Bio bi to kraj terora nad zdravim razumom, bezobzirnog i beskrupuloznog nasilja nad vladavnom prava i nad nedužnim ljudskim životima koje sve više i više produkuje staljinističke montirane, političke sudske procese.
