Haos koji Ameriku čini ranjivom

Kada je tadašnji američki predsednik Frenklin D. Ruzvelt 1933. poželeo da normalizuje odnose sa Sovjetskim Savezom, rekao je Josifu Staljinu da najpre Kremlj mora da odustane od subverzivnih aktivnosti unutar Sjedinjenih Država. Slično se ponašao i predsednik Ronald Regan kada je hteo popuštanje hladoratovskih tenzija: njegov državni sekretar, Džordž Šulc, jasno je stavio do znanja Mihailu Gorbačovu da sovjetski špijuni moraju da prestanu sa širenjem laži kako je pojava AIDS posledica američkih istraživanja biološkog oružja.

Predsednik Donald Tramp, reklo bi se, želi da sledi svoje prethodnike i poboljša odnose s Rusima. Ali umesto da od Kremlja zahteva obustavljanje malicioznih aktivnosti, njegova administracija jednostrano polaže oružje pred Moskvom, nudeći joj quid bez quo.

Otkako se vratio na vlast, Tramp slabi vladine agencije koje su bile brana pred stranim mešanjem. Njegova administracija tako otpušta zvaničnike Federalnog istražnog biroa (FBI) koji su bili uključeni u krivične istrage protiv njega, ostavljajući ga bez desetina najiskusnijih agenata, dok u isto vreme uklanja ili premešta na druga radna mesta visoke zvaničnike iz grupe za nacionalnu bezbednost i obaveštajnog odseka biroa. U Agenciji za bezbednost sajber prostora i infrastrukture (CISA) otkaze je dobilo najmanje 17 zaposlenih čije zaduženje je bilo zaštita integriteta izbora i borba protiv širenja dezinformacija; kao formalno obrazloženje za otkaze poslužila je objava da se agencija refokusira na ono što joj je izvorno bio zadatak – zaštitu kritično važne infrastrukture (a to što i izborni sistemi spadaju u tu kategoriju nema veze).

Trampova administracija ima pravo na reorganizaciju birokratije unutar zakonskih parametara, ali njen neselektivni pristup u suprotnosti je sa 2.000 godina dugom istorijom velikih sila koje vojnu moć, odvraćanje i diplomatiju koriste kako bi spoljne pretnje držale pod kontrolom

Slična kresanja sprovode se i u Centralnoj obaveštajnoj agenciji (CIA) i Agenciji za nacionalnu bezbednost (NSA): direktor i zamenik direktora potonje navodno su otpušteni na preporuku zagovornice teorija zavera Lore Lumer. Povrh svega toga, Tramp je potpisao i izvršnu naredbu kojom se smanjuju izdvajanja za Agenciju za globalne medije, pod čijim okriljem su, uz ostalo, Radio slobodna Evropa/Radio sloboda, Radio slobodna Azija i Glas Amerike.

Sva ova kresanja Ameriku čine podložnom stranoj subverziji. Kresanje krila FBI slabi sposobnost biroa da istražuje strano mešanje, a otpuštanje eksperata koji su doprinosili očuvanju integriteta izbora američkim neprijateljima uvećava mogućnosti za sejanje konfuzije širenjem teorija zavere i dovođenjem u sumnju izbornih rezultata.

Efekti takvih malignih uticaja na američku politiku već su vidljivi, a sad će stvari postati još gore. Proizvoljna otpuštanja u obaveštajnim agencijama kreiraju kohortu finansijski ugroženih, potencijalno nezadovoljnih aktuelnih i bivših uposlenika koji će sada biti meta stranih obaveštajnih službi; nastojanja Rusije i Kine da angažuju bivše pripadnike američkih službi već su intenzivirana, u čemu im pomažu agencije za regrutovanje takvih kadrova, koje nisu nužno u obavezi da otkriju identitet svojih klijenata.

Nastojanja Rusije i Kine da angažuju bivše pripadnike američkih službi već su intenzivirana, u čemu im pomažu agencije za regrutovanje takvih kadrova, koje nisu nužno u obavezi da otkriju identitet svojih klijenata

Na sličan način i ućutkivanje strateški važnih emitera poput Radija slobodna Evropa Americi oduzima vredan izvor globalne meke moći. U vreme kad Rusija i Kina šire vlastito delovanje na planu meke moći, gašenje takvih organizacija nema nikakvog smisla.

Kao koautori knjige o istoriji subverzije, A Measure Short of War: A Brief History of Great Power Subversion, u prilici smo da konstatujemo koliko je ovakvo ponašanje čudno. U svim našim studijama subverzivnih aktivnosti i načina kako im se suprotstaviti, od drevne prošlosti do danas, nismo naišli ni na jedan slučaj u kome bi se zemlja koja predstavlja metu unilateralno razoružavala. Šta se dešava?

Spoljni pokušaji da se oslabe ili promene politike neke vodeće sile postoje koliko i države same. Trampova administracija ima pravo na reorganizaciju birokratije unutar zakonskih parametara, ali njen neselektivni pristup u suprotnosti je sa 2.000 godina dugom istorijom velikih sila koje vojnu moć, odvraćanje i diplomatiju koriste kako bi spoljne pretnje držale pod kontrolom.

Haos u sistemu američke odbrane zemlju čini ranjivom. Ako je Trampu istinski stalo do američkog suvereniteta, trebalo bi da na uverljiv način javnost ubedi u to da odbrambeni kapaciteti zemlje nisu kompromitovani

Zemlje se od stranog mešanja brane edukujući svoje stanovništvo i jačajući vlastitu otpornost na potencijalne napade – na primer, obezbeđujući resurse i savetodavnu pomoć licima angažovanim na organizaciji izbora na lokalnom nivou. Subverzija se odvraća pretnjom da će se, u slučaju da stvari izmaknu kontroli, na takve pokušaje uzvratiti tako da to bude bolno po suprotnu stranu – tako što će se, recimo, na teritoriji države koja se bavi subverzivnim delovanjem emitovati neprijatne istine o njenim aktivnostima, ili će biti blokirani njihovi vitalni kapaciteti, kao što je američka Sajber komanda učinila s ruskom Agencijom za proučavanje interneta u vreme međuizbora 2018.

Kako bi neprijateljske subverzivne operacije bile zadržane na podnošljivom nivou targetirane zemlje se takođe služe diplomatskim štapovima i šargarepama – tako što, primera radi, zauzvrat nude smanjivanje vlastitih subverzivnih aktivnosti (poput promovisanja demokratije, što iz perspektive Kremlja predstavlja pretnju). Ali da bi takve mere imale ikakvog strateškog smisla, iza svakog quid mora da usledi quo.

Da li Trampova administracija iza kulisa ozbiljno radi na nalaženju zajedničkog jezika s Kremljom, pa možda Ruse želi da ohrabri na odstupanje nudeći im uzajamnu deeskalaciju? Ako to nije slučaj, onda je ono čemu prisustvujemo bez presedana. Nema nikakvog strateškog smisla da SAD prestanu da igraju tvrdo s neprijateljima koji nastavljaju da ih potkopavaju.

Budući da se potezi koje povlači čine autodestruktivnim, Trampova administracija Amerikancima duguje nekakvo objašnjenje. Možda neke taktike moraju da ostanu tajna, ali šira strategija bi trebalo da podleže obavezi demokratskog polaganja računa

Unilateralno uklanjanje ograda kojima se sprečava širenje dezinformacija, uplitanje u izborni proces i druge neprijateljske aktivnosti očigledno je opasno. Postoji li neka dosad neviđena strateška logika u narušavanju američkih odbrambenih linija, ili Trampa pokreće isključivo neuralgija izazvana istragama vođenim o vezama njegove prve kampanje s Rusijom?

Budući da se potezi koje povlači čine autodestruktivnim, Trampova administracija Amerikancima duguje nekakvo objašnjenje. Možda neke taktike moraju da ostanu tajna, ali šira strategija bi trebalo da podleže obavezi demokratskog polaganja računa. U Ruzveltovo i Reganovo vreme postupanje po sistemu „ja tebi – ti meni“ bilo je transparentno i javno. Kad je u Beloj kući bio Ruzvelt, zvanična američka politika bila je da se diplomatsko priznanje SSSR-a odlaže sve dok Moskva ne ispuni niz zahteva – među kojima je bio i onaj za obustavljanje sovjetskih subverzivnih aktivnosti u SAD. Kad je u Ovalnom kabinetu sedeo Regan, radna grupa za aktivne mere pri Stejt departmentu javno je sarađivala s urednicima i diplomatama širom sveta kako bi sovjetske dezinformacije bile razotkrivene.

Haos u sistemu američke odbrane zemlju čini ranjivom. Ako je Trampu istinski stalo do američkog suvereniteta, trebalo bi da na uverljiv način javnost ubedi u to da odbrambeni kapaciteti zemlje nisu kompromitovani.

Copyright: Project Syndicate, 2025.