U trenutku dok su Nišom letela jaja pa i kamenice kao poruka vrhu SNS-a da u tom gradu nije rado viđen gost, vrhovni komandant oružanih snaga se sakrio u sigurnost i udobnost hotela Nais i preko Instagrama poručio da će ih sve lično razbucati čim ga prođe prpa. S obzirom da to može da potraje, da ne bi dangubio, odlučio je da ih u međuvremenu sa razdaljine od 10 kilometara intenzivno targetira i vređa, što je delovalo kao blamaža isto koliko i tragikomično. Pritom su uvrede bile uobičajene i ničim nisu odudarale od onih koje redovno izgovara, pa smo čuli da „poštenu Srbiju“ (u ovom slučaju nju su predstavljali Ana Brnabić i Miloš Vučević) napada „trojka zla“ i primitivno pojašnjenje: „Banda siledžija i kriminalaca je odlučila da tuče žene, da bije svakoga. Zna se ko je pozivao, Milić, Stanković i Baneta Banane žena, nećete verovati ona je dekanka fakulteta u Nišu. Ovi gadovi će odgovarati, a mi više nemamo pravo da ćutimo i saginjemo glave pred fašistima koji bi da nam ubijaju bake, majke, ćerke. Naše je da se suprotstavimo tome.“
I koliko god da je zabarikadirani Vučić koji sme da preti u sopstvenu kameru i koji, uzgred, nikada nije stigao do Niša, delovao smešno, pokazalo se da su se okolnosti u zemlji toliko promenile da pod ovom vlašću više ništa neće biti smešno. Meta koju su naprednjaci 13 godina svakodnevno crtali na čela svih koji im nisu po volji je dobila svoju upotrebnu vrednost, što je dovelo do pokušaja ubistva dvoje od troje prozvanih. Samo nekoliko dana nakon imenovanja „trojke zla“ neko je tokom noći pucao u prozor spavaće sobe dr Dragana Milića, a potom je usledio i napad nožem na Nataliju Jovanović, dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu.
Ako se prisetimo ne tako davno izrečenog obećanja Vučića da će u narednom periodu birati svaku reč koju izgovori da bi uticao na smanjenje tenzija u društvu i da poziva i ostale da to rade, jasno je da su crtači meta i te kako svesni šta rade
„Postoji besomučno utrkivanje ko će osmisliti i upotrebiti težu reč, ogavniji pojam i primitivniji rečnik. Bez dokaza, bez argumenata, politički protivnici se targetiraju i etiketiraju, često dovodeći do neželjenih posledica… Može se reći da je ovo medijsko targetiranje u stvari artiljerijska priprema pred glavni napad. Strašno je to što oni koji to rade nisu ni svesni mogućih posledica po one koji su meta“, izjavio je nakon napada dr Milić.
Sram vas bilo, lažovi jedni
Međutim ako se prisetimo ne tako davno izrečenog obećanja Vučića da će u narednom periodu birati svaku reč koju izgovori da bi uticao na smanjenje tenzija u društvu i da poziva i ostale da to rade, jasno je da su crtači meta i te kako svesni šta rade. Bilo je dovoljno da nakon ovog „trenutka razuma“ Vučić prouči istraživanje Crte koje je pokazalo da čak 61 odsto građana podržava pobunu i da se suoči sa procenom da je na Slaviji protestovalo više od 100.000 ljudi, pa da se vrati na radikalsku retoriku i uzvikne: „Sram vas bilo, lažovi jedni! Lažete za svaki broj koji ste objavili, oni znaju da lažu, pa su našli tri čoveka iz Arhiva javnih skupova da lažu. Na protestu je bilo 28.000, maksimalno 29.000 ljudi.“Izmicanje podrške ga je toliko razjarilo da se čak prisetio da nije dovoljno huškao na „trojku zla“, pa je između napada na Milića i napada na dekanku (oteglo se), podebljao konture već nacrtane mete na njoj tako što ju je nazvao „kriminalkom koju je pomilovao“, „ženom kriminalca Baneta Banane, što ima više skupocenih torbica nego što sam ja korneta sladoleda pojeo u životu, a glumi veliko poštenje“ i „lopužom na kub“. Čim je urodilo plodom i rezultiralo napadom nožem (nakon sličnog napada i povreda slične težine Monika Seleš se nikada nije psihički oporavila i vratila na teren), otpočela je najprimitivnija fešta koju smo videli i sladostrasno uživanje u njenim povredama koje su poslužile za masovno naprednjačko izrugivanje koje je kulminiralo Vučićevim opisom da je to povreda kao „kad sečete krastavac ili luk“.
Da pripomogne uključila se i Zorana Mihajlović, da li zbog mržnje prema studentima, obnovljenog napada ljubavi prema Vučiću ili poziva tužilaštva da da iskaz o staničnoj zgradi u Novom Sadu, teško je proceniti u ovom trenutku
Dakle, to je bila ogrebotina, sprdnja i zabava za naprednjačke mase, a pravo nasilje su trpele samo pripadnice SNS-a. Vučić je i to pojasnio: „Poseban pik imaju prema ženama. Naročito mrze majke, sestre, ćerke, supruge.“
Dakle, u novouspostavljenom govoru Natalija Jovanović nije majka, nije nečija ćerka i nije supruga iako joj predsednik svakog dana proziva muža? Nije to ni dopisnica RTS-a Lidija Georgijev koja je za predsednika „imbecil“. Nisu to ni „ona luda Biljana Stojković i Danica Popović, dokazani lopov, dokazani plagijator pravosnažnom odlukom njenog fakulteta“, kako ih je nazvao Vučić. Ničije dete je i Marinika Tepić jer su joj roditelji Rumuni (to se onda ne broji), pa bot po imenu Jelena Karleuša može bez ikakvih posledica da pita zašto je „Srbin Goran Vesić u pritvoru a Rumunka nije“. A verovatno se ni njena deca ne broje, pa predsednica skupštine Ana Brnabić može da organizuje konferenciju za medije na kojoj će, zavraćujući se od smeha, da kaže: „Rekla je da su braća Vučić organizovala tajni prislušni centar u EPS-u u koji se ulazilo kroz ormar, verovali ili ne. Ovim su kokoške u Moraviću propale“. I da doda da bi „ovim temama morale da se bave čike u belim mantilima“.
Ničija deca su i studentkinje, tako da je Vojislav Šešelj, na nacionalnoj frekvenciji i u društvu Brnabićke mogao da se do mile volje podsmeva teškim povredama koje je zadobila Sonja Ponjavić kada ju je na trotoaru pokosio besni vozač koji mrzi proteste. Pa smo čuli: „M. P. (vozač automobila) je spasavao živu glavu. Jesu li ga napadači hteli ubiti? Jesu li mu razbili staklo na vozačevim vratima? Zašto su mu razbijali staklo? Da bi ga uhvatili za gušu i on je u panici bežao. I odjednom se preko njegovog auta prevrtala neka Sonja Ponjavić, valjda student. Prevrtala se kao prava gimnastičarka.“ I nema veze, po SNS, što se Ratko Ponjavić, otac studentkinje koja podržava blokade, oglasio rečima: „Zgroženi smo besramnom izjavom Vojislava Šešelja, osećamo se poniženo kao ljudi i kao roditelji.“
Vrhovni komandant oružanih snaga se sakrio u sigurnost i udobnost hotela Nais i preko Instagrama poručio da će ih sve lično razbucati čim ga prođe prpa
Očigledno je da se najava da je vreme za biranje reči pretvorila u najavu verbalnog linča celokupne akademske zajednice, ali i studenata koji nisu „ćaci“. Predsednik je šireći nacionalno jedinstvo čestitao Dan studenata samo stanovnicima Ćacilenda u prikladnoj majici, a Brnabićka se izdrala na rektorski kolegijum: „Kada tražite da prestane govor mržnje, sigurno mislite na pogrdan i uvredljiv naziv ’ćaci‘ za deo vaših studenata? Ili je to govor ljubavi?“ U toj neusklađenoj koreografiji iz koje nismo mogli da zaključimo da li su „ćaci“ ponos ili „pogrda“, dilemu o pravom odnosu vlasti prema studentima razrešio je naprednjački glasnogovornik Dragan J. Vučićević. On je prilepljen za fotelju u studiju TV Informera posmatrao snimak hapšenja studenata koji su navodno hteli da provale u RTS, a onda je srećno podigao ruke i počeo da tapše uz prikladan komentar: „Bože, kako lepo zvuče ove srpske pesme uz hapšenje ovih terorista, ovih ustaških terorista. Pohapsite ih sve, jednog po jednog! A tek smo počeli.“
I da bi pomogao u tom hapšenju studenata posvetio se i nečemu što nikada u karijeri nije probao – istraživačkom novinarstvu i obelodanio „pakleni teroristički plan“ čiji je cilj upad u RTS, a naziv baš konspirativan – Lovac i košuta. „Imamo pouzdane informacije da im je urednik Kulturnog dnevnika dostavio planove zgrade u Košutnjaku. U svemu tome učestvuju i raznorazni sindikalci, a svi su bliski Oliveri Kovačević, žutoj Olji i Draganu Bujoševiću, žutom Bujketu“, uzbuđeno je otkrio, ne shvatajući da čak ni njegova publika neće poverovati u priču da bi Bujošević nakon 10 godina ljubljenja naprednjačkih skuta ponovo mogao da požuti i pomogne studentima.
Aktiviranje zapostavljenih pljuvača
Nebitno, poverovala mu je Zorana Mihajlović, što je baš dobitak ako imamo u vidu da uličarski ali i te kako opasno govor koji je zavladao nije blizak čak ni najvernijim i najgrlatijim naprednjacima (nikom nije lako da blati gotovo kompletnu mladost jedne zemlje), tako da se u javnom prostoru trenutno ne oglašava više od 10 političara i isto toliko režimskih „analitičara“. Čak ni Kurir nije potpisao tekst u kome se studentima preporučuje da dobro zapamte ovu zimu jer bi se svima koji su poverovali Jovu Bakiću moglo dogoditi da „uskoro zaplivaju u reci“.
„To je sve nenormalno i vodi anarhiji. Zna se koja je politika anarhije. Moramo biti svesni da je sve manji broj blokadera u Srbiji, što ih je manje, nasilje je ogoljenije i jače. Sve ovo što mi živimo je nasilnička atmosfera… Sedam, osam dana nakon tragedije, kada su njihovi zahtevi dati, predsednik Vučić je rekao ‘videćete, zahtevi uopšte neće biti bitni‘. Tako se i dogodilo, 16 minuta tišine u smislu saosećanja je samo farsa za političku akciju koju mi sada živimo“, spremno se nadovezala Mihajlovićeva, a onda sa Informera zaređala po svim televizijama da bi isto ili slično ponovila. Da li zbog mržnje prema studentima, obnovljenog napada ljubavi prema Vučiću ili poziva tužilaštva da da iskaz o staničnoj zgradi u Novom Sadu, teško je proceniti u ovom trenutku. Ali nema sumnje da je optužba da je 16 minuta tišine „samo farsa“ dovoljno vredna za rehabilitaciju u naprednjačkim redovima.
Ozbiljna država šalje ozbiljnu i jasnu poruku svojim batinašima, tako im je lakše da shvate ko je sledeći na redu za linč
Broj onih koji bi da blate univerzitet i profesore je malo veći, ali ni on nije neiscrpan. Nalog da se satanizuje Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu i da po mogućstvu podeli sudbinu Natalije Jovanović ili ćeliju sa Hanibalom Lektorom je u prvi plan izvukao nekoliko „zapostavljenih“ pljuvača.
Nema sumnje da se među njima istakao Vladimir Đukanović jer je iskazao spremnost da napadne i izvređa baš sve, čak i da se javno podsmeva jer su njegovi upotrebili zvučni top da bi rasterali studente, pa je na Informeru zatražio da mu tim povodom puste pesmu Baje Malog Knindže rečima: „Ima jedna specijalna pesma, kaže – da l’ može povodom ovog zvučnog topa ‘Duni vetre malo preko jetre‘. Srećan nakon ispunjene muzičke želje je izjavio da je „pitanje dana kada će studenti ubiti nekoga“, a onda dodao: „Sram da ih bude, ko je bre, taj rektor Đokić? Oni su gomila beskičmenjaka, Resavska škola, ozbiljni ekstremisti, radikalni levičari spremni na teroristički čin, pola njih nisu studenti. To je hrvatska služba, država da reaguje i izbaci.“ Međutim, zavidan talenat je prikazao i odlazeći ministar za javna ulaganja Darko Glišić, koji je uz ocenu da Đokić „mora da bude uhapšen“, izneo i niz kvalifikacija zbog kojih bi pre u zatvor trebalo da ode on nego rektor: „Ovo je lice zla, ovo je lice koje je unakazilo budućnost za desetine i desetine hiljada studenata. Ovo je lice koje deli decu, ovo je lice koje se sprda s tragedijom u Novom Sadu, ovo je lice koje se obradovalo što je poginulo i stradalo 16 ljudi u Novom Sadu. Ovo je lice koje se nada da će još neko da pogine jer on na krvi, na smrti, na tragediji želi da gradi svoju karijeru.“
Vladimir Đukanović se javno podsmevao jer su njegovi upotrebili zvučni top, pa je na Informeru zatražio da mu tim povodom puste pesmu Baje Malog Knindže ‘Duni vetre malo preko jetre‘
Da bi se sve to spojilo u smislenu celinu ponovo se potrudila Ana Brnabić koja služi kao multipraktik za uvrede i koja je od teze „krenuli kao ‘pravednici’, završili kao fašisti“, stigla do tvrdnje kako se Đokićem ne bavi Vučić jer je nenadležan, ali se intenzivno bavi ona jer kao predsednica Skupštine ima mandat da nadzire implementaciju zakona, a utvrdila je da se rektor postavio iznad njega i da to „neskriveno radi“ već četiri meseca. I taman kada smo pomislili da joj je do svesti doprlo da u aktuelnoj krizi koju čak i EU počinje ozbiljno da prati, pokušava da pozive na linč smesti u neki nategnut pravni okvir, ona je uskočila u kožu radikala i izjavila: „Predsednik Vučić je bio najbolji na svetu Đokiću kada je trebalo da zasedne u fotelju.“ I ni na pamet joj nije palo da bi trebalo da objasni na koji način to Vučić utiče na postavljanje rektora i kada je kriterijum za izbor prvog čoveka univerziteta postao to da li je nekom predsednik „najbolji na svetu“. Čak je imenovala i nekoliko dekana koji su se takođe uvlačili Vučiću da bi od njega „dobili fotelju“ na mestu na kom je autonomija zagarantovana.
Srećom, tu se ponovo umešao Vučićević i vratio situaciju tamo gde i treba da bude kada se SNS bavi zakonima, uz komentar koji daleko bolje pristaje njihovom profilu: „Imamo nekoliko isečaka iz gostovanja tog rektalnog Đokice – taj dekan koga pominje rektor Đokić je jedan pizdić, baš kao što je i rektor pizdić.“
Tako ozbiljna država šalje ozbiljnu poruku svojim batinašima – lakše je da shvate ko je sledeći na redu za linč.
