Izgleda da u Srbiji poslednjih dana prisustvujemo stvaranju jednog paralelnog sistema, što i nije čudno ako imamo u vidu da je ovaj zvanični sistem učinjen nedostupnim, bilo da na njegovim vratima stoje interventna i žandarmerija u punoj opremi ili batinaši u crnom, jednoobrazno odeveni i još jednoobraznije odgajani. Kao da se među silnim novootvorenim fabrikama provukla i neka za štancovanje militari-ćacija.
Ove ekipe već nedeljama jednostavno ne dozvoljavaju građanima da praktikuju čari demokratije, bilo da ti građani lično svrate do svojih opština samo nešto da pitaju, bilo da u svoje ime pošalju opoziciju, koja kakva je takva je, naša je, to jest njihova, tih građana, koji imaju pravo da budu predstavljeni u institucijama i da se preko tih svojih predstavnika bore za svoje interese.
Neko drugi, međutim, smatra da je okej da tim, kako vlast voli da kaže, legalno i legitimno izabranim predstavnicima jednostavno zabrani ulaz u institucije, tamo izglasa u svoja četiri zida šta ‘oće. Šta uopšte ima neka opozicija tu da dolazi, da se meša, pravi probleme i usporava napredak. I videli smo do sada mnogo okršaja štancovanih ćacija i organa reda sa narodom, koji bi samo nešto da pita i malo više da se pita o stvarima koje ga se tiču, pa danas institucije češće izgledaju kao utvrđenja koja je otela i utvrdila jedna grupa ljudi i pokušava da ih odbrani od naroda, nego kao institucije koje pripadaju svima i koje bi trebalo da rade u interesu svih, u manjem ili većem procentu, zavisno koliko je ko pokrao, pardon, osvojio na izborima „čistim kao suza“.
Institucije danas više liče na utvrđenja koja je grupa ljudi otela i pokušava da ih odbrani od naroda, nego kao institucije koje bi trebalo da rade u interesu svih, u manjem ili većem procentu, zavisno koliko je ko pokrao, pardon, osvojio na izborima „čistim kao suza“
Kada su građani videli koliko je sati, odlučili su da se još više okrenu izvornoj demokratiji, te je sve više mesta u kojima, na ulicama i trgovima, organizuju svoje zborove, diskutuju o svim gorućim i negorućim problemima, pa i o tome zašto više ne mogu ni do opštine da odu da nešto završe, a da ih tamo na ulazu ne sačeka kordon nindža-kornjača, koji ih gledaju ispod oka dok glancaju pendreke. Ne dao im Bog da svrate u povratku sa pijace i da u kesi imaju i karton jaja, jer će promptno biti lišeni i slobode i jaja, pod optužbom da su pripremali nasilno svrgavanje ustavnog poretka terorističkim metodama.
Tako građani Srbije danas sve više nalikuju antičkim Grcima, samo što ne praktikuju agore već zborove, a između dva zbora praktikuju i pohovanje. Sve je više predstavnika vlasti i vladajuće partije kojima građani svaki čas odrade takozvanog „predraga terzića“, što sa jedne strane pokazuje koliki je bes u narodu generisan bahatim ponašanjem vladajuće kaste, a sa druge najavljuje i rekordni skok cena jaja u narednom periodu, s obzirom na to da dolazi Uskrs, a onih jaja Tome Mone od 11 dinara nigde ni na vidiku, kao uostalom ni samog Tome Mone.
Tako smo došli do situacije da organi reda, i zvanični i nezvanični, ne znaju da li pre da brane ulaze u lokalne opštine i skupštine, štandove Srpske napredne stranke na pijacama – uzgred, taktički dosta loš potez da štand staviš blizu izvora neograničene municije – ili same predstavnike vlasti, koji ubrzo neće moći da odu ni do trafike ispred zgrade, a da se to ne pretvori u celodnevnu logističko-bezbednosnu akciju.
Kako smo do svega toga došli, velika je misterija ako pitate predstavnike vlasti, pa je tako premijer u ostavci Miloš Vučević izjavio da je neko ludilo zavladalo među ljudima i da bi to trebalo pod hitno da se leči. Svima ostalima je, sa druge strane, sve jasno, jer kad 13 godina pumpaš nasilje, mržnju, lopovluk, laž, bezobrazluk i bahatost svake vrste, jaja su najmanje što možeš da očekuješ. A sezona paradajza tek stiže…
