Ovih dana Srpska napredna stranka izrazito je posvećena prodiranju u sve pore života koje još nije osvojila. Pa zar ima nešto što još nije osvojila, pitaju se mnogi, s pravom, ali očito je da ima. Dok je ranije za svaku mesnu zajednicu i za svako odborničko mesto vođena brutalna borba svim sredstvima, danas je ta, donedavno neprikosnovena moć, puna naprslina i potrebno je nešto na čemu bi stranka malo trenirala strogoću i ubedila samu sebe, pre svega, da je i dalje jednako jaka i moćna.
S obzirom na to da su naredni izbori tek za tri godine, vreme do tada rešila je da iskoristi za osvajanje onih segmenata života koji su u političkom smislu dosta ispod nivoa mesnih zajednica, a u zdravorazumskom ne bi trebalo uopšte da budu deo političkih borbi. Ali, dobro, nećemo sad o zdravom razumu, ipak je ovo Srbija. SNS se, dakle, bacio najpre na fakultete, pa je tako Filozofski fakultet u Novom Sadu već mesecima u krizi, jer ta stranka želi da preuzme studentski parlament, a rukovodstvo Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu podnelo je ostavku nakon pritisaka da se izjasne o iskopavanju litijuma. O autonomiji univerziteta nećemo, kao ni malopre o zdravom razumu, jer te stvari više ne stanuju u ovoj zemlji, ali ne može čovek onako ljudski da se ne zapita šta će stranci studentski parlament?
A možda su očekivali da će njihova Akademija mladih lidera postati prava obrazovna ustanova, pa kada se to nije desilo rešili su da preuzmu neku stvarnu obrazovnu ustanovu i od nje naprave Akademiju mladih lidera. Saznaćemo uskoro, ukoliko neko od mladih lidera poput Staše, Kebare, Langure ili njihovih partijskih drugara postane dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. A možda je ovo u stvari ona situacija kada neki vrhunski sportista osvoji sve što se osvojiti može, pa krene da igra egzibicione i revijalne mečeve. S tim što svaki sportista koji drži do sebe drži i do fer-pleja, pa i revijalne mečeve igra sa sebi ravnima, a ne uzima reket i ne ide u parkiće ili na amaterske teniske terene da bi nalupao klince ili amatere koji se tenisom bave rekreativno.
Posle svih mesnih zajednica, vlast bi da preuzme i studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, uz čiju pomoć bi mogla da ga pretvori u Akademiju mladih lidera SNS-a. Sve će biti mnogo jasnije ako uskoro neko od mladih SNS lidera postane dekan tog fakulteta
Naravno, iluzorno je govoriti o fer-pleju u današnjoj Srbiji, a da fakulteti nisu jedina igrališta koja bi Srpska napredna stranka da preuzme od onih kojima pripadaju, pokazao je i primer ministra Tomislava Momirovića, koji je sličnu aspiraciju pokazao prema Poslovnom klubu Privrednik. Toma Mona je, naime, Klubu uputio protestno pismo zbog javnih istupa njegovog predsednika Zorana Drakulića, za koje ministar smatra da su „politički“, te da bi Drakulić i ostali iz Kluba, ako već misle da se bave politikom, trebalo da osnuju stranku i izađu na izbore, pa da narod na biralištima kaže šta misli o njihovom programu. Jer u današnjoj Srbiji, ako nemaš stranku, valjda nemaš ni pravo da izneseš bilo kakav, a kamoli politički stav o aktuelnim društvenim dešavanjima. A ako, ipak, želiš da se izjasniš, e onda lepo izađi na nameštene i zarobljene izbore, pa da te vidimo, druže!
I Toma Mona je pre političke karijere takođe bio privrednik i tada je na Tviteru često iznosio vrlo političke stavove kojima se, uostalom, i preporučio za mesto ministra. I niko mu to nije zamerao, niti je Tviteru pisao protestna pisma. A sada verovatno ne bi imao ništa protiv da Privrednik organizuje izbore na kojima će moći da učestvuje i SNS i da na njima, uz eventualnu malu pomoć momaka sa maskama i crnim kačketima, kao i na Filozofskom fakultetu, osvoji vlast i uredi Klub onako kako dolikuje, po SNS merilima. Posle toga, neka se spreme kućni saveti stambenih zgrada i odeljenske zajednice osnovnih škola. Kad su već otišli toliko predaleko, gre’ota da sada stanu i da ne isprobaju i to.
