Po izrazu lica reklo bi se da je ministar Tomislav Momirović bio uveren da građanima Srbije donosi spasonosnu vest kad je sav ozaren rekao: „Dozvolite, jaje 11 dinara. Pazite, 11 dinara, obrok od 22 dinara, dva jaja, pa, mislim, to je obrok koji može čoveka da drži ceo dan sitim. Pričamo, razumete šta hoću da kažem, naravno ne želim da kažem da ljudi žive sa dva jaja dnevno, ali, mislim, u kalorijskom smislu, u nutritivno, kvalitetnom smislu, to je stvarno perfektan obrok.“
Da se ova egzaltirana izjava ministra, u okviru promocije akcije Vlade Srbije „Najbolja cena“ , ne odnosi na najranjiviji i najosetljiviji deo našeg stanovništva i da nije suštinski tako neempatična, zaslužila bi samo podsmeh prema Vučićevom tragikomičnom izboru kadrova sa viškom ambicija i manjkom adekvatnosti, u koje se savršeno uklapa Tomislav Momirović.
Ali, ovde zaista odavno više ništa nije smešno.
U istom danu kada je ministar unutrašnje i spoljne trgovine reklamirao nutritivne vrednosti dva jaja koja mogu da vas drže sitim ceo dan, medijski prostor Srbije bio je preplavljen najavama, pa snimcima spektakularnog otvaranja najluksuznije palate u ovom delu sveta, hrama Željka Mitrovića na Dedinju od preko pet hiljada kvadrata, gde je nekadašnji kuvar kraljice Elizabete i Bele kuće spremao čuveni rižoto preliven šampanjcem. I sva ta grandiozna prezentacija raskoši i Pink glamura, zajedno sa izjavama zapanjenih i očaranih gostiju simbolisala je zlatno doba za klasu Vučićevih štićenika.
Rižoto u šampanjcu i dva jaja na dan, dve slike i kontrast dva pola života u Srbiji pokazuju svu hipokriziju društva koje se rascepilo na razmetljivu klasu bogataša bliskih vlastima i sve siromašnije građane kojima se vlada bacajući im prašinu u oči. Zlatno doba, najbolja cena, budućnost koja obećava, Vučić! Pa opet Vučić!
Vlast je savladala lekciju iz srpske istorije da se gladni stomaci najbolje pune parolama i „patriotizmom“, a prazan tanjir slatkim obećanjima ili strahom od neprijatelja. I zato je nastup Tomislava Momirovića moguć i prihvatljiv. A ključ za njegov napredak je rečenica: „Moji potomci će biti ponosni što sam stajao uz Vučića“. To je, u stvari, ta najbolja cena
Tomislav Momirović je samo epizoda i njegov neuverljiv, promašen i glupavi lični marketing kojim upadljivo želi da se dodvori šefu samo je okvir koji pokazuje mnogo tragičniju suštinu. Ova vlast, u stvari, ništa ne zna o životu prosečnog građanina ove zemlje koji živi u naličju njihove bajke o nikad većem BDP-u i standardu. Ona ne razume one koji imaju problem da zadovolje osnovne potrebe, uključujući i nabavku hrane, ni statistiku koja beleži da je stopa siromaštva među decom i starima porasla. Zato njihove populističke mere ne rešavaju problem siromašnih nego samo stvaraju iluziju da se vlast brine o njima. I važno je i da to odjekne među biračima. Suštinski, vlast ne razume svakodnevicu onih koji žive na pozajmicu, koji na pijacama kupuju po jednu jabuku ili čekaju kasno poslepodne da pokupe ostatke zeleni ili jednom nedeljno kupuju po 300 grama najjeftinijeg mesa, pa od njega čudesnom alhemijom prave dva ručka za porodicu. Ta armija sve bednijih ne vidi se u šarenilu instagram-prezentacije klase sve bogatijih koja okružuje i opslužuje vlast i provincijski bahato se razmeće novim stilom života. I u tome više nema meru, skorojevićki se šepureći po društvenim mrežama.
Jer, politička kasta je savladala lekciju iz srpske istorije da se gladni stomaci ovde najbolje pune parolama i „patriotizmom“, a prazan tanjir slatkim obećanjima ili strahom od neprijatelja. I zato je nastup Tomislava Momirovića, dečka koji obećava, moguć i prihvatljiv. A ključ za njegov napredak je rečenica: „Moji potomci će biti ponosni što sam stajao uz Vučića“. To je, u stvari, ta najbolja cena.
