Zanimljivo je da je premijera filma Dan mrmota bila one 1993. za koju većina od nas koji smo je u Srbiji preživeli veruje da je bila „najgora godina u našim životima“. Ljudi su se u redovima otimali za hleb na Trgu republike, u prodavnicama nije bilo ničega. Bili ste srećni ako ujutro požurite i kupite dve kese mleka kako biste ih zamrzli za još crnje dane. Zamrzavali smo i retke vekne hleba sava i ujutro grejali. Ne sećam se da sam tih dana pojeo svež hleb. Plate i penzije nisu vredele ništa, a nule na novčanicama su se uvećavale svakog dana.
Jednog dana moj otac je podigao svoju platu, dve ili tri marke i došao srećan kući jer je s njom uspeo da kupi mali džak jabuka.
Devize koje smo imali, „žiralno“ smo (ma šta to značilo) menjali u nekoj menjačnici koju je u Domu sindikata vodio opskurni lik koji je valjao proizvod stomak eliminator. Kada biste promenili žiralno 10 maraka kod „Stomak eliminatora“, bili biste tog dana najbogatiji čovek u kraju
U Beobankama su ljudi satima čekali da „dođu pare“ kako bi podigli nekakvu crkavicu s računa, Jezda i Dafina su divljali. Ljudi su noćima na hoklicama ispred Staklenca na Trgu čekali da ulože novac od prodatih stanova kako bi kod ovih državnih prevaranata za mesec dana dobili nerealnu kamatu.
Svakakav ljudski šljam se bogatio. Kao danas. U danu mrmota.
Tako je izgledala 1993. godina kada je svoju premijeru imao film koji je ne svojom krivicom postao metafora života u Srbiji. Jer i te 1993. godine i danas vi ste se budili sa Ivicom Dačićem, Vojislavom Šešeljem, Aleksandrom Vučićem, Slavicom Đukić Dejanović.
Slavica je u toj vlasti imala 41, a danas ima 73 godine.
Slavica, na primer, nije u penziji. Ne postoji bolja i kvalifikovanija osoba da u Srbiji bude ministarka prosvete. Jutros kada sam se probudio u svom danu mrmota pročitao sam da Slavica traži od direktora škola u Srbiji da naprave spiskove nastavnika koji su štrajkovali za povećanje svojih bednih plata. Ona, kraljica SPS lukrativnog sveta. O tome govori i slavni film.
Prođe čitav jedan život, dragi savremenici Dana mrmota.
U „mrmot danu“ ljudi više nemaju pojma koliko je dana i godina prošlo. Ljudi se više ničega ne sećaju jer sve je uvek isto. Takvim zombijima je lako organizovati „slobodne izbore“. Ako ih držite u stanju straha, ucene i konstantne napetosti, vi i vaši potomci mrmoti možete vladati i narednih 10.000 godina
Te, 1993, godine zajedno sa premijerom ovog filma na „mrmot scenu“ stupa i Aleksandar Vučić, koji postaje član Srpske radikalne stranke i narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije. Vučić je tada najmlađi od svih mrmota sa kojima se budimo ali mu se najviše dopada scenario Denija Rubina i još više doprinos reditelja Dana mrmota Harolda Ramisa.
Jer:
Dan mrmota ne daje nikakav odgovor koliko je glavni lik zaglavljen u vremenskoj petlji. To ni sam scenarista ne zna: 10, 30. 40, 70, 80, 10.000 godina? Ovo je najbolji scenario ikada napisan, misli Aleksandar Vučić i film se jako sviđa publici. U „mrmot danu“ ljudi više nemaju pojma koliko je dana i godina prošlo. Ljudi se više ničega ne sećaju jer sve je uvek isto. Takvim zombijima je lako organizovati „slobodne izbore“. Ako ih držite u stanju straha, ucene i konstantne napetosti, vi i vaši potomci mrmoti možete vladati i narednih 10.000 godina.
Bil Marej se svađao sa svojim producentima i kažu da je od svih filmova baš u ovom bio najteži za saradnju. Producenti su uporno naginjali komediji a Marej je pokušavao da iz scenarija izvuče tragični i posve filozofski aspekt cele situacije jednog čoveka zaglavljenog u vremenu. Bilu Mareju u ovom filmu ništa nije bilo smešno.
A vama? Može li još uvek naš duhoviti prijatelj Kesić da vam izmami osmeh ili vam kao autoru ovog teksta već neko vreme ništa nije smešno u srpskom Danu mrmota?
Ako ikada vidite Aleksandra Vučića u gradu kako vozi svoju staru škodu iz Dana mrmota, budite sigurni u dve stvari:
1. Opet je deran pobegao telohraniteljima.
2. Na zadnjem sedištu škode vozi malog mrmota, simpatičnu životinjicu. Možda ga zove Fil po mrmotu iz slavnog filma.
PS: Mrmot je biljojed iz porodice veverica. Poznat je i kao „svinja koja zviždi“. U prirodi doživi dve do tri godine. U Pensilvaniji ima poseban status jer svakog 2. februara na posebnim svetkovinama hiljade građana iščekuje da li je mrmot video svoju senku, predstoji li proleće ili još šest nedelja zime. Posebna komercijalna euforija je zavladala nakon uspeha filma Dan mrmota.
Nešto kao u slučaju medveda Uroša iz Beogradskog zoo-vrta. Samo što on uvek nepogrešivo predvidi „zimu našeg nezadovoljstva“.
