Međutim, svako doba ima i svoje mane, a moderno je donelo i totalnu liberalizaciju mogućnosti iskazivanja mišljenja o bilo kojoj temi. Pa pogledajte, za početak, ovu kolumnu. Ovo pre 50 ili 100 godina ne bi bilo moguće! U to vreme bilo je potrebno mnogo truda i napora da neko stekne mogućnost da javno iskaže svoje mišljenje u novinama, a o televiziji i da ne pričamo.
Danas je sve to mnogo lakše i koliko je to dobro, toliko i nije, jer nije baš svako mišljenje vredno javnog iskazivanja, ali prostora danas ima i više nego što je potrebno, pa često postoji i deficit onih koji bi imali nešto da kažu, bilo šta.
E, sad, ako stvar ograničimo na Srbiju, situacija je malo specifičnija (ko bi rekao) jer u isto vreme u našem javnom prostoru i ima dovoljno mesta za sva mišljenja. A i nema. To mu dođe kao neka srpska verzija Šredingerove dileme, jer u zemlji postoji apsolutno dovoljno medija da svako kaže šta misli, ali ipak nema dovoljno prostora da svako kaže šta misli, jer neki, na primer, ne misle kako treba, već misle protiv vlasti, a to nije dozvoljeno.
Stvar se još više komplikuje zato što predsednik Aleksandar Vučić gostuje skoro svakodnevno na televizijama, ponekad i na više televizija istog dana, tako da urednici ponekad ne stižu u goste da pozovu ni one čije se mišljenje podudara sa njegovim, a kamoli one koji mu protivreče. Još ako sa sobom ponese svoje table, znajte da neće izaći skoro iz studija. Što je za druge ljude odmor, to je za njega kvalitetna bleja u studiju, sa tablama na kojima može da crta i piše. Zato verovatno ostajemo uskraćeni za mnogo raznih mišljenja koja bismo mogli da čujemo. A ne čujemo ih, jer, eto, za to nema vremena.
Na Pinku, u žestokoj konkurenciji Predraga Azdejkovića i Nebojše Krstića, briljirao je Dejan Bulatović, tvrdnjom da se jalovina od litijuma može koristiti kao đubrivo za paradajz i paškanat. Kako je krenulo, uskoro će moći da se maže i na hleb, jer super ide sa pekmezom od kajsije
Ovih dana aktuelna je polemika o litijumu, oni koji su uspeli da dođu do svog parčeta medijske minutaže imali su zaista šta i da kažu. Tako smo na Pinku imali prilike da čujemo i mišljenje stručne komisije za rudarstvo i sve ostalo, u sastavu Predrag Azdejković, Nebojša Krstić i Dejan Bulatović. Treba li reći da je Bulatović izbriljirao izjavama da je iskopavanje litijuma toliko zdravo da se jalovina iz tog procesa može koristiti za đubrenje poljoprivrednih useva, a da je još malo duže ostao u studiju verovatno bi do kraja pričao da je razmućeni litijumski prah zdrav za probavu, a da jalovina može da se koristi i u ishrani tako što se maže direktno na ‘leba i super ide sa pekmezom od kajsije.
Tako su tvrdnje teoretičara zavera, kojima je na pojedinim protestima protiv litijuma iz ko zna kojeg razloga dat prostor da pričaju svoje budalaštine, dobile protivtežu. Sad možete da birate, da li ćete zbog litijuma da umrete tako što će po vama padati kiše sumporne kiseline ili ćete blagim i nadasve zdravim nusproduktima đubriti svoj paradajz i paškanat.
Iako bi Dejan Bulatović u starim i manje naprednim vremenima verovatno bio ostrakizovan iz javnog prostora nakon priče da njegov dojučerašnji stranački kolega, sada politički protivnik, gaji neke nezdrave simpatije prema ćuranu, u ovim modernim vremenima ne samo da nije snosio nikakve posledice, već je nagrađen mestom poslanika SNS-a i prilikom da iskaže svoje mišljenje o temama o kojima zna još manje nego o drugim temama o kojima ne zna skoro ništa. Ali, nije li to upravo sva lepota vremena u kojem živimo, da svako kaže apsolutno šta god poželi? Naravno, pod uslovom da stigne od predsednika i njegovih tabli.
