„Karta jeste 500 evra, ali ovo se gleda jednom u životu.“ Oko stadiona „Filip Šatrije“, u satima uoči velikog olimpijskog finala u tenisu, mnogo je srpskih zastava i svaka ima svoju priču. Neki su zapucali čak iz Čikaga, drugi pomerali povratne letove, treći menjali poslovne planove, četvrti naprasno odlučili da dođu baš taj dan. Svima im je zajedničko ono: „morali smo da budemo tu“.
Otkad je promašenim smečom izgubio od Nadala olimpijsko polufinale u Pekingu 2008. godine, Novak Đoković je prošao mnogo toga u sportskoj karijeri. Razbio je duopol Federer-Nadal, postao prvi na svetu i na tronu se zadržao rekordnih 428 sedmica, došao do nezamislivih 24 grend slem trofeja i 40 mastersa, i drži sve relevantne rekorde u svetu tenisa.
Simultano, bio je otpisan posle povrede lakta 2017. godine, provlačen kroz medijsko blato i kad treba i kad ne treba, diskvalifikovan, deportovan, ali iz svake krize izlazio je sa još debljim oklopom i rešen da opet bude najbolji.
Poslednja recka
Samo je još jedna recka nedostajala u njegovog biografiji najvećeg tenisera svih vremena, samo se sa jednim pritiskom nije izborio, a u životu ih je imao mnogo. Sećamo se suza iz Rija, pomračenja svesti u Tokiju, ali san je napokon dosanjan 4. avgusta 2024. godine u Parizu – zlatna olimpijska medalja oko vrata Novaka Đokovića posle igre koja će se prepričavati i pobede sa 7:6, 7:6 nad Karlosom Alkarazom, možda najvećim talentom koji je tenis ikada video.
„Vidim onu njegovu vatru u očima“, reče mi Viktor Troicki u ranoj fazi turnira. U sezoni u kojoj nije osvojio trofej, u 38. godini života, sa meniskusom operisanim pre dva meseca… Male su šanse u finalu protiv momka koji ga je nedavno deklasirao u finalu Vimbldona.
Đoković je bio otpisan posle povrede lakta 2017. godine, provlačen kroz medijsko blato i kad treba i kad ne treba, diskvalifikovan, deportovan, ali iz svake krize izlazio je sa još debljim oklopom i rešen da opet bude najbolji
„Đoković Novak“ i „Nole, Nole, Nole“, ori se sa tribina stadiona „Filip Šatrije“. Podrhtava od veličine trenutka, mnogima su se – uključujući i mene – već tada oči napunile suzama. A Novak? Novak je izašao i počeo svoj ples. Svakog drugog bi Alkaraz rastrgao u nedelju u Parizu, ali ne i čoveka koji je uskočio u vremeplov i prikazao igru kakvom je svojevremeno rušio Federera i Nadala u njihovim kućama, na Vimbldonu i Rolan Garosu.
Pada na zemlju, smeje se i plače u isto vreme, celo telo mu drhti. Tako izgleda kada se san ostvari posle šesnaest godina čekanja, kada se film zavrti i kada čovek shvati da je bilo vredno truda.
„Ovo je trenutak koji sam čekao celog svog života, verovatno najveći uspeh u mojoj sportskoj karijeri.“
Umorna i publika
Posle meča, viđam iste one ljude. Nisu euforični, to je prošlo, nemaju snage za to, jer su i oni igrali meč s Noletom. Umorni su i promukli, ali blistaju od sreće i dubokog zadovoljstva koje se jasno očitava na licu svakog od njih.
„Daj da otpevamo još jednom“, veli čovek skoro bez glasa i kreće: „Jedan je Đoković Novaaaak!“
Iz Srbije mi javljaju da su ulice bile puste, šalju mi ljudi prizore slavlja – iz kola, sa brodova, sa mora, iz kafića, sa posla, iz dnevnih soba… Daleko je sport od najvažnije stvari na svetu, ali ko ga voli, bez njega ne može, jer samo sport može da donese vrstu radosti koja čoveka posebnim nitima zbližava sa onima koji tu radost dele.
Sa svima bi Nole da proslavi – od njegovih vernih navijača, brojnih inostranih, koji ga prate širom sveta, pa do naših koji su mu pevali „izađi, Nole“ dok je u miks-zoni davao izjavu.
Košarkaši su direktno iz Lila stigli da gledaju njegov meč, a u olimpijskom selu dočekale su ga sve koleginice i kolege kojima je neumorno svih ovih godina davao savete i koje je javno podržavao. Bogat je onaj kojem će se prijatelj naći u nevolji, ali najbogatiji je onaj čiji će se prijatelj istinski obradovati njegovoj sreći.
„Ulepšali ste mi uspeh, ovo je uspeh svih nas“, obratio im se Novak i dodao:
„Ljudi, imam 37 godina i bavim se dvadeset godina sportom koji mnogo troši. Da se nije desilo ovde, nastavio bih dalje. Hoću da kažem – uvek će biti nova šansa. Potrudite se da budete najbolji svakim danom – ne samo na takmičenju, nego i kad niko ne gleda.“
Novi izazovi
Na rečenicu „Novak Đoković je najbolji sportista svih vremena“ teško da neko može da nađe kontraargument, može samo da nađe argumente u prilog drugima. Džordan, Ali, Mesi, Đoković, Felps, to je ta klasa.
Želim mu da uzme 25. slem, pa može u penziju, mada taj nikada neće u penziju. Nedostaje mu taj jedan slem da bude apsolutni rekorder i da prestigne Margaret Kort. Još ćemo ga gledati dugo, ne mogu da ga se reše!
Goran Ivanišević
Gore-dole je išla motivacija ove godine, priznao je to i sâm Novak, pa se logično postavlja pitanje – šta dalje?
„Još mu želim da uzme 25. slem, pa može u penziju, mada taj nikada neće u penziju“, kaže nam njegov bivši trener Goran Ivanišević, Može da nađe motivaciju. Nedostaje mu taj jedan slem da bude apsolutni rekorder (da prestigne Margaret Kort). Ovo će ga podići. Još ćemo ga gledati dugo, ne mogu da ga se reše!“
Novak nije prešao igricu, on je napravio novu i zato samo on zna koji je sledeći zaplet. A on već planira – Los Anđeles 2028.
