Ispred PUPS-a, koalicionog partnera naprednjaka, Milan Krkobabić je davnog marta 2014. na sav glas zvonio da „žestoko brine“ i da „niko neće bolje štititi penzionere od Krkobabića“. Nažalost, obećanje nije ispunio i tokom fiskalne konsolidacije, od 2014. do 2017, retroaktivnim ukidanjem stečenih prava – umanjenjem penzija i time što u tom periodu one nisu usklađivane sa rastom troškova života – penzioneri su zakinuti za oko 612 miliona evra.
Ali, ko bi se svega toga setio danas. Tim pre što je sredinom maja ove godine, u jeku izborne kampanje za lokalne, junske izbore, koje je opozicija nerazumno malo bojkotovala, a malo i nije, predsednik Aleksandar Vučić najavio leteće taksije: „Jedan od zvaničnih prevoza 2027. za Ekspo biće leteći taksi i to bez vozača, bez ikoga.“ Pored taksija koji lete u nebo, predsednik obećava, poleteće i penzioneri sa prosečnom penzijom od 650 evra.
Komparativno gledano, početna pozicija nije obećavajuća. Pre 11 godina, 2013, u prvoj punoj godini vladavine naprednjaka i njihovih koalicionih partnera, prosečna penzija u Srbiji od 217 evra bila je veća nego u Bugarskoj (137 evra) i Bosni i Hercegovini (175). Ostalih 10 uporedivih bivših tranzicionih zemalja centralne i istočne Evrope (CIE), bile su ispred Srbije, a na čelu te liste, sa dva i po puta većom prosečnom penzijom, bila je Slovenija sa 553 evra, a slede Češka sa 421 evrom i Poljska sa 406 evra.
Ista meta, isto odstojanje
U Evropskoj uniji u to vreme prosečna penzija bila je 1.095 evra, pet puta veća od srpske, što se može videti i na grafikonu broj 1, u kome su prikazani trenutno raspoloživi podaci prosečnih penzija u evrima u EU i izabranim zemljama od 2013. do 2021, s tim što od država Zapadnog Balkana kompletni podaci na Eurostatu postoje samo za BiH, dok su podaci za Crnu Goru raspoloživi od 2016.
U međuvremenu, Srbija je 2021. sa prosečnom penzijom od 259 evra zadržala prednost u odnosu na Bugarsku (224) i BIH (219), ali je ta razlika smanjena, pošto je kod nas za tih osam godina ukupno povećana 19,6 odsto, a u BiH 25 i u Bugarskoj čak 63 odsto. Takođe, ispred Srbije je bila i Crna Gora sa prosečnom penzijom od 275 evra.
I u 2021, poslednjoj godini za koju postoje uporedivi zvanični podaci za sve posmatrane zemlje, u EU je prosečna penzija bila 1.293 evra, pet puta veća nego u Srbiji, u Sloveniji dva i po puta (654 evra), u Češkoj više nego duplo (599 evra), a za 92 odsto bila je veća i u Poljskoj (498 evra).
Tri do četiri puta bržim tempom nego u Srbiji penzije su od 2013. do 2021. rasle u Rumuniji, Estoniji, Litvaniji i Bugarskoj, sličnim tempom u Hrvatskoj, Mađarskoj, Sloveniji i EU, gde su one pet puta veće nego kod nas, a mnogo sporije su rasle jedino u Slovačkoj
Sličnim tempom kao u Srbiji rasle su penzije u Hrvatskoj (18,9 odsto), Mađarskoj (18,7), Sloveniji (18,4) i EU (18,1). Sporije nego u Srbiji rasle su jedino u Slovačkoj, ukupno za osam godina samo 4,7 odsto, a značajno brže u Rumuniji, u kojoj su porasle rekordnih 89,9 odsto, Estoniji (69), Litvaniji (64) i Bugarskoj za 63 procenta.
Protekle decenije penzije rasle 4,8, a cene 4,5 odsto godišnje
Da bi se ocenilo da li je najnovije obećanje ljudi iz vrha vlasti realno, neophodno je da se pre toga utvrde osnovne relacije u kretanju prosečne penzije i osnovnih makroekonomskih indikatora od dolaska naprednjaka na vlast. U tom periodu, od 2013. do 2023. nominalni bruto domaći proizvod Srbije u dinarima kumulativno je porastao za 97,8 odsto, dok je prosečna penzija rasla primetno sporije, ukupno za 60,3 odsto, sa oko 23.900 na 38.300 dinara. Godišnje je u tom periodu nominalni BDP prosečno rastao 7,1, a prosečna penzija 4,8 procenata.
Ako se, međutim, u obzir uzme i inflacija, da bi se eliminisao efekat rasta cena i preciznije pratio rast realne proizvodne moći i realne kupovne moći prosečne penzije, realni BDP rastao je daleko sporije od nominalnog i ukupno je povećan za samo 29,1 odsto ili bledih 2,6 odsto u proseku godišnje.
U međuvremenu su, prema zvaničnim statističkim podacima, potrošačke cene rasle u proseku 4,5 odsto godišnje, pa je ukupna inflacija u tom periodu bila 52 odsto. Kada se za taj rast cena umanji stopa rasta prosečne penzije od 4,8 odsto, ispada da je u tom periodu njena realna kupovna moć rasla mizernih 0,3 odsto prosečno godišnje, što se može videti i na grafikonu broj 2.
Nadalje, ukoliko se ostvare predviđanja Međunarodnog monetarnog fonda, od 2024. do 2027. svake godine srpski BDP će u proseku rasti nominalno osam, a realno četiri odsto, uz prosečnu inflaciju od 3,1 odsto. Kada se te prognoze MMF-a ukrste sa ostvarenim kretanjima u prethodnih deset godina vladavine SNS-a i obećanjem da će prosečne penzije 2027. dostići 650 evra ili oko 76.100 dinara po prosečnom srednjem kursu iz prošle godine, uočiće se značajne disproporcije.
U praksi bi to značilo da nominalna prosečna penzija u narednom periodu, da bi sa 38.300 dinara, koliko je bila lane, u 2027. dostigla 76.100 dinara, mora da raste čak 18,7 odsto godišnje ili 2,3 puta brže od nominalnog BDP-a (osam odsto) i skoro četiri puta brže od prosečnog rasta penzija u prethodnih deset godina (4,8 odsto), što se može videti na grafikonu broj 3.
Ukoliko je tačna MMF-ova prognoza da će godišnja inflacija u narednom periodu biti 3,1 odsto u proseku i ako bi, nekim čudom, prosečna penzija 2027. dostigla obećanih 650 evra, to bi podrazumevalo i da realna kupovna moć prosečne penzije svake godine u proseku raste 15,6 odsto ili čak 52 puta brže nego što je rasla u prethodnih deset godina, po stopi od samo 0,3 odsto.
Obećane penzije dostižne samo uz eksploziju javnog duga i inflacije i dalji pad kursa evra
Stoga je ovaj scenario moguć, ali samo uz dalju eksploziju javnog duga i vrtoglavi rast cena. Druga opcija je da u međuvremenu dinar značajno ojača u odnosu na evro, a treća se svodi na kombinaciju ove dve.
Dodatni faktor koji ne ide u prilog ovom obećanju vlasti su nepovoljna demografska kretanja, jer prosečna starost stanovnika Srbije neumoljivo raste i od 1999. do 2022. je povećana sa 35,7 na 43,8 godina 2022. Druga strana iste medalje je da je u posmatranom periodu porastao koeficijent zavisnosti – udeo zavisnog (mlađi od 14 i stariji od 64 godine) u radno sposobnom stanovništvu, od 15 do 64 godine starosti – i to sa 43 na čak 53,8 odsto.
Pri tome je, upravo zbog niske stope rađanja i masivne emigracije pretežno mladog stanovništva, koeficijent zavisnosti stanovnika starijih od 64 godine u radno sposobnom stanovništvu porastao sa 14,9 odsto na 31,6 odsto, dok se udeo mlađih od 14 godina u radno sposobnom stanovništvu smanjio sa 28 odsto na 22,2 odsto. Dodatna nevolja je što ni predviđanja Republičkog zavoda za statistiku za 2030. ne daju mesta optimizmu, jer će koeficijent zavisnosti porasti na 55 odsto, s tim što će koeficijent zavisnosti mlađeg stanovništva pasti na samo 19,5 odsto, a koeficijent zavisnosti starijeg stanovništva porasti na čak 35,3 odsto, što će dodatno opteretiti penzioni fond i dovesti u pitanje njegovu održivost.
Ako se nominalni rast prosečne penzije od 2013. do 2023. umanji za stopu rasta potrošačkih cena, ispada da je u poslednjoj deceniji realna kupovna moć najstarijih u Srbiji u proseku svake godine rasla za mizernih 0,3 odsto
Za kraj, udeo prosečne penzije u prosečnoj potrošačkoj korpi se u prethodnih deset godina, od 2013. do 2023. beznačajno povećao i to sa 34 na 38,6 odsto. Prosečna penzija u februaru ove godine je iznosila 45.700 dinara i pokrivala je svega 45 odsto prosečne potrošačke korpe. Drugim rečima, siromaštvo u Srbiji je izraženo i može se prilično precizno naslutiti na osnovu stope subjektivnog siromaštva (mogućnost domaćinstva da „sastavi kraj s krajem“) koja predstavlja subjektivni osećaj domaćinstva vezanog za teškoće plaćanja redovnih i neophodnih troškova. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije od 16. oktobra 2023, čak 88,6 odsto anketiranih u 2022. se izjasnilo da imaju teškoće u izmirivanju redovnih i neophodnih troškova. Od toga, svaki osmi (12,7 odsto) se susreo sa „velikim teškoćama“, skoro svaki četvrti (27,9 odsto) sa „teškoćama“, a svaki drugi (48 odsto) sa „izvesnim teškoćama“. I njih teško mogu da uteše obećanja zvaničnika da će već u 2027. prosečna penzija biti 650 evra.
