za Radar iz Banjaluke
Ako bi iz špila uništenih javnih preduzeća u Republici Srpskoj u proteklih dvadeset godina trebalo izvući jedno koje najbolje opisuje „poslovanje“ Milorada Dodika njegovih „strateških partnera“, onda bi to svakako bio Rudnik i termoelektrana Ugljevik koji je (ponovo) pred kolapsom. Bilo je u Srpskoj vjerovatno i većih afera – među njima su propast Fabrike glinice Birač i uništavanje Balkan investment banke – ali nigdje se taj udruženi „poslovni“ poduhvat ne vidi tako dobro kao što se vidi u Ugljeviku.
Rudnik i termoelektrana (RITE) Ugljevik je zavisno preduzeće koje posluje u okviru Mješovitog holdinga Elektroprivreda Republike Srpske. Pretežna djelatnost ovog preduzeća je proizvodnja električne energije i eksploatacija i prodaja komercijalnog mrkog uglja. U ponoć 12. oktobra ovo preduzeće je ponovo isključeno sa mreže zato što nije više bilo dovoljno uglja za proizvodnju električne energije. U toku ove godine RITE Ugljevik, jedan od najvećih proizvođača struje u Srpskoj, van pogona je bio više od 180 dana.
Deceniju i po propadanja
Uništavanje termoelektrane u Ugljeviku traje petnaest godina. Vlada Republike Srpske na čelu sa Aleksandrom Džombićem dala je 2011. godine saglasnost za osnivanje preduzeća Komsar enerdži (Comsar Energy) Republika Srpska. Osnovali su je firma ruskog tajkuna Rašida Serdarova Komsar enerdži grup limitid sa Kipra, sa većinskim udjelom od 98,4 odsto i javno preduzeće Rudnik i termoelektrana Ugljevik, sa udelom od 1,6 procenata. Serdarov je u osnivački kapital uložio 71,4 miliona konvertibilnih maraka, a RITE Ugljevik 1,1 milion KM, uglavnom u nekretninama.
Vlada RS je 2013. najveći deo ležišta uglja Ugljevik Istok dodijelila kompaniji Rašida Serdarova i to tajnim koncesionim ugovorom, da bi 2025. otkupila njegov udeo, a u kupoprodajnom ugovoru nije navedeno ni na čiji račun i preko koje banke će se isplatiti novac
Do 2016. godine Komsar enerdži Republika Srpska je dobio osam koncesija kod Zvornika, Lopara i Ugljevika. Za to je u budžet Srpske uplaćeno oko 8,5 miliona KM. Četiri koncesije su bile za istraživanje uglja i krečnjaka na period do dvije i po godine, a četiri za eksploataciju rude i gradnju termoelektrane na 30 godina. Termoelektrana nije izgrađena, ruda nije iskopavana, ali Vlada Republike Srpske nije raskidala ugovore, već je produžavala rokove za dodatnih 12 do 14 godina.
Vlada Republike Srpske je 2013. godine najveći dio ležišta Ugljevik Istok dodijelila kompaniji Rašida Serdarova i to tajnim koncesionim ugovorom. Termoelektrana je godinama tražila koncesiju za eksploataciju uglja na ovom području, računajući da će postojeća ležišta vremenom biti iscrpljena. Vlada je ležište podijelila na dva dijela – manji dio, Ugljevik Istok 1, pripao je postojećem rudniku i termoelektrani, dok je veći, Ugljevik Istok 2, dodijeljen kompaniji Rašida Serdarova.
Vlast je pregovore sa doskorašnjim vlasnikom prepustila Dušku Peroviću iz preduzeća za gasne projekte Gas-Res, šefu Predstavništva RS u Rusiji, koji je ranije radio za Serdarova i javno se hvalio da ga je upravo on doveo u BiH, a novinarima koji pišu o ovoj temi je otvoreno pretio
U međuvremenu je termoelektrana trošila posljednje zalihe uglja, a na eksploataciju ležišta datog pod koncesiju partnerskoj firmi nije mogla uticati. Zbog toga su u više navrata prekidali proizvodnju i organizovali proteste radnika. U martu 2025. godine Vlada Republike Srpske sa Radovanom Viškovićem na čelu kreće u pregovore sa Sardarovom, otkupljuje njegov dio u koncesionom preduzeću Komsar enerdži RS, sastavlja predugovor i odmah plaća 58,6 miliona KM ili oko 29,3 miliona evra. Novac je iz budžeta isplaćen već narednog mjeseca.
Tajni ugovori i svima vidljive posledice
Dalju komunikaciju i pregovore preuzelo je preduzeće za gasne projekte Gas-Res, odnosno njihov Nadzorni odbor, na čijem je čelu bio Duško Perović. On je ranije radio za Serdarova i javno se hvalio da ga je upravo on doveo u BiH. Perović je šef Predstavništva Republike Srpske u Ruskoj Federaciji i novinarima koji pišu o ovoj temi i koji žele s njim da o tome razgovaraju otvoreno prijeti. U februaru 2020. novinarima poslovnog portala capital.ba prijetio je da će ih zatvoriti i da će s njim imati problema ako i dalje budu pisali o termoelektrani u Ugljeviku i o Rašidu Serdarovu.
Kao premijer sporni ugovor potpisao je Aleksandar Džombić, a upravo je firma Grant Tornton, na čijem je čelu on bio, bila zadužena i da uradi procenu vrednosti Komsar enerdžija RS, na osnovu koje je određena i visina navodnog obeštećenja
U svim Dodikovim poslovima uvijek postoji jedno klauzulno „ali“. Serdarov je, naime, još 2022. godine uputio pismo o namjerama vlastima Republike Srpske u kojem je predlagao otkup koncesije. Višemilionska isplata nije izvršena na osnovu potpisanog ugovora i utvrđene otkupne cijene, već na temelju predugovora i procjene vrijednosti preduzeća. Predugovor su 2. aprila 2025. potpisali ministar finansija Srpske Zora Vidović, Serdarovljev zastupnik Aleksandar Kuročkin i v. d. direktora Gas-Resa Nikica Vranješ.
Ovim predugovorom je definisano da se Gas-Resu daje 25 posto udjela u koncesionom preduzeću, ali samo kao zalog do konačne isplate. Zauzvrat će Ministarstvo finansija platiti 58,6 miliona KM Serdarovu, što je dio otkupne cijene koja će se naknadno utvrditi. Procjenu vrijednosti je na zahtjev koncesionara uradila firma Grant Tornton, na čijem je čelu do 2022. bio nekadašnji premijer Aleksandar Džombić, za čijeg je vakta i počeo posao sa Serdarovom, čime je praktično zatvoren pun krug.
Kakve veze ima iskopavanje uglja u RS sa rezultatima izbora u Srbiji
Upravo je, dakle, Džombić procijenio da koncesiono preduzeće vrijedi 291,7 miliona KM, od čega na udio Serdarova otpada oko 287 miliona KM, a ostatak na RITE Ugljevik. Na osnovu procjene i revizije procjene u julu prošle godine u Banjoj Luci predstavnici Gas-Resa i Komsar enerdži grup limitida usaglasili su cijenu za kupoprodaju preduzeća na 240,5 miliona KM. Tako je Serdarov dobio 120 miliona evra za koncesiju, koju je prije trinaest godina platio milion evra! U kupoprodajnom ugovoru o otkupu koncesionog preduzeća nije navedeno na čiji račun i preko koje banke će se isplatiti novac.
„Sve staje u nekoliko pitanja. Zašto smo dali koncesiju iza zatvorenih vrata? Ako smo je dali, zašto Serdarov nije izgradio termoelektranu? Ako je nije izgradio, zašto mu nismo oduzeli koncesiju? Ako je nismo oduzeli, zašto smo je otkupili? Ako smo je otkupili, zašto ne kopamo ugalj? Ako ne kopamo ugalj, a dali smo pare, zašto niko ne odgovara“, pita Siniša Vukelić, urednik portala capital.ba.
Termoelektrana je u međuvremenu ponovo bila van pogona i to gotovo dvadeset dana. Fijasko u elektroenergetskom sektoru će vjerovatno biti „zakrpljen“ poskupljenjem struje od marta sljedeće godine, ali prije toga će biti obavljen još jedan veliki posao. Firma Drvo-eksport iz Teslića, iza koje stoji odbornik SNSD-a Srđan Klječanin Rufi, koji je povezan sa Zvonkom Veselinovićem, sklopila je ugovor sa Elektroprivredom Republike Srpske o isporuci milion tona uglja ugljevičkoj termoelektrani po cijeni od sto evra po toni sa PDV-om. Klječanin će, drugim riječima, na ovom poslu zaraditi sto miliona evra.
O Klječaninovim i Veselinovićevim poslovima Radar je već pisao. U pitanju je ugalj koji se kopa na nalazištu Bukova Kosa kod Prijedora i koji se već godinama izvozi u Srbiju. Ono što je više nego zanimljivo jeste to da je Elektroprivreda Republike Srpske ugovor sa Klječaninom sklopila nekoliko dana nakon pada Aleksandra Vučića i pobjede Studentske liste na parlamentarnim izborima. Sagovornici Radara kažu da je izvoz uglja sa Bukove Kose prema Srbiji preko noći stao, ali Klječaninov posao očigledno ne smije da trpi.
Izvoz uglja sa Bukove Kose prema Srbiji preko noći je stao, ali Klječaninov posao nije smeo da trpi, iako taj ugalj ne samo da nije spasonosno rešenje za termoelektranu u Ugljeviku, već zbog svojih tehničkih karakteristika može da izazove ekocid i tehničko samoubistvo tog postrojenja
Još jedno „ali“ stidljivo viri: ugalj iz ležišta Bukova Kosa ne samo da nije spasonosno rješenje za termoelektranu u Ugljeviku, već zbog svojih tehničkih karakteristika može da izazove ekocid i tehničko samoubistvo ovog postrojenja. RITE Ugljevik je projektovan za čvršći domaći mrki ugalj sa niskom unutrašnjom vlagom. Ugalj iz Bukove Kose je lignit prepun vlage i strukture obične gline ili blata. Kada takvo blato uđe u drobilice i mlinove, ono se lijepi, a mlinovi se guše, mehanički stradavaju i ispadaju sa mreže.
Jedini ugalj, osim uglja iz Ugljeviku, koji se može koristiti jeste onaj iz rudnika Kamengrad kod Sanskog Mosta kojim gazduje firma Lager iz Posušja. Ali, ponovo to čudesno „ali“ na kojem je ozidano Dodikovo poslovno carstvo, problem je u tome što je Rufijeva firma već sklopila ugovor o isporuci milion tona uglja RITE Ugljeviku. Ugalj iz Kamengrada može ulaziti u RITE Ugljevik samo preko Rufijeve firme i to ako iz firme Lager pristanu da posluju sa Rufijem.
Elektroenergetski sistem im se raspada, a oni bi da grade – kongresni centar
I dok se RITE Ugljevik guši u problemima, a vlast najavljuje poskupljenje struje od marta naredne godine, Elektroprivreda Republike Srpske radi ono što najbolje zna – raspisuje tender od 264 miliona KM ili 132 miliona evra za izgradnju Kongresnog centra u Trebinju. Generalni direktor ERS-a je Luka Petrović, koji je ujedno i potpredsjednik Dodikovog SNSD-a sa snažnim vezama u SNS-u koje bi uskoro mogle da uđu u fazu nevjerovatno brzog topljenja. Na tender Elektroprivrede Republike Srpske stigla je žalba, čime je ova nabavka privremeno obustavljena.
Nema te suve drenovine iz koje Dodik i njegova gladna četa neće iscediti bar još jednu ili dve kapi. Ruski „partner“ je naplatio ono što nije iskopao, domaći igrači su dobili posao koji ne mogu da obave, termoelektrana je ostala bez uglja, a građani će dobiti skuplju struju
„Gašenje termoelektrane u Ugljeviku dovelo je do toga da Elektroprivreda Republike Srpske mora da izdvaja na uvoz struje tri miliona maraka dnevno. To znači da će do Nove godine gašenje ove termoelektrana građane Srpske koštati najmanje 200 miliona maraka. Za plate radnika treba obezbijediti između osam i deset miliona maraka mjesečno i to dok pogon ne radi“, ističe lider Liste za pravdu i red Nebojša Vukanović.
On kaže kako je na vrijeme upozoravao, ali su radnici RITE Ugljevik i Elektroprivrede Republike Srpske masovno glasali na nedavno održanim opštim izborima za svoje „grobare“, koji ih ostavljaju bez posla. Dodikov SNSD je pobijedio u Ugljeviku na svim nivoima, ali i u Bukovoj Kosi kod Prijedora, maloj mjesnoj zajednici čiji se stanovnici godinama bore protiv nelegalnog Rufijevog kopa i protiv uništavanja životne sredine.
„I dok se sistem raspada pomahnitali Luka Petrović raspisuje tender od 300 miliona maraka za izgradnju Kongresnog centra. Očigledno je da ludilu nema kraja. Termoelektrana u Ugljeviku je prestala sa radom čim su prošli izbori i to zbog kriminala, korupcije i pljački neviđenih razmjera. Nije pomoglo ni 300 miliona maraka koji su dati Serdarovu za ’otkup’ koncesije, jer je termoelektrana ostala bez uglja, Nema mehanizacije, kamiona i bagera da kopaju ugalj i da skidaju jalovinu. Po svemu sudeći Rudnik i termoelektrana Ugljevik klizi u stečaj, a dvije hiljade radnika i rudara ostaće bez posla, baš poput rudara u Rudniku željezne rude Omarska kod Prijedora“, poručuje Vukanović.
Nema te suve drenovine iz koje Dodik i njegova gladna četa neće iscijediti bar još jednu ili dvije kapi. Ruski „partner“ je naplatio ono što nije iskopao, domaći igrači su dobili posao koji ne mogu da obave, termoelektrana je ostala bez uglja, a građani će dobiti skuplju struju. Tako izgleda Dodikova energetska politika: stranci dobiju džabe koncesije koje potom masno preprodaju, domaći uzmu višemilionske tendere, političari podijele zasluge, a narod plati račun. Ruske ruke, Dodikov materijal. Samo što je materijal, po svemu sudeći, potrošen, a račun tek stiže. Ne treba se, ipak, mnogo sekirati, jer narod očigledno tako voli.
