Zamislite situaciju: predsednik države na konferenciji napada novinare koji kritički izveštavaju o njemu. Viče, vređa ih, svađa se i na kraju im zabrani da dolaze na njegove konferencije. A sada probajte da zamislite i ovo: u odbranu napadnutih novinara staju i kolege iz medija koji o predsedniku pišu sve najbolje. Kao kada bi, recimo, Pink branio N1. Lekciju iz solidarnosti, nikad viđene kod nas, održali su novinari u Americi koji su žrtve sve veće represije sve manje popularnog predsednika.
Probajte da zamislite ovo: u odbranu novinara koje je vređao Tramp staju i kolege iz medija koji o predsedniku pišu sve najbolje. Kao kada bi, recimo, Pink branio N1
Kada je Donald Tramp odlučio da ukine akreditacije za Belu kuću televizijama Si-En-En, MS NOW i portalu Politiko jer mu se ne sviđa to što ga kritikuju, u njihovu odbranu stao je i Foks njuz koji je izuzetno naklonjen Trampu. „U interesu je javnosti da dobija tačne i nezavisne informacije o vlasti. Nijedna administracija ne sme da ograničava medij zato što joj se ne sviđa kako izveštava“, glasilo je izuzetno retko, zajedničko saopštenje televizija Ej-Bi-Si, Si-Bi-Es, En-Bi-Si i Foks njuz. I nisu se zaustavili na tome. Ove televizije zajedno sa Si-En-Enom čine grupu koja 24 sata pokriva aktivnosti predsednika, i odbile su da snimaju šta radi Tramp dok se Si-En-En ne vrati na posao.
Priča uprazno
Bela kuća je na to odgovorila u stilu „pa, šta?“ i odmah lansirala takozvani Tramp TV, prenos svih aktivnosti predsednika na Jutjub kanalu Bele kuće. Na dan kad su mediji stupili u bojkot, Tramp se sastao sa gradonačelnikom Njujorka Zoranom Mamdanijem. Obraćanje posle sastanka prenosio je Tramp TV i slika je išla, ali su izgleda zaboravili da uključe mikrofon, pa je predsednik govorio uprazno. Tragikomična situacija je dobro prikazala zašto Tramp TV ne može tek tako da zameni profesionalne medije sa kojima predsednik sad već vodi potpuno otvoreni, skoro pa nuklearni rat. Paradoksalno, dok se javnosti predstavlja kao najtransparentniji predsednik u istoriji spreman da odgovori na svako pitanje, Tramp ruši jedan od nosećih stubova Amerike – slobodu da kažete ono što mislite čak i ako se to nekome ne sviđa. Ali, predsedniku se ne sviđa takva sloboda zaštićena Prvim amandmanom ustava. „Nešto nije u redu sa državom koja dozvoljava ljudima da namerno objavljuju negativne priče. Ako ipak žele to da rade, u redu, ali ja ne moram da ih pustim u svoju… u narodnu kuću“, pravdao se Tramp, čiji je lapsus sve rekao.
Si-En-En, MS NOW i Politiko su odmah tužili administraciju tvrdeći da zabranom krši Prvi amandman. U početku nije bilo jasno zašto su na meti baš ovi mediji, osim što je Tramp rekao da su „lažne vesti“. Tek je u sudskim dokumentima Bela kuća precizirala da su izveštavali neprofesionalno i da su širili lažne informacije o pitanjima važnim za nacionalnu bezbednost (argument koji je mirođija u svakoj čorbi Trampove administracije – pa su tako i balska dvorana i trijumfalni luk važni za nacionalnu bezbednost), kao i da je akreditacija privilegija, a ne pravo. Tačno je da Bela kuća ne mora svakom novinaru da izda akreditaciju, ali je malo verovatno da može da je oduzme na osnovu toga što se predsedniku ne sviđa kako neko izveštava. Vašingtonski sudija Timoti Keli (koga je Tramp imenovao) svrstao se na stranu medija i naredio da im se vrati pristup Beloj kući. Ali administracija nije bila voljna da odmah primeni sudsku odluku, pa su novinari pola dana proveli ispred Bele kuće dok je u njoj bio kineski predsednik Si Đinping. U trećem činu drame, posle upozorenja sudije, pušteni su nazad. Ali, ova priča je daleko od srećnog kraja. Sudska traje samo 14 dana, a Tramp tradicionalno pojačava pritisak i poručuje drugim „lažnim vestima“ da se spreme.
Naručena pitanja
Ovo nije prvi put da Tramp iz Bele kuće izbacuje medije koji mu idu na živce. U prvom mandatu akreditacija je oduzeta tadašnjem reporteru Si-En-Ena Džimu Akosti pošto ga je iznervirao pitanjima i potpitanjima o imigrantima. Agenciji Asošiejted pres zabranjen je pristup na početku drugog mandata jer je odbila da, u skladu sa svojim novinarskim standardima, Meksički zaliv naziva Američkim – kako ga je Tramp preimenovao. U oba slučaja sud je vratio novinare na posao, ali predsednika par izgubljenih bitaka nije pokolebalo u ratu protiv medija koji ga kritikuju. Jasno je da su kablovske televizije Si-En-En i MS NOW naklonjene demokratama i da o Tramovoj administraciji ne izveštavaju pohvalno, već se fokusiraju na propuste. Isto tako je tačno da je Foks njuz, najgledanija kablovska televizija u Americi (i mnogo gledanija od ove dve), naklonjena Trampu i da mu postavlja pitanja kakva se čuju od provladinih medija u Srbiji.
Novinarki Blumberga koja je jednom prilikom postavila potpitanje o Epstinu, Tramp je rekao: „Ćuti, prasice.“
I još jedna sličnost – na konferencije u Belu kuću od februara 2025. dolazi sve više „Trampovih“ novinara, odnosno konzervativnih kablovskih televizija, portala ili podkastera kojima su tada izdate akreditacije. Nedavno smo saznali, i to zato što je slučajno izletelo sekretaru za pravosuđe Todu Blanšu, da postoji i spisak ko će od novinara dobiti mikrofon da postavi pitanje. Neke analize pres konferencija pokazale su da su na početku mandata mikrofon često dobijali konzervativni, Trampu naklonjeni mediji poput Foks njuza, tabloida Njujork post ili portala Dejli koler. Čak ni ovaj novouspostavljeni balans nije bio dovoljan da se predsednik ne detonira kad mu se ne dopadne pitanje. Kejtlin Kolins sa Si-En-Ena, koja je insistirala na pitanju o žrtvama Džefrija Epstina, dobila je odgovor da je užasna osoba i loš novinar, i da treba češće da se smeje. Novinarki Blumberga koja je jednom prilikom postavila potpitanje o Epstinu, Tramp je rekao: „Ćuti, prasice!“
Sprema li se „krvoproliće“
Svađe, uvrede i zabrane su ono što Tramp radi na površini. Pritisci na medije su mnogo dublji i idu preko njihovih vlasnika. Kompanija Dizni, vlasnik televizije Ej-Bi-Si, platila je Trampu 15 miliona dolara u vansudskom poravnanju zbog lapsusa voditelja, kako bi izbegla spor sa tek izabranim predsednikom. Ej-Bi-Si je privremeno suspendovao emisiju komičara Džimija Kimela jer je kritikovao reakciju predsednika i njegovih pristalica posle ubistva aktiviste Čarlija Kirka.
Kimel se u aprilu ove godine, posle navodnog pokušaja ubistva Trampa u hotelu u Vašingtonu, našalio kako je prva dama izgledala kao „srećna udovica“. Ostao je u programu, ali je Federalna komisija za komunikacije (FCC) koju vodi Trampov lojalista Brendan Kar, najavila da kreće u vanrednu reviziju dozvola za emitovanje za lokalne televizije koje su deo mreže nacionalnog Ej-Bi-Sija. Dizni je zbog toga tužio FCC i slučaj je na sudu.
Televizija Si-Bi-ES, čiji je vlasnik kompanija Paramaunt, platila je ranije Trampu 16 miliona dolara u vansudskom poravnanju zbog navodne montaže intervjua sa Kamalom Haris. Postavljena je i nova glavna urednica informativnog programa naklonjena predsedniku, a potom su otpušteni i pojedini novinari i voditelji koji su kasnije svedočili o pritiscima da upodobe sadržaj. Vlasnik Paramaunta je Dejvid Elison, iz porodice milijardera i prijatelja Donalda Trampa. Ta kompanija je nedavno dobila zeleno svetlo za spajanje sa Vorner brosom – koji je vlasnik Si-En-Ena.
Nedavno smo saznali, i to zato što je slučajno izletelo sekretaru za pravosuđe Todu Blanšu, da postoji i spisak ko će od novinara dobiti mikrofon da postavi pitanje
Prema tom dogovoru, Paramaunt treba da formira odbor za uredničku nezavisnost koji će štititi Si-Bi-ES i Si-En-En. Ali, mnogi su skeptični jer su nadležnosti odbora ograničene i moguće da će o svemu odlučivati vlasnik koji je dobar sa Trampom. Provladini tabloidi već pišu kako je na Si-En-Enu zavladala panika jer sledi „krvoproliće“. Jedan zaposleni, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je za Vašington post da novinari nemaju poverenja u nezavisni odbor, ali da to možda i nije njihov najveći problem. „Ne mogu da odlučim šta mi je trenutno veća briga: da li političko mešanje u izveštavanje ili to što ću izgubiti posao i pre nego što ovo prvo postane problem.“ I ovo zvuči poznato, zar ne?
