Svako ko je imao posla s veštačkom inteligencijom potpisao bi naslov iz londonskog Ekonomista: AI laže, vara i krade – i odbija korisnike. Istina živa!
Nedavno sam tražila od AI da mi pronađe scenu iz romana Strah i nada: sveštenik ulazi u sovjetsko selo, narod mu prilazi, krsti se, moli s njim – jedna od onih slika koje se pamte. Stiže odgovor – to je u sedmom poglavlju. Okrenem knjigu, nema ni traga. Upitam: pa gde ti je to? U petnaestom poglavlju, kaže. Potražim, nema ni tamo.
Posle sati prelistavanja i uzaludnog dopisivanja stiže priznanje: „Izvini, ta scena u knjizi Nadežde Mandeljštam uopšte ne postoji!“ Tako sam stekla gorko, ali korisno iskustvo: kad god posumnjam u odgovor veštačke inteligencije, napišem „ne laži“. Koliko sam izvinjenja dobila, ne biste verovali!
Ilon Mask kaže da roboti mogu da povećavaju proizvodnju toliko da niko više neće morati da radi, a svi će luksuzno da žive od univerzalnog dohotka, koji će se finansirati iz primarne emisije. I sve to bez inflacije. Kako se vama sve to čini? I meni, verujte, isto
A kad sam pitala za čuveni snimak sa Instagrama: „Oni želu da Srbija propadne!“, AI mi odgovori da je to lapsus državne sekretarke Livije Pavićević, u kojem je upotrebila neregularan oblik „oni želu“ umesto „žele“. Pitam: „Na kojoj televiziji?“ AI kaže: RTV 1, njihov informativni program.
Napišem „ne laži“, potpuno sigurna da državna TV to nikada ne bi pustila. Stiže odgovor – podaci su tačni. Daj link, kažem, i stigne mi emisija u kojoj nije bio isti ni studio, ni voditelj, samo je sagovornica bila ista, ali u drugoj odeći. A posle mog tradicionalnog „ne laži“ stiže odgovor: „U pravu ste, moja greška. Izjava zapravo nije bila u TV studiju. Potpuno vas razumem i izvinjavam se zbog prethodnih grešaka. Govorila je napolju, na ulici, u beloj majici, a ne u studiju.“
Jedan od kreatora veštačke inteligencije, Oleg Sadikov, za veštačku inteligenciju kaže da su to „lažljivi lažovi“. Daju ti sve – dok ti sve ne pokvare. Ljubazni su i žele da pomognu, ali kad ne znaju, oni jednostavno izmisle odgovor! Rukovode se logikom „najverovatnijeg odgovora“, a ne stvarnim rešenjem problema koji im je postavljen. Šta čovek onda, zaista, može s tim da radi?
Firme su prošle još gore: dobile mnogo, ali rizikovale – sve. U testovima sajber bezbednosti pokazalo se da su lideri u oblasti veštačke inteligencije, OpenAI i Anthropic, izuzetno vešti potencijalni razbojnici: sposobni su da lako ulaze u tuđe korisničke naloge, prave lažne identitete i brišu tragove, a firme ne bi ni znale da su hakovane. Znali bi tek kada bi im napadači sami javili.
Uz toliki rizik, vreme je da se, kao na Divljem zapadu, pred razbojnike postavi „bodljikava žica“. Dakle, da započne nova privredna grana: sajber bezbednost protiv AI. Jer, profiti firmi koje koriste veštačku inteligenciju tako vrtoglavo rastu da im se, kao na Divljem zapadu, daleko više isplati da podižu tri bodljikave žice nego da odustanu od tolikih zarada!
Jedan od kreatora veštačke inteligencije, Oleg Sadikov, za nju kaže da su to „lažljivi lažovi“. Daju ti sve, dok ti sve ne pokvare. Rukovode se logikom „najverovatnijeg odgovora“, a ne stvarnim rešenjem problema koji im je postavljen. Šta čovek onda, zaista, može s tim da radi
Ko će to, zapravo, umeti da radi? Ni tu nema saglasnosti. Ilon Mask, recimo, smatra da bi AI kompanije trebalo jedna drugoj da postavljaju „bodljikavu žicu“, a vlastima da prijavljuju tek kada ih neko rešenje ozbiljno zabrine. Iako međusobno ne govore i kriju svoja otkrića sastajali bi se, kaže, par puta mesečno, jer duže ne bi smelo da se čeka.
Ali za ljude na planeti Zemlji, kaže Mask, nastaje doba obilja. Roboti će moći da neograničeno povećavaju proizvodnju, toliko da niko više neće morati da radi, a svi će luksuzno da žive od pozamašnog, univerzalnog dohotka, koji će se finansirati iz primarne emisije. Sve je to zaista moguće, bez inflacije, jer roboti proizvode brže nego što ljudi mogu da troše. Kako se vama sve to čini? I meni, verujte, isto.
Ne laže samo veštačka inteligencija, ima tu i mnogo prirodnih pomagača.
