Nakon kontrole huliganskih tribina i kriminalnih grupa, a zatim masovne kupovine i „vaspitavanja“ velikih i lokalnih medija, Srpska napredna stranka i koalicioni partneri uveliko rade na preotimanju značajnih kulturnih i muzičkih manifestacija, kako bi se u kompletnom društvu, u godini Ekspa, uspostavila apsolutna kontrola i gušenje svake naznake protesta i bunta, otkrilo je trodelno istraživanje Radara.
U prvom delu pisali smo o brutalnom proterivanju najjačeg srpskog svetskog brenda u industriji zabave i zlatne novosadske koke, festivala Egzit, dok ćemo se u današnjem baviti mehanizmom preuzimanja muzičkih festivala zarad potpune kontrole masovnih dešavanja, za šta je upregnuta finansijska, pravna i svaka druga logistika iz, deluje, nepresušnog kapaciteta Ekspa i pratećih projekata.
Ideja vlasti je da se svaki segment masovne zabave drži pod kontrolom, a da oni koji su van domašaja budu pod anestezijom. Bliži se trenutak kada građani, bez saglasnosti najvišeg reda, na toj sceni neće moći ništa da učine, čime se direktno kontrolišu mase mladih ljudi i gasi eventualni bunt ili uopšte kritika. Da bi to postigao, režim koristi pare poreskih obveznika iz fonda Ekspa, budući da taj kapitalni projekat naredne godine mora proći savršeno, bez ijednog disonantnog glasa, barem u očima onih koji od njega planiraju da zarade.
Preko Ekspa daju novac svojim promoterima, koji onda kupuju poslušnost manjih promotera, onih koji su pristali da se prodaju zbog silnih komplikacija koje bi mogli da imaju u poslu i životu
U prvom ešalonu otimanja manifestacija nalaze se direktni saradnici SNS i festivali koji su „akutno“ njihovi. Najbolji primer je kragujevački Arsenal Fest, koji je vremenom izrastao u najjači srpski rok fest, odmah posle Egzita. Takvi direktni poslušnici, poput Arsenala, pokazuju istu paralelu procesa kontrole koju smo videli prilikom masovne kupovine svih, pa i najmanjih medija u Srbiji. Sada je domen kulture i zabave došao na red, kako bi zaokružili potpunu društvenu prismotru i kontrolu. Prvo mediji – pa šou-biznis strukture.
Tvorac Arsenal Festa je Zoran Vulović Vule, dugogodišnji promoter iz jugoslovenske ere. Festival je od njega pre dve godine kupio poznati trgovac oružjem, bivši sekretar Vaterpolo saveza Srbije i član Glavnog odbora SNS Nemanja Marijan, o kojem je BIRN već objavio istraživanje. Marijan je ušao u šou-biznis kroz prodaju karata, pa je ulagao u rental opremu, da bi na kraju otkupio Arsenal Fest i krenuo tamo da ulaže. Upravo zato smo prošle godine slušali izvođače poput Massive Attack, a ove godine Underworld, da bi vlast mogla opravdati pompezne najave o najboljoj koncertnoj sezoni otkako Srbija postoji.
Posledica je očigledna: jedan čovek je bio ugledan u poslu, radio ga decenijama, došao je ogroman kapital povezan sa trgovinom oružjem i ko zna čime još, preuzima se centralni rok festival u centralnoj Srbiji, jer samo je tako moguće da posetilac festivala bude izbačen pod izgovorom da je drugim gostima delio nalepnice Studenti pobeđuju. Podsećamo, Egzitu je prećeno sa vrha da će festival i njegovi organizatori imati ogromne probleme u radu i životu, ukoliko na Petrovaradinskoj tvrđavi osvanu „krvave šake“ 2025, a što se i dogodilo na koncertu novosadske pank grupe Ateist Rep. Epilog je bio takav da je Egzit odbio ultimatum, a vlast popustila, nakon što im je neko pokazao zube.
Drugi dobar primer kontrole industrije zabave je Lovefest. On je u vlasništvu istaknutih članova SPS-a, dok čaršija spekuliše da je čak i visokopozicionirani Branko Ružić prisutan u toj skupini. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je rado viđen gost na ovom festivalu, pa su režimski mediji prenosili revnosno kako vrh SPS-a lično podržava svoje omladince u pohodu na industriju zabave.
Glavne osobe iz festivala su Marko Vukomanović, istovremeno direktor marketinga KK Partizan, suvlasnik „Kafeterije“, bivši član GO SPS (do 2022) te bivši potpredsednik omladine Socijalističke partije Srbije, kao i Zoran Stanojević, kog vežu kumovski odnosi sa Zoranom Babićem, preko kog su dobijali novac za manifestaciju.
Zanimljivo je da je LSV prošle godine podnela TOK-u prijavu protiv direktora KK Partizan Ostoje Mijailovića i Vukomanovića zbog, kako su naveli, niza finansijskih malverzacija na štetu KK Partizan. Ključno je istaći da je direktorica Lovefesta Zlatana Pavlović donedavno obavljala funkciju programske direktorke Ekspa i ovde dolazimo do finansijske suštine: preko Ekspa daju novac svojim promoterima, koji onda kupuju poslušnost manjih promotera, onih koji su pristali da se prodaju zbog silnih komplikacija koje bi mogli da imaju u poslu i životu. Drugi nivo kontrole je kupovina takozvanih malih igrača, lokalnih promotera, disk džokeja i tako dalje, koji nisu obavezno „prvi ešalon“ SNS operacije, već izvođači radova ispod njih, bez previše alternativa.
Građani, bendovi i festivalski posetioci moraju znati da je konačni cilj ove operacije večna vladavina! Festivali nisu samo mesto zabave, već i vrlo moćni mediji kojima se komunicira sa ljudima, ali i manipuliše. Cilj je da glas pobune postane nezamisliv
Čuveni Bir fest je preuzeo Skaj mjuzik i festival očigledno nije mogao da funkcioniše u takvim uslovima – desilo mu se slično što i Bitefu. Ne organizuje se u punom kapacitetu jer im nije lako da bendove i publiku, pogotovo u Beogradu, tek tako preveslaju, jer ljudi ipak znaju za Skaj mjuzik. Kako god, Bir fest je „prepakovan“ na Ušće 28. i 29. avgusta, kada nastupaju Judas Priest i Dire Straits Legacy. Izgleda da se ide u smeru rebrendiranja, jer su prošle godine bendovi masovno bojkotovali festival. A u Novom Sadu, sada već čuveni Blokstok fest pokušava da izvede nemoguće: da ga vode poznati ljudi iz SNS-a, a da se predstavlja kao festival „ekipe iz kraja“.
Inače, Dane Basta i Marko Tančik koji stoje iza Blokstoka, funkcioneri su SNS-a; prvi je pokrajinski sekretar za sport i omladinu, a potonji radi u JKP „Tržnica“ kao savetnik direktora. Lane nisu održali festival iz poštovanja prema žrtvama, jer se održava pored Železničke stanice, i tu su pokupili velike poene kod Novosađana. Međutim, ta ista ekipa ljudi je branila prostorije SNS-a tokom sukoba sa građanima, opet, nedaleko od Železničke stanice. Novosađani ih takođe znaju kao ljude iza kulturnog projekta „Bute dobri“, a „proslavili su se“ izradom problematičnog murala „Srpska Atina“. Osim što je kič i falsifikuje istorijsku građu, urađen je preko murala „Jedina istina“ francuskog umetnika Remeda, uništenog po nalogu Grada, a po direktivi Srpske pravoslavne crkve, tačnije episkopa bačkog Irineja. Takođe, sumnja se u Novom Sadu da pomenuta ekipa stoji iza propagandnog SNS portala Gradske info, koji dobija značajna sredstva iz budžeta.
Ipak, novosadski bendovi se uglavnom nisu dali zavarati. Po gradu uveliko kola priča da jedna od najvećih i najboljih grupa, Ritam nereda, nije pristala da svira, iako su bili redovni gosti na Blokstoku godinama. Slično tome, problem sa Arsenalom tek sada isplivava, budući da jako mnogo muzičara, i pogotovo publike, uopšte ne zna šta se dogovara ispod žita i nisu svesni da idu na državno kontrolisani, a nekada ugledni, kritički nastrojeni festival.
Zbilja, ko bi mogao da krivi pevača Nika Kejva, zato što je prošle godine nastupio na River festu, tačnije Beogradu na vodi?! U pitanju je takođe ekipa organizatora bliska SNS-u, ali ako za australijskog umetnika i postoji opravdanje zašto nije upućen u srpsku muzičku situaciju, naši muzičari i publika bi to morali znati. Tu se vraćamo na prva dva koraka paklenog plana: SNS ima medije koji o tome ćute i batinaše za one koji to ne žele da učine.
Biće vrlo zanimljivo videti kako će se Ekspo reklamirati na festivalima dogodine, jer oni dobijaju pare od drugih sponzora i velikih firmi, opština, Republike, itd. Može se očekivati da će tek tada isplivati svi manji, utaljeni ili kupljeni igrači, sa jačim sredstvima kojima bi koncertno obeležili „godinu Ekspa“.
Građani, bendovi i festivalski posetioci moraju znati da je konačni cilj ove operacije večna vladavina! Festivali nisu samo mesto zabave, već i vrlo moćni mediji kojima se komunicira sa ljudima, ali i manipuliše. Cilj je da glas pobune postane nezamisliv čak i na masovnim rok i pank koncertima, kada je već izbrisan iz režimskih medija i televizija sa nacionalnom frekvencijom.
Deo posla je već urađen i proverene zvezde i misleći ljudi, poput Marčela, odavno imaju zabranu nastupanja čak i na najmanjim manifestacijama. Problem je što nije svako principijelan i nezavisan kao Marko Šelić i puno muzičara ima finansijsku tačku pucanja.
Svaka normalizacija ovakvog festivalskog stanja je novi poen za SNS i predsednika Aleksandra Vučića. Ukoliko je za utehu, studenti su dobili informacije o preuzimanju festivala i pokušaju apsolutne kontrole u industriji zabave. Verujemo da će razumeti opasnost situacije u kojoj smo.
