Ako je verovati zvaničnicima, domaća vazduhoplovna industrija trebalo bi u dogledno vreme da postane deo globalnog lanca snabdevanja Daso avijejšna i da tu francusku kompaniju snabdeva delovima za njene višenamenske borbene avione rafale. Ugovorom o industrijskoj saradnji, koji su nedavno u Parizu potpisali državni Jugoimport SDPR i Daso avijejšn, predviđeno je da se delovi za rafale proizvode u pančevačkoj fabrici aviona Utva, čiji je većinski vlasnik, sa udelom od 96 odsto, upravo Jugoimport.
Deo stručne javnosti taj poslovni aranžman ocenio je kao „veliki i istorijski poslovni poduhvat koji bi trebalo da obezbedi značajan tehničko-tehnološki iskorak domaće vojne industrije“, dok predstavnici zaposlenih u Utvi smatraju da je to „priča na dugačkom štapu“, jer je fabrika praktično „na klocnama“.
Baš u takvoj Utvi uskoro bi trebalo da startuje proizvodnja sklopa municijske kutije sa vodećim koridorom za municiju, koji je deo sistema avionskog topa GIAT 30 M791 za ugradnju u usisni sistem rafala, objavio je specijalizovani portal Tango siks. Tu informaciju potvrdio je i jedan od sagovornika Radara, navodeći da se radi o tehnički veoma zahtevnom sklopu, koji mora da zadovolji izuzetno visoke standarde kvaliteta, preciznosti i rokove isporuke.
Sve je počelo nabavkom 12 rafala za 2,75 milijardi evra
Pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse Nenad Miloradović kaže da će ovo biti svojevrsni kvalifikacioni test i ukoliko ga Utva položi to će joj otvoriti vrata za nove poslove sa Daso avijejšnom. Uz podsećanje da je Daso deo proizvodnje konstrukcije rafala poverio partnerima u Indiji, neki analitičari procenjuju da bi još sedam-osam domaćih vojnih fabrika, ako zadovolje kriterijume i standarde, moglo da za Daso izrađuje četiri grupe proizvoda − nosače opreme, rebra i ojačanja konstrukcije, držače i spojne elemente, precizno obrađene delove od aluminijumskih i titanijumskih legura. Za njihovu proizvodnju, međutim, neophodne su vrhunske CNC mašine i pristup najsavremenijim tehnologijama.
Utva je jedina vojna fabrika koja nije obnavljana posle NATO bombardovanja, tako da nekada prestižna fabrika aviona više liči na malo veću radionicu
Slobodan Kostić
Da neke šanse, za sada samo teoretske, ipak postoje, svedoči i da ugovor predviđa i transfer tehnologije, pa će francuski partner Utvi preneti procedure, standarde, delom i znanje potrebno za izradu za sada samo sklopova municijske kutije. U Parizu su ugovor o saradnji verifikovali i Daso sistem, čiji je deo i Daso avijejšn i Vojnotehnički institut i njime je predviđeno uvođenje savremenih softverskih alata za projektovanje, simulaciju i proizvodnju. U taj projekat biće uključeno devet domaćih kompanija.
Sve je počelo krajem avgusta 2024, kada su predstavnici Ministarstva odbrane i Dasoa, u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića i Emanuela Makrona, potpisali ugovor, po kom će Srbija 12 rafala platiti 2,75 milijardi evra. Do sada, kako je prvi otkrio Radar, isplatila je više od milijardu i po evra ili 55 odsto od ugovorene sume. Prva dva avansa od po 411,75 miliona plaćena su u oktobru 2024. i aprilu 2025, a prva rata od 686,25 miliona u decembru prošle i januaru ove godine. Druga rata u istom iznosu od 686,25 miliona za plaćanje dospeva 29. januara 2027, a poslednja, treća od 549 miliona će se plaćati sukcesivno, s tim što bi prve letelice trebalo da budu isporučene 2028, a svih 12 do kraja 2030.
Ta kupovina izazvala je dosta kontroverzi, tim pre što se država kod francuskih banaka zadužila za 1,92 milijarde evra. Jedni se pitaju šta će Srbiji avioni koji odmah nakon uzletanja stižu do granica, drugi zašto se skoro tri milijarde evra „baca“ na nabavku novih, kad je Hrvatska svojih 12, doduše polovnih rafala platila 1,13 milijardi, treći tvrde da je bilo bolje kupiti švedske gripene..
Najava spoljnopolitičkog i odbrambenog zaokreta ili nešto drugo
Kako god, ugovoreni su rafali, a Francuzi su Srbiji poverili učešće, zasad simbolično, u proizvodnji nekih delova, što je u delu javnosti naklonjene Vučiću propraćeno prilično euforično. Neki analitičari tu kupovinu tumače kao početak spoljnopolitičkog i bezbednosnog zaokreta od međunarodno izolovane Rusije prema Francuskoj i Zapadu, ali i Kini, od koje Srbija neretko i netransparentno kupuje visokosofisticirane raketne sisteme kratkog, srednjeg i dugog dometa, rakete, dronove i drugu opremu. Negujući „čelično prijateljstvo“, uprkos upozorenjima iz Vašingtona i Brisela, Srbija i dalje najviše oružja kupuje upravo od Kine.
Pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse Nenad Miloradović kaže da će ugovor sa francuskim Daso avijejšnom biti svojevrsni kvalifikacioni test i ukoliko ga Utva položi to će joj otvoriti vrata za nove poslove sa tom kompanijom
Vojni analitičar Vlade Radulović, izvršni direktor Centra za geostrateška istraživanja i terorizam, za Radar kaže da kupovina francuskih aviona sama po sebi predstavlja ekonomski, industrijski, ali i ozbiljan geopolitički signal. Nakon dužeg zastoja, sankcija i ratova, Srbija je tek pre nekoliko godina ponovo intenzivirala saradnju sa francuskim vojnim kompanijama i u tom periodu su nabavljeni Erbasovi helikopteri, PVO sistemi Mistral, savremeni radari i dva transportna aviona.
„Otuda nije iznenađenje da kruna te saradnje bude upravo kapitalna nabavka eskadrile rafala, koji će postati okosnica Ratnog vazduhoplovstva Vojske Srbije. Kada su u pitanja ovako vredni ugovori između dve države, onda te poslove prate i brojni direktni ili indirektni offset aranžmani. To je praksa u svetu i Srbija tu nije izuzetak. Lično sam očekivao i najavljivao da će doći do određenog transfera znanja i tehnologije i da će naše kompanije, najpre Utva, da budu deo proizvodnog lanca rafala, što je i potvrđeno ugovorom sa Daso avijejšnom“, kaže Radulović.
Ako Utva ispoštuje izuzetno zahtevne i stroge standarde u pogledu kvaliteta i rokova, možemo da očekujemo da nam francuska kompanija prepusti i proizvodnju nekih drugih delova, uz prateću podršku u vidu unapređenih softverskih i hardverskih rešenja, smatra on i ističe da je sada sve na nama, što istovremeno i raduje, ali i zabrinjava.
Sve je počelo 2024, kada je u prisustvu Vučića i Makrona ugovorena nabavka 12 rafala za 2,75 milijardi evra. Do sada Srbija je isplatila više od milijardu i po, sledeća rata od 686,25 miliona dospeva 29. januara 2027, a poslednja rata od 549 miliona će se plaćati sukcesivno
„Iz perspektive Francuske može se reći da se Srbija vidi ne samo kao klasičan kupac i tržište, veći kao dugoročni partner, jer se druge države ne uključuju tako lako u lanac snabdevanja za svoje kapitalne projekte. Ipak, zadržao bih i određenu dozu rezerve. Iako je izuzetno značajno što će jedna kompanija iz zemlje koja nije članica EU i NATO da proizvodi određene sklopove za francuski avion, nerealno je očekivati da naši dometi mogu da odu dalje od toga. Za to, na kraju krajeva, nemamo sposobnosti, a siguran sam i da Francuska ne bi prepustila pristup kritičnim tehnologijama, poput radara, segmenta elektronskog ratovanja ili softverske arhitekture“, zaključuje Radulović.
Šta na sve kažu zaposleni u Utvi i predstavnici sindikata
U Sindikatu Utve kažu da zaposleni ništa ne znaju o mogućoj proizvodnji delova za rafale. Vide da se sprema jedna hala u kojoj bi, kako su čuli, trebalo da se proizvode dronovi, s tim što su prvo najavljivani kineski, a sada se sve glasnije pominju izraelski. Ali ne znaju šta će od svega toga biti. Slobodan Kostić, poverenik Samostalnog sindikata Srbije, ističe da Jugoimport SDPR, u okviru koga Utva posluje, u nju ulaže „na kašičicu“. Nekada prestižna fabrika aviona odavno je, kaže, pretvorena u „malo veću radionicu za izradu male kupole i delova od čelika za tenkove i borbena vozila miloš i lazar“.
„Mislim da je proizvodnja delova za rafale u Utvi za sada samo priča i to na poprilično dugačkom štapu. Francuzi će, ako su zaista ozbiljno zainteresovani za saradnju sa nama, najpre da dođu u fabriku, i imaće šta i da vide, jer je Utva jedina fabrika domaće vojne industrije koja nije obnavljana posle NATO bombardovanja. Radi se u dve veće i jednoj manjoj hali, dva najveća pogona nisu u funkciji od bombardovanja, dok je mašinska radionica smeštena u jednom magacinu“, ističe Kostić za Radar.
Izuzetno je značajno što će jedna kompanija iz zemlje koja nije članica EU i NATO da proizvodi određene sklopove za francuski avion, ali nerealno je očekivati da naši dometi mogu da odu dalje od toga
Vlade Radulović
Kaže i da iskusni stručnjaci i majstori odlaze, a nema ko da ih zameni. Mladi ukoliko i dođu, brzo odu zbog teških uslova rada, tako da su od oko 200 zaposlenih, više od 20 odsto penzioneri. Jugoimport gotovo ništa ne ulaže, a i ono što ulaže je po „nabudženim“ cenama, naglašava Kostić i ističe da je atmosfera u Utvi sumorna i da su im prošlog meseca prvi put plate kasnile sedam dana. Kako li se tek osećaju zaposleni u fabrikama kojima plate kasne i po više meseci.
