Sećate li se kada je Aleksandar Vučić u jeku studentskih protesta, uplašen snagom građanskog otpora koji se oko njega formirao, kao odgovor i pretnju objavio formiranje krila unutar SNS, po njegovom ukusu „malo ekstremnog“, koje se u nekoj crkvi zaklelo na vernost „i ne znam šta“. Ta mala grupa lojalista narasla je brzo na 17.000, među kojima su, kako je rekao predsednik, njegov brat i još jedan član njegove porodice. „Niko od tih ljudi nikada nije napustio i uvek su se žestoko borili protiv struja koje su dolazile iz zapadnog obaveštajnog sektora. Uglavnom su oni proruski orijentisani. Kad kažem proruski, za slobodnu, samostalnu Srbiju, ali ako moraju da biraju uvek će biti više proruski. A izrazito su protiv onih koji bi danas da sprovode obojenu revoluciju, oni su spremni da se bore“ , rekao je tada Vučić .
Režija spremljena za Tivat trebalo bi zaista skupo politički da košta predsednika. Jer, pokušao je da organizuje lažnu podršku i predstavi svoju lažnu ugroženost. Jer je pred čitavim svetom ponizio zemlju iz koje dolazi i učinio da se njeni građani osećaju postiđeno. Jer je svoje kaprice, pa i svoje strahove, stavio ispred interesa države
Očigledno da šefu srpske države već dugo nisu dovoljan oslonac zvanične institucije, pa za sve svoje režije izdašno koristi taj paramilitarni regrutni centar. Videli smo ih već na delu kao brutalni dodatak policijskih jedinica na ulicama kako tuku građane. I u odvojenim akcijama bez policije kako jure i premlaćuju demonstrante. Videli smo ih i na Vučićevim mitinzima kao udarnu grupu koja stvara utisak velike podrške predvodeći bučna skandiranja. I kao pretorijansku gardu u Pionirskom parku, pod prozorima Predsedništva Srbije. A onda i u novoj ulozi „oduševljenih pristalica“ s bakljadama, koji organizuju da se on oseća lepo kad se iz dalekog sveta vrati kući. Neko je odlučio, međutim, da se na tome ne završi
Valjda iz iste mentalne laboratorije i zavereničke organizacije koja se zaklela krvlju na vernost predsedniku stigla je ideja da se napravi kasting za top 87 „žestokih momaka“ i pošalje ih čarter letom u Tivat. Tamo gde zbog Samita EU – Zapadni Balkan ni ptica ne može da proleti da izvedu svoju uvežbanu koreografiju podrške šefu države, razviju transparente „Srbija pobeđuje“, a možda i uz logistiku obave još neke dodatne zadatke o kojima za sada ne znamo ništa.
I kada se cela akcija pretvorila u neviđenu blamažu srpske države, a avion sa 87 muškaraca bezbednosno interesantnih biografija vraćen odakle je i poleteo, Aleksandar Vučić je zapretio da će o svemu tome sve reći u Tivtu jer se on, naravno, ne plaši svima da kaže u lice šta misli. Usput je za domaće potrebe režirana neviđena histerija sa preporukama BIA da Vučić ne ide u Tivat, paničnim molbama predsednice parlamenta da odustane i karikaturalnim preklinjanjem tabloidnog urednika, poznatog po najavljivanju državnih udara, da nipošto ne seda u gondolu na vidikovcu iznad Kotora.
U Tivtu je, međutim, Vučić mrtav hladan minimizovao ceo događaj i predstavio ga kao dobronamernu ideju njegovih aktivista o kojoj, naravno, nije znao ništa i koja će ga, kako je rekao, skupo politički koštati. Da smo normalna država i trebalo bi da ga skupo košta. Jer je očigledno pokušao da organizuje lažnu podršku i predstavi svoju lažnu ugroženost. Jer je pred čitavim svetom ponizio državu iz koje dolazi. Jer je učinio da se njeni građani osećaju postiđeno. Jer je svoje kaprice i strahove stavio ispred interesa države. Jer se sa Samita nepristojno često obraćao javnosti i pokazivao sujetne reakcije, cinične opaske i zajedljivost pri svakom neugodnom novinarskom pitanju koje je završavao pasivno-agresivnom rečenicom „svako dobro vam želim“. Konačno jer je stvorio paradržavu spremnu da izvršava sve bez pogovora. I Srbiju još više udaljio od civilizovanog sveta.
