Većina dece školskog uzrasta nauči da je obim Zemlje približno 40.000 kilometara. Ono što ne nauče jeste da globalna privreda zavisi od jedva 160 od tog ukupnog broja kilometara.
Blokada dva uzana morska prolaza – Ormuskog tesnaca i Tajvanskog tesnaca – u stanju je da svetsku ekonomiju vrati u prošlost: ako ne baš u kameno doba u koje je američki predsednik Donald Tramp pretio da će bombardovanjem vratiti Iran, onda barem u sredinu 20. veka, pre nego što su Rolingstonsi imali prvi hit.
Izbor je dramatičan: ili silom ponovo otvoriti tesnac, ili prepustiti Siju da izabere datum početka invazije na Tajvan. Iran je Trampovu administraciju suočio s ekvivalentom probnog testa; Tajvan je završni ispit
U protekla dva meseca Iran je Ormuski tesnac, u najužem delu širok oko 33 kilometra, pretvorio u plutajuće strelište. Brodski saobraćaj je dramatično redukovan, posade tankera nervozno stoje u mestu dok iranski gliseri i dronovi izigravaju pirate. Ta pat pozicija pridavila je svetsku ekonomiju, pošto se kroz ovaj tesnac odvija tranzit značajnog dela svetske nafte i tečnog prirodnog gasa.
Nevolja nije ograničena na Bliski istok. U pitanju je vojna vežba s živom municijom za konflikt u Aziji, koja Kini na dlanu nudi ratni plan za Tajvan. Tajvanski tesnac, na najužoj tački širok oko 130 kilometara, isto je što i persijsko usko grlo, samo za poluprovodnike. Tajvanska kompanija TSMC proizvodi preko 90 odsto svetskih naprednih čipova – „mozgova“ data centara veštačke inteligencije, borbenih aviona i pametnih telefona.
Sjedinjene Države, alarmirane ranjivošću na planu nacionalne bezbednosti usled zavisnosti od čipova proizvedenih u inostranstvu, 2022. su usvojile Zakon o čipovima i nauci (CHIPS and Science Act) s ciljem da proizvođače čipova privuku da pogone grade na američkom tlu. Uprkos planovima za gradnju novih postrojenja u Teksasu, Ohaju i Njujorku, SAD i dalje u velikoj meri zavise od uvoza čipova – kao što zavisi i većina drugih zemalja. Stoga bi kineska blokada Tajvana ili invazija na to ostrvo tehnološki nervni sistem 21. stoleća ostavili bez ključne komponente. Globalni gubici bi u tom slučaju mogli da dostignu 10.000 milijardi dolara. To ne bi bila recesija, nego srčani udar za lanac snabdevanja.
Predsednik Si Đinping ne želi da u 4.000 godina dugoj kineskoj istoriji ostane upamćen kao onaj koji je pravio bolje automobilske baterije od Ilona Maska. Kineske kopije Tesle su puki detalji. Si želi ono što je Mao Cedung obećao: jednu Kinu, bez zvezdica, bez odmetnutog ostrva koje se ruga komunističkom rukovodstvu. Želi okončanje 75-godišnje pat pozicije tako što će Čang Kajšekove naslednike pripojiti kontinentalnoj Kini.
Odvraćanje gubi na snazi ukoliko Si veruje da bi Amerika u slučaju kineskog napada na Tajvan oklevala, u hodu smišljala šta da radi, ili pokazala spremnost za cenkanje. Ukoliko najmoćnija ratna mornarica na svetu nije u stanju da kredibilno obezbeđuje prolaz tankera koji plove nadomak jedne teško izranjavane regionalne sile, čija flota je svedena na brze čamce kakve možete da iznajmite tokom letnjeg odmora na Nantaketu (ostrvcu i poznatom elitnom letovalištu nadomak Kejp Koda, u američkoj saveznoj državi Masačusets, prim.), zbog čega bi Si trebalo da zaključi da bi SAD rizikovale nosače aviona, podmornice i živote hiljade Amerikanaca kako bi probile kinesku blokadu Tajvana?
U slučaju kineskog napada, Tajvan bi iznenada daleko manje bio nalik tvrđavi, a više u znaku pitanja. Teoretičari igara ovo bi nazvali pitanjem „kredibilne posvećenosti“ – vaš oponent mora da veruje da ćete ići do kraja, inače se raspada matrica isplate (koja pokazuje očekivane dobitke ili gubitke svakog od aktera, prim.)
Istorija je strog tutor onih koji oklevaju. Kada je Musolini napadom na Etiopiju testirao Ligu naroda i uverio se u slabost te organizacije, Hitler je to registrovao. Nakon što je egipatski predsednik Gamal Abdel Naser 1956. zauzeo Suecki kanal, Velika Britanija i Francuska su odstupile nakon što je Ajzenhauer iskazao skepsu prema njihovim namerama. U skorije vreme, ruski predsednik Vladimir Putin umarširao je na Krim nakon što je predsednik Barak Obama ustuknuo kad je sirijski predsednik Bašar al-Asad upotrebio hemijsko oružje, uprkos tome što je to navodno trebalo da bude crvena linija čije prekoračenje SAD neće tolerisati. Jednom kada se kredibilitet proćerda, ne može se lako nadoknaditi odlaskom u prodavnicu na uglu.
Terapija je direktna, bolna i uveliko zakasnela. Ormuski tesnac Amerika mora da ponovo otvori na odlučan i demonstrativan način: obezbeđivanjem pratnje komercijalnim brodovima, slanjem čistača mina, udarima na iranske lansirne položaje, te zaposedanjem ili uništavanjem iranskih ostrva Abu Musa, Veliki Tunb i Mali Tunb, koja su sada poput kabina na naplatnoj rampi. Kad plovidba kroz Tesnac ponovo postane bezbedna, SAD bi tamo trebalo da upute jedrenjake koji svakog Četvrtog jula ukrašavaju njujoršku luku. Ništa na bolji način ne šalje poruku „otvoreni za poslovanje“ od jedrenjaka iz 18. veka koji prolaze trgovinskim rutama nadomak iranskih artiljerijskih gnezda koja se još puše.
Na duži rok, SAD moraju da ubrzaju s gradnjom borbenih brodova, obnove zalihe precizne municije i podrže izgradnju dodatnih gasovoda u Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i drugde. Grčka, Egipat, Palestinska samouprava i Izrael – koji se retko slažu oko bilo čega – 2020. godine su, sa drugim zemljama regiona, osnovale Istočnomediteranski gasni forum radi dogovora o eksploataciji novootkrivenih nalazišta gasa. Nažalost, administracija predsednika Džoa Bajdena povukla je svoju podršku predloženoj izgradnji gasovoda koji bi od Izraela vodio do Evrope. A upravo je to ona vrsta projekata kojima bi se mogla da smanji zavisnost od protoka kroz Ormuski tesnac.
Si ne želi da u 4.000 godina dugoj kineskoj istoriji ostane upamćen kao onaj koji je pravio bolje automobilske baterije od Maska. Želi ono što je Mao obećao: jednu Kinu
Izbor je dramatičan: ili silom ponovo otvoriti Tesnac, ili prepustiti Siju da izabere datum početka invazije na Tajvan, dok evropske diplomate za to vreme izdaju oštro intonirana saopštenja. Odbijajući Trampove pozive da podrže Amerikance, Evropljani su se razotkrili kao grebatori kojima teško pada da stanu u odbranu globalne ekonomije. I to uprkos tome što je Amerika dugo obavljala dužnost svetskog pomorskog policajca, voljna da morske linije drži otvorenim kako bi evropske i azijske zemlje, uključujući Kinu, mogle da gutaju jeftine energente i svoje proizvode prodaju na svim kontinentima.
Dobra vest je da SAD i dalje imaju najubitačniju svetsku ratnu mornaricu i ekonomsku moć da potraju duže od svakog rivala. Iran je Trampovu administraciju suočio s ekvivalentom probnog testa; Tajvan je završni ispit. Si i njegovi saradnici i pre rata s Iranom pažljivo su proučavali Trampove korake. U situaciji kada su ulozi tako visoki kao što su sada, Trampov nestalni um i nepredvidljivi potezi mogli bi se ispostaviti manje manom, a više strateškom prednošću.
Copyright: Project Syndicate, 2026.
