Naučili smo već: kad se pokaže da je slab, Aleksandar Vučić najglasnije grmi. A ko će bolje da zastrašuje, priprema ratnu atmosferu i skreće pažnju sa neprijatnih činjenica od Aleksandra Vulina, povratnika u vladu, kome je, ovoga puta, prema rečima mandatara Miloša Vučevića, namenjeno mesto potpredsednika, bez konkretnog ministarskog portfelja?
Baš zgodno da zaboravimo da Aleksandru Vučiću, pravom selektoru vlade, u poslednje vreme mnogo toga nije išlo od ruke – od kraha spoljne politike, preko internacionalizacije problema izbornih manipulacija i smanjivanja manevarskog prostora za odlaganje ispunjenja očekivanja Zapada, pa sve do nevolja na unutrašnjem terenu koje ni nesposobnost opozicije nije mogla da zataška.
Morao je predsednik, recimo, bar dva puta da odustane od osnivanja “Pokreta za državu i narod”, najavljeni “vaskršnji sabor Srba” pomerio je za neki kasniji datum (možda i zbog nemogućnosti da za praznike nakupi dovoljno autobuskih putnika, a ne samo zbog rasporeda časova u UN?), a mnoge je zabavio i tužni momenat njegovog poslušnog skraćenja planirane “odbrane Kosova” posle samo jednog lupanja šakom o sto predsedavajuće sednicom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
I eto nama sada jačanja priče o “srpskom svetu” kojom ćemo se zamajavati u narednom periodu i koja će doprineti daljoj radikalizaciji društva, sve pod firmom “patriotizma” i jačanja veza sa istočnom braćom. Provereni Nikola Selaković kao ministar kulture i pridošlica Milica Đurđević Stamenkovski, kao ministarka za brigu o porodici i demografiji odlični su primeri tog “dva u jedan” pristupa, ali nisu jedini – tu je, opet, i Nenad Popović (bez portfelja) a istoj svrsi, pored ostalih, poslužiće i verni koalicioni partner, sve utopljeniji Ivica Dačić, na poziciji ministra unutrašnjih poslova.
Najvažniji poslovi, po svemu sudeći, biće vrlo pažljivo koordinisani sa Zapadom – dok traje završavanje kosovske priče, na poziciju ministra spoljnih poslova stiže Marko Đurić, direktno iz Vašingtona
A zapravo će najvažniji poslovi, po svemu sudeći, biti vrlo pažljivo koordinisani sa Zapadom. Dok traje završavanje mučne kosovske priče, na važnu poziciju ministra spoljnih poslova stiže verni Marko Đurić, direktno iz Vašingtona, gde je kao ambasador, “ostavio dobar utisak”.
Iza larme ratnih truba lako će se sakriti i nastavak rada Rio Tinta, kome će pogodovati odluka da ministarka energetike i dalje bude Dubravka Đedović Hajdanović, koja je i do sada pripremala teren za iskopavanje litijuma, opisujući ga, između ostalog, kao “dar od Boga” (u beogradskoj čaršiji govori se i o jednom poznatom novinaru, koji se ne tako davno “povukao” iz posla, kao nekoj vrsti “veze” između ministarke i moćne kompanije).
U teškim vremenima, dobro je da su na okupu svi važni ljudi iz naprednjačke orbite – uprkos uverljivim pričama o sukobu sa Vučićem, Bratislav Gašić je i dalje u vladi (pripašće mu resor odbrane), vraća se i Zlatibor Lončar (zdravstvo), podrazumeva se Siniša Mali (sada prvi potpredsednik vlade i ministar finansija), ali i Goran Vesić (građevina), Irena Vujović (zaštita životne sredine, potpredsednica vlade), Tomislav Momirović (unutrašnja i spoljna trgovina), Maja Popović (pravda)….
Nije zaboravljen ni faktor motivacije, koja se najbolje ostvaruje nagradom za dosadašnji trud (Darko Glišić, ministar za javna ulaganja) ili preletanje (Tatjana Macura, ministarka bez portfelja)…
Nama ostaje da se zabavljamo tumačenjem potencijalnih zakulisnih razloga koji neke ljude drže u orbiti moći (Lončar, Gašić) i stalnim spekulacijama o unutrašnjim borbama kadrova koje vezuje sve osim ljubavi.
Neko će likovati i zbog činjenice da u novoj vladi nema nekih najavljivanih nagrađivanja (Vladimir Orlić, recimo, bio je viđen na mestu ministra odbrane, ali ga nema na spisku pojačanja) ali zato ima očekivanih ispadanja (Danica Grujučić nije više ministarka zdravlja, a svoje je odslužila i Darija Kisić, do sada ministarka za brigu o porodici i demografiju).
Prave odluke i dalje će se donositi tamo gde i do sada – na Andrićevom vencu. I to je, zapravo, jedino bitno.
