Nakon dve lažne, tačna je bila vest o smrti Jevgenija Prigožina, lidera Vagner grupe, avgusta 2023. Tri godine kasnije, u najcrnjoj jami dehumanizovanog postojanja, na bezdušnoj rang-listi ubica – privatna vojna kompanija Vagner je i dalje na vrhu. Hobotnica zlokobnog brenda i te kako je živa u najmračnijim uglovima kolevke čovečanstva, a leglu večitih ratova. Ljigavo klizi po dnu bivstovanja.
„Vagner je metastazirao. U nekim zemljama je ostao netaknut, delujući kao što je oduvek. U Maliju, u Centralnoafričkoj Republici i dalje se zove Vagner, ima čak i netaknutu strukturu vođstva. U ostatku sveta, uključen je u različite slične privatne vojske. Afrički korpus je najveći, pod kontrolom različitih elemenata ruske državne bezbednosti. Mnogi borci su prebegli u potpuno različite bezbednosne strukture. Marat, lik u našem filmu, promenio je stranu, sada se bori za plaćeničku kompaniju koju podržava Zapad u Africi“, priča za Radar Rik Rouli, autor dokumentarca Paklena vojska koji istražuje rusku plaćeničku grupaciju, i dodaje:
„Brend Vagner se sada koristi za regrutovanje ljudi širom Evrope da učestvuju u hibridnoj ratnoj kampanji Rusije u Evropi. Asošijejted pres je identifikovao 150 činova nasilja, od atentata, preko otmica, do sabotaže, povezujući Vagner sa većinom. Spalili su skladište municije za Ukrajinu u Londonu, bili su deo neuspele kampanje vojne sabotaže u Nemačkoj, povezani su sa pokušajima otmica. Ime je veoma živo, ali je poenta da Vagnerov model maršira pod različitim zastavama, služeći različitim gospodarima širom sveta.“
Varvarski sistem
Trostruki dobitnik Emija za dokumentarce, za Oskara nominovan Prljavim ratovima koji otkrivaju širenje američkih tajnih vojnih operacija širom sveta, tri decenije pravi filmove o oružanim sukobima, Rouli prati uspon crnog tržišta plaćenika još od američkog Blekvotera u Iraku i njihovog masakra nad civilima na trgu Nisour 2007. u Bagdadu.
Prvi izveštaji ruskog novinara Denisa Korotkova o Vagnerovom pojavljivanju u Siriji bili su zlokoban znak o novim ubicama na jezivoj berzi. Korotkov Roulija povezuje s novinarkom Katjom Hakim iz Dosije centra, koja 2018. dok Prigožin i legija krvnika još zlokobno vrebaju u senkama, pokušava da sazna ko je ubio njene kolege: Orhana Džemala, Aleksandra Rastogrujeva i Kirila Radčenka u Centralnoafričkoj Republici.
Uz pomoć bivših plaćenika Vagnera, danas „svedoka pokajnika“ u potrazi za azilom, Rouli oslikava kako je sve u rađanju tog zla šokantno na svoj način, a prava kriminalna struktura mnogo veća i teža za uklanjanje: „Prvorodni greh je jeziv. Vagner je počeo 2014. u Donbasu, a Igor, bivši plaćenik, opisuje njihovu prvu misiju. Zadatak je da pogube svoje saveznike koji su postali nezgodni Putinu i Kremlju. Nije im pobeda na bojnom polju donela pravo da se šire po svetu, već spremnost da budu tim za ubistva.“
Nasilje je roba lojalna jedino varvarskom sistemu ponude i potražnje. Na toj međi, vojska ubica postaje koncept biznisa.
„To je potpuno lud model. U Siriji osvajaju naftna polja u zamenu za 20 odsto prihoda od svakog zauzetog. U Centralnoafričkoj Republici Vagner grupa postiže takav status da ima operativce u svakom važnom ministarstvu, koji savetuju vladu o strateškim pitanjima, upravljaju obezbeđenjem, pokreću medijske kuće i prave pivo. Ogroman kompleks meke moći povezan je sa njihovim vojnim aparatom i, što je najvažnije, sa koncesijom i kontrolom nad rudnicima zlata i dijamanata“, objašnjava Rouli.
Prigožin za jednokratnu upotrebu
Kada je u Ukrajini za Putina krenulo po zlu i zapadni svet upoznaje grupu Vagner. Oko 30.000 vojnika je prva privatna vojska koja je osvojila jedan evropski grad, Bahmut, u poslednjih 500 godina. Iz digitalnih vena Telegrama promaljaju se snimci mučenja. U kolektivnu svest se urezuje zvuk malja koji razbija glavu ruskog dezertera. Macolu sa potpisom Vagnera, Prigožin je u koferu za violinu poslao u Brisel, u Evropski parlament.
„Zato nije dovoljno samo otkriti zločine i kriminalce. Mora se razotkriti sistem koji ih stvara, čini mogućim“, potcrtava Rouli.
Bivši plaćenik Igor opisuje prvu Vagnerovu prvu misiju. Zadatak je da pogube svoje saveznike koji su postali nezgodni Putinu i Kremlju. Nije im pobeda na bojnom polju donela pravo da se šire po svetu, već spremnost da budu tim za ubistva
Rik Rouli
Američki reditelj „isteruje“ na svetlost psihološki profil Jevgenija Prigožina, lidera Vagner grupe, od trenutka izlazaka iz sovjetske kaznene kolonije u haos postsovjetskog Sankt Peterburga, sitnog momka koji se uzdiže previsoko, a zatim ga uništavaju sile koje su ga stvorile.
„Korotkov Prigožina vidi kao fundamentalno patetičnu figuru: nasilnog, osvetoljubivog i opasnog. Ali, očajnički želi da udovolji. To je sitan kriminalac kome se život menja kada mu se u postkomunističkom Sankt Peterburgu ukrsti put sa mladim, ambicioznim bivšim agentom KGB-a, Vladimirom Putinom. Kada postane predsednik, Putin Prigožina pretvara u oligarha i milijardera, ali ga drži izvan užeg kruga. Prigožin sve vreme pokušava da se u taj krug uvuče.“
Sistem zla posebno je pedantan i sistematičan u odabiru pešadije. Na Prigožina „pada karta“, jer je procenjen za „jednokratnu upotrebu“.
„U državi organizovanoj kao kriminalni sindikat, nekoga poput Prigožina pretvarate u mini- oligarha jer tako kontrolišete njegovu lojalnost, spremnost da obavi svaki vaš prljav posao“, naznačava Rik Rouli.
Rat u Ukrajini, najnasilniji i najintenzivniji konvencionalni rat u Evropi od Drugog svetskog rata, dobija morbidni obrt kada Prigožin sa svojim ubicama kreće ka Moskvi.
„Kada su centri moći u Kremlju odlučili da je vreme da mu podrežu krila, odlučio je da se kocka i izabrao put ka samoubistvu“, podseća američki autor. Danas niko ne mora da odgovori na pitanje da li bi hladni svet geopolitike oprostio sve zločine Jevgeniju Prigožinu da je uspeo u svojoj nameri.
Europol tek nešto više od 650 osoba iz različitih ruskih paravojnih grupa identifikuje, sumnjiči ili istražuje za učešće u ratnim zločinima. Jedva su dvocifrene brojke osuđenih zločinaca Vagnera. „Članovi“ odlično razumeju srazmernost jezivosti zločina kojima su svedočili ili u njima učestvovali sa potencijalom za trgovinu sa pravosuđem. Da li je takva trampa u redu?
U kolektivnu svest urezao se zvuk malja koji razbija glavu ruskog dezertera. Macolu sa potpisom Vagnera, Prigožin je u koferu za violinu poslao u Brisel, u Evropski parlament
„Pitanje je, na kraju krajeva, na tužiocima i sudovima da odluče da li informacije i pomoć koju dobijaju od prebega vrede, da li nadmašuju sve zločine koje su možda počinili u prošlosti“, smatra Rouli.
Novi standardi nasilja
Kako je Vagner grupa postavila nove standarde nasilja, jasno je da nisu gadljivi ni na jedan oblik kriminala. Dok status privatnih vojnih kompanija boravi u sivoj zoni, odbrana sveta je – simbolična. Pokušaj Ujedinjenih nacija da kriminalizuju i eliminišu plaćeništvo, Međunarodnu konvenciju protiv regrutovanja, korišćenja, finansiranja i obuke plaćenika, ratifikovalo je tek 38 država, među kojima i Srbija. Ni Rusija, ni Amerika nisu.
Prigožin je sitan kriminalac kome se život menja kada mu se u postkomunističkom Sankt Peterburgu ukrsti put sa mladim, ambicioznim bivšim agentom KGB-a, Vladimirom Putinom. On ga pretvara u milijardera, ali ga drži izvan užeg kruga
Zato Rouli sa upozorenjem Paklene vojske želi da doprinese intenzivnijoj međunarodnoj debati o zabrani privatnih vojski, odnosno legla nemilosrdnih ubica. „Ne bi trebalo da postoje. Taj užas bi trebalo proterati sa bojnog polja. To varvarstvo pretvara vojnike u ubice, a rat u kriminalni komercijalni poduhvat. Njihova ponovna pojava signalizira mračan autoritarni zaokret u našim kulturama i politici i ukazuje na budućnost kojom vladaju oligarsi i autoritarci. Demokratijama nisu potrebne plaćeničke vojske. Njima se države obraćaju kada ih preuzmu banditi.“
Dok je Rik Rouli završavao film, eksplodirala je upotreba veštačke inteligencije na bojnom polju, određivanje ciljeva i oduzimanje života, čiju vrednost na ratištu vojni stručnjaci porede sa pronalaskom baruta. Digitalne ubice otvorile su novu stranicu rasprave o plaćeništvu – Palantir umesto Igora, Jevgenija ili Vladimira.
„Tek sada počinjemo da saznajemo obim primene veštačke inteligencije i kreiranja paketa za ciljanje u Iranu i Gazi, i to je zastrašujuće. Ta nova granica takođe je povezana sa usponom oligarhijske klase“, zaključuje reditelj Rik Rouli.
