U novom ciklusu Radar Foruma, domaćin Ivan Medenica, pozorišni kritičar i profesor na FDU, ugostio je u prvoj epizodi Vesnu Marjanović, generalnu sekretarku Evrope Nostre Srbija. Razgovor se fokusira na kulturu kao ključni prostor društvenog otpora i očuvanja identiteta. Sagovornici postavljaju okvir za razumevanje nasleđa koje u Srbiji danas zahteva neprekidnu, gotovo gerilsku aktivnost.
„Način na koji funkcionišemo sličan je većini organizacija koje se bave kulturom u Srbiji – od danas do sutra, to je rovovska borba. Mi pratimo evropske politike, iako one ovde nisu obavezujuće. Suprotno uvreženim mišljenjima, Evropska unija je organizacija koja zaista vodi računa o kulturnoj raznolikosti, a negativni uticaji i sadržaji nižeg kvaliteta koji nas preplavljuju kroz muziku i druge formate, pre su došli sa drugih strana sveta nego iz EU. Kulturno nasleđe ne može se odvojiti od prirodnog okruženja. Evropa Nostra je objavila dokument o zelenim evropskim politikama gde je pokazano koliko nasleđe može biti važno u borbi protiv klimatskih promena. To podrazumeva da se zgrade ne ruše, već revitalizuju, da koristite stare pruge za biciklističke staze i da se vratite materijalima i hrani iz svog neposrednog okruženja“, ističe Marjanović.
Evropska unija je organizacija koja zaista vodi računa o kulturnoj raznolikosti, a negativni uticaji i sadržaji nižeg kvaliteta koji nas preplavljuju kroz muziku i druge formate, pre su došli sa drugih strana sveta nego iz EU
Borba za Generalštab postala je 2024. i 2025. godine simbol otpora protiv netransparentne privatizacije javnog prostora. Ono što je počelo kao objava na Instagram profilu Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, preraslo je u najširu mobilizaciju struke. Marjanović objašnjava da je ovo bio redak trenutka u kojem je struka nastupila potpuno jedinstveno. „Cela ta epopeja je počela leta 2024. godine, kada je investitor objavio render na svom Instagramu. Do tada niko nije znao šta se tačno sprema. Možda se u javnosti dovoljno ne zna, ali ovo je prvi put da su sva arhitektonska udruženja u Srbiji – nacionalna, gradska i regionalna – stala iza jedne deklaracije. Evropa Nostra je Generalštab nominovala za listu sedam najugroženijih spomenika kulture u Evropi, čime je ovaj lokalni problem dobio međunarodni odjek.“
Bitka za Generalštab još nije gotova
Srpsko društvo je naviknuto na brze političke poene, pa rad na zaštiti spomenika obično ostaje u senci. Ipak, u slučaju Generalštaba, ljudi iz zavoda i drugih institucija, takozvani „zaštitari“, izašli su u prvi plan, što je, kako napominje Medenica, dodatno značajno s obzirom na prirodu režima. „Pobeda nije konačna dok se Generalštab ne obnovi, ali ovo je svakako bio najveći događaj za kulturno nasleđe u poslednjih nekoliko godina. Za razliku od glumaca koji su prirodno vidljivi i popularni, ljudi koji se bave zaštitom, tzv. zaštitari, rade filigranski posao. Recimo, projekat tvrđave u Baču traje preko 20 godina. Bilo je dirljivo videti da su u ovoj situaciji, konzervatori, od svih pobunjenih grupa, ispali najveći heroji“, naglašava Marjanović.
Posebno poglavlje u odbrani Generalštaaba ispisali su studenti koji su, umesto klasičnih protesta, izabrali širenje znanja. Sagovornici su složni da su mladi u tom slučaju preuzeli i ulogu edukatora. „Bilo je zaista lepo videti studente kako drže predavanja kolegama na drugim fakultetima i prenose znanje o modernističkom nasleđu. Organizovali su desetine predavanja i izložbi i stvorili jedan novi način širenja znanja. Jedan student je postao toliki poznavalac lika i dela Nikole Dobrovića da je to fascinantno. Oni su preneli znanje i ljubav prema modernizmu i pokazali da generacija koja dolazi ne želi da preda zaboravu ovaj ključni deo naše istorije arhitekture.“
Pobeda nije konačna dok se Generalštab ne obnovi, ali ovo je svakako bio najveći događaj za kulturno nasleđe u poslednjih nekoliko godina. Bilo je dirljivo videti da su u ovoj situaciji konzervatori, od svih pobunjenih grupa, ispali najveći heroji
Medenica u nastavku razgovora primećuje da aktuelna vlast favorizuje crkveno i srednjovekovno nasleđe, dok modernizam svesno potiskuje. Njegova gošća dodaje da taj trend prati uspon desnice u Evropi, ali u Srbiji poprima bizarne oblike. „Istorijski revizionizam kod nas je postao toliko vulgaran da smo tokom skupštinske rasprave prisustvovali napadima ad hominem na Nikolu Dobrovića, čoveka koji decenijama nije živ. Taj ‘lex specialis’ poslužio je kao platforma za omalovažavanje jednog od naših najvećih arhitekata, što mnogo govori o stanju društva. To je tačka u kojoj se prelamaju svi naši problemi – potreba da se izbriše sve što ima modernistički predznak kako bi se napravio prostor za novi, upitan narativ.“
Odustajanje investitora od Generalštaba predstavlja presedan, a Marjanović upozorava da vlast trenutno sprovodi taktiku ignorisanja, čekajući da javnost zaboravi na propali dogovor. „Svi smo bili skeptični, ali ovaj primer dokazuje da se može ići do kraja. Na vladu ne računamo, oni su sada ljuti na struku jer je ogoljeno kako su planirali da pogaze zakone. Ovo nije bio nikakav bilateralni spoarzum o obnovi s pijetetom, već čist biznis-dil zetova i poslovnih veza gde se javna svojina, koja je pritom pod zaštitom, poklanja privatnom investitoru. Evropa Nostra će za mesec dana objaviti izveštaj koji će sadržati i jasne korake za budućnost. Želimo da otvorimo dijalog o tome šta taj prostor može da postane, jer bi planirane kule progutale administrativni centar Beograda, a mi moramo da ponudimo rešenja koja poštuju integritet objekta.“
Politički interesi iznad kulture
Domaćin Radar Foruma ukazuje na to da su udari na institucije poput Muzeja Jugoslavije proizveli neočekivan efekat – mobilizaciju struke koja uspeva da očuva ovaj ključni deo istorije. Marjanović smatra da je entuzijazam postao osnovna snaga sektora koji nikada nije imao privilegiju da funkcioniše u povoljnim prilikama. „Naša kulturna scena opstaje zahvaljujući neverovatno upornim pojedincima. To je žilav sektor u kojem su entuzijazam i motivacija ključni, i upravo ta borbenost je razlog zašto stvari na kraju ipak opstanu, iako se deo uvek izgubi.“
Primer Generalštaba dokazuje da se može ići do kraja. Na vladu ne računamo, oni su sada ljuti na struku jer je ogoljeno kako su planirali da pogaze zakone. Ovo nije bio nikakav bilateralni sporazum o obnovi s pijetetom, već čist biznis-dil zetova i poslovnih veza
Ona smatra da podrška kulturnim projektima ne zavisi od vrednosti ili estetike, već isključivo od političkih interesa. „Jedna tendencija naše kulture, onako nušićevski opisano, jeste da se kod nas sve posmatra kroz lično. Ministar sprovodi kulturnu politiku, ali nije on sad kralj tu, pa ako zatražimo nešto on kaže ‘sad ću da vidim da li da ti dam‘. Toga je bilo uvek i mi smo skloni malo da zaobilazimo sisteme. Ključno pitanje je – ‘jesi li naš ili nisi naš’. Pa ako si naš novac možeš dobiti i za nešto što nije tradicionalno. S druge strane, ako nisi pod kontrolom, ništa ti ne vrede ni divna ideja ni dobar projekat. Ta podela je primarna.“
Medenica naglašava da je veći skandal od same ideologije način na koji se upravlja resursima. „Godina 2025. ostaće upamćena po nedovršenim konkursima za savremenu umetnost i otkazivanju podrške Bitefu, Festu… To pokazuje da kulturna politika nije prioritet i da se odluke donose mimo jasnih kriterijuma.“
Pozicija predsednika odbora iz redova opozicije nosi mogućnost nametanja tema, ali Marjanović podseća da je privid parlamentarne discipline danas potpuno nestao. „Sada je sigurno mnogo teže. Bila sam predsednica odbora i u vlasti i u opoziciji, ali 2012. ili 2015. godina nisu isto što i 2025. Mi nikada nismo uspeli da razvijemo parlament kao instituciju koja kontroliše izvršnu vlast. Nekada smo uspevali da dovedemo ministre poput Bradića ili Tasovca da podnose izveštaje svaka tri meseca. Danas im to ne pada na pamet jer se ministri percipiraju kao mnogo značajniji od poslanika. Parlament ne sme da bude samo protočni bojler za zakone, već mesto gde se menja navika da je vlada uvek ‘iznad’ svega.“
Jedna tendencija naše kulture, onako nušićevski opisano, jeste da se kod nas sve posmatra kroz lično. Ministar sprovodi kulturnu politiku, ali nije on sad kralj tu, pa ako zatražimo nešto on kaže ‘sad ću da vidim da li da ti dam‘. Ključno pitanje je – ‘jesi li naš ili nisi naš’. Ako nisi pod kontrolom, ništa ti ne vrede ni divna ideja ni dobar projekat
Marjanović smatra da svaki vid aktivnosti opozicionih polsanika ima smisla jer oni predstavljaju građane. „Izvršna vlast uvek teži da ograniči svog kontrolora. Opozicioni poslanici su u izuzetno teškom položaju, ali smatram da je svaka vidljiva aktivnost dobra. Parlament ima mogućnost da postavlja pitanja o kriterijumima konkursa, ali to zahteva ministre koji su spremni da podnose izveštaje.“
Paradoks Ekspa
Blokada konkursa nije samo administrativni propust, već kršenje zakonske obaveze, a Medenica ukazuje na sumnju da se novac preusmerava u megaprojekte vlasti. „Konkursi su, uz budžetsko finansiranje ustanova, ključni mehanizam predviđen Zakonom o kulturi. Postoji opravdana sumnja da su programska sredstva, namenjena i institucijama i nezavisnom sektoru, preusmerena na Ekspo. Bilo bi normalno da ministar kulture jasno kaže da je to sada prioritet, ali umesto transparentnosti, imamo tišinu i ignorisanje zakonskih obaveza“, složni su sagovornici.
Ovo je čist dokaz bahatosti i nemara. Oni kulturu uopšte ne smatraju bitnom. Kulturni budžeti su toliko mali da ne mogu da ugroze državne finansije, ali se tretman tih sredstava kao nebitnih koristi za arbitrarno odlučivanje
Marjanović dodaje da je tu reč o svesnom zanemarivanju. „Ovo je čist dokaz bahatosti i nemara. Oni kulturu uopšte ne smatraju bitnom. Kulturni budžeti su toliko mali da ne mogu da ugroze državne finansije, ali se tretman tih sredstava kao nebitnih koristi za arbitrarno odlučivanje.“ Sagovornici primećuju da Expo postaje crna rupa koja usisava sredstva iz vitalnih fondova. „Paradoks je da manifestacija koja bi u uređenom društvu predstavljala razvojnu šansu za turizam ili privredu, kod nas izaziva sumnju zbog netransparentnosti, trošenja javnih sredstava i gradnje koja je vrlo problematična i praktično ugrožava kulturu i neke druge društvene sektore.“
Sumiranje 2025. godine u kulturi liči na analizu katastrofalnog perioda obeleženog ignorisanjem struke. Ipak, taj pritisak je pokazao snagu udruženih građana. Gošća Radar Foruma smatra da sudbina kulture ne može biti odvojena od sudbine društva. „Država ima zakonsku obavezu prema sektoru, a svako odstupanje moralo bi biti objašnjeno. Umesto toga, imamo potpuno odsustvo transparentnosti i ignorisanje obaveza. Iako su vremena teška, prethodna godina je pokazala kolika je snaga udruženih građana. Sve dok držimo tu vezu, imamo šansu protiv ovog dramatičnog nedostatka bazične ljudskosti.“
Kao odgovor na sistemsko urušavanje, civilni sektor se okreće samoorganizovanju. „Pitanje naše društvene solidarnosti je ključno, mislim da je to uvek jače nego što nam se čini. U okviru Evropa Nostre pravimo platformu (European Heritage Hub) sa ciljem da čvršće povežemo organizacije koje se bave nasleđem. Te organizacije rade bez sredstava, ali su žilave. Moramo obnavljati ljudske veze i pripadati zajednici kako bismo opstali“, zaključuje Marjanović.
Paradoks je da manifestacija koja bi u uređenom društvu predstavljala razvojnu šansu za turizam ili privredu, kod nas izaziva sumnju zbog netransparentnosti, trošenja javnih sredstava i gradnje koja je vrlo problematična i praktično ugrožava kulturu i neke druge društvene sektore
Ivan Medenica podvlači da prepoznavanje sopstvenih pobeda predstavlja ključni korak ka ozdravljenju društva. Solidarnost se u tom kontekstu ne posmatra samo kao društveni fenomen, već kao osnov bez kojeg je bilo kakva kulturna politika neodrživa. „Bilo bi pogrešno isticati isključivo ono što je loše, a ne priznavati rezultate koje smo kao društvo ostvarili. Slučaj Generalštaba je pokazao snagu povezivanja različitih grupa i vratio u fokus pojam solidarnosti. Činilo se da smo tu vrednost potpuno izgubili, ali moramo razumeti da je solidarnost par excellence i kulturna vrednost – bez nje nema ni društva kulture“, zaključuje domaćin novog ciklusa Radar Foruma.
*Ceo razgovor Ivana Medenice i Vesne Marjanović u pedeset petoj epizodi Radar Foruma možete pogledati u videu na vrhu teksta, a možete nas pratiti i na Jutjubu, kao i platformama Deezer, Spotify i Apple podcast. Radar Forum možete gledati i na televiziji N1.
