Ubistvo predsednika Vlade Srbije Nakon usvajanja Zakona o BIA i (naizgled) smirivanja situacije posle pobune JSO-a, Vlada Srbije je nastojala da se usredsredi na borbu protiv organizovanog kriminala. U tom cilju je, sredinom 2002. godine, usvojen Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, tzv. antimafijaški zakon, a krajem iste godine savezni […]
Pokušaj (otpočinjanja) reformi Uprkos svim poteškoćama, Vlada Republike Srbije je formirana 25. 1. 2001. godine na čelu sa Zoranom Đinđićem. Već sutradan je Radomir Marković podneo ostavku, ali ne Vladi Srbije i ministru unutrašnjih poslova, u okviru čijeg ministarstva se nalazio RDB, već predsedniku SRJ, Vojislavu Koštunici. U ostavci je zapravo Marković obelodanio da je […]
Demokratska opozicija Srbije (DOS) svrgnula je s vlasti Slobodana Miloševića u masovnim demonstracijama, 5. oktobra 2000. godine. Demonstracijama su prethodili redovni izbori za Skupštinu SRJ i lokalnu samoupravu Srbije, gde je DOS osvojio 48 odsto glasova za savezni parlament i pobedio u 90 odsto opština u Srbiji. Još važnije, istovremeno su bili održani vanredni direktni […]
Prve oružane sukobe na prostoru Republike Hrvatske SDB Srbije je spremno dočekala, te je za potrebe nasilnog upravljanja krizom i ratom, u kojem Srbija zvanično nije nikada učestvovala, 1991. godine Služba formirala specijalnu oružanu formaciju, koja se prvo zvala Knindže, a potom Jedinica za posebne namene. Potrebu formiranja jedne takve jedinice prepoznao je sam Milošević, […]
Mreže saradnika Reforma bezbednosno-obaveštajnih službi (službe bezbednosti) predstavlja jedan od glavnih prioriteta u transformaciji autoritarnih država u demokratske države. Razlog je taj što su u autokratskim režimima službe bezbednosti predstavljale jedan od glavnih stubova njihovog opstanka. Većina njihovih funkcija i resursa, kako kontraobaveštajnih i bezbednosnih, tako i obaveštajnih, bila je u službi gušenja i ograničavanja […]