Feljton 04
Službe bezbednosti - čuvari vlasti (4)
Sukob Đinđića i Koštunice, pukotina kroz koju se provuklo kriminalno krilo

Političko kadriranje tajne službe

  1. Može biti da imam baš loše pamćenje ali, koliko se sećam, zakon o saradnji sa Hagom je potpisao Milošević a on je i isporučio prvog optuženog za ratni zločin u Srebrnici, 1998. godine. Nije mi jasno što se mnogi ovde iščuđavaju kako Đinđić nije znao ko su ljudi oko njega. Da nije možda RDB trebao da ga obavesti o tome ili ljudi misle da je bio vidovit i znao sve o svima. Hajde da sad, kad ga već odavno nema među živima, da ga natovarimo za sve moguće, uključujući i šećerane za 3 evra, iako je vlada bila sačinjena od raznih stranaka, koje su vukle svaka na svoju vodenicu. Takvog čoveka nećemo imati možda više nikad, jer to obrazovanje i inteligenciju nema niko ni od starih ni od novih političara, uključujući i starog radikala i novog naprednjaka, koji pokušava da glumi Đinđića, iako mu nije ni koliko crno ispod nokata.

  2. Da li se ista do dana danasnjeg promenilo u funkcionisanju i radu SDB ?

    Postoji li bilo kakava REALNA institucionalna , zakonska kontrola njenog postupanja ?

    “ SVEMOCNI “ je to i u ovom slučaju

  3. Pored nesumnjivih ličnih sposobnosti, Zoran Đinđić je podsećao na Geteovog Dr. Fausta. Bio je preokupiran delom kontroverznog mislioca Karla Šmita, apologete Hitlerovog nacional-socijalizma. Osim toga, zbog čega je pokušavao da se rekreira igrajući fudbal sa tridesetak godina mlađim policajcima? Ta povreda noge ga je učinila „živom metom“.

    1. Od fudbala mnogo značajnije je pitanje zašto je postavio neznalice na čelo službe i zašto se okružio kriminalcima. Da ne pominjrm šećerane od 3 evra i štogod još.

  4. Ðinđić je posejao zlo Srbijom. A Aljek ga podgaijo hibridnim đubrivom. I tako će nas i nestati i to brzim hodom.

  5. Službom se uglavnom bave samozvani stručnjaci a ne odgovorna vlast. Jer ovde odgovorne vlasti nije bilo, izuzev u periodu Koštunica-Tadić. Sve ostalo je bio go profiter i lopuža.

  6. Liberali, građanska desnica, ibeovci…i ostali su takođe bili deo „unutrašnjeg neprijatelja“ i njihova dosijea su takođe davana na uvid građanima koji su na to imali pravo. Čudno i porazno je da autor to ne zna, a ako zna onda je zlonameran.
    Cela frtutma oko dosijea koja se povremeno nadigne i sada posle 30 godina, je samo akt rasturanja službe sa dalekosežnim posledicama. Gospodin Petrović bi to trebao da
    zna.