Piše: Aleksandar Kendrišić, student Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu
Kada predsednik kaže da dolazi vreme odgovornosti, potpuno je u pravu. Dolazi vreme odgovornosti. Odgovornosti za šta?
Odgovornosti za sve one žrtve korupcije, u koje ne ubrajamo samo žrtve nadstrešnice. Dolazi vreme odgovornosti za sve afere, od Jovanjice i Krušika pa nadalje. Dolazi vreme odgovornosti za sva prebijanja studenata i građana, za pretnje silovanjem, za upotrebu nedozvoljenog suzavca, za nasumična hapšenja. Dolazi i vreme odgovornosti za medijski linč, poniženja i degradiranja. Dolazi vreme odgovornosti za sve one koji nisu davali deci da se upisuju u vrtiće, koji su otpuštali ljude isključivo zbog toga što nisu podržavali režim. Dolazi vreme odgovornosti za sve one koji su maltretirali svoje sugrađane, plašili ih i terorisali i fizički i finansijski. Dolazi vreme odgovornosti za sve one koji su svojom nebrigom uništavali živote ljudi i državu. Vreme odgovornosti mora doći i za one koji su sprovodili izborne krađe, ucenjivali i kupovali glasove. Moraće da odgovaraju i svi oni koji su se nenormalno obogatili dok su mladi ljudi bežali iz Srbije jer ovde nisu videli nikakvu perspektivu. Oni koji su uništavali javna preduzeća i pretvorili državu u stranačku prćiju.
Dolazi vreme odgovornosti za sve afere, od Jovanjice i Krušika pa nadalje. Dolazi vreme odgovornosti za sva prebijanja studenata i građana, za pretnje silovanjem, za upotrebu nedozvoljenog suzavca, za nasumična hapšenja. Dolazi i vreme odgovornosti za medijski linč, poniženja i degradiranja
Odgovornost nije osveta. Odgovornost znači pravičnost i svođenje računa. U matematici nema prostora za slobodna tumačenja. Kada se svi sabirci saberu moraju biti jednaki zbiru. U protivnom znači da postoji greška u računu. Ove greške u računu moraju biti ispravljene. Čist račun duga ljubav.
Odgovornost nije važna samo da bi društvo i pojedinci dobili osećaj pravde. Ona je važna i zarad institucija i opstanka države kao takve. Ukoliko na kraju ne postoji trenutak kada će nepristrasna ruka pravde da presudi onda to znači da ne živimo u državi nego na Divljem Zapadu. Na Divljem Zapadu ne postoje zakoni i pravila – jedino pravilo koje postoji jeste da je onaj ko prvi potegne revolver u pravu.
Građani Srbije se bore već preko godinu dana za odgovornost. Ova borba nije kozmetička i nije lična, ona je suštinski kolektivna. Da je ova borba lična, svako bi uzeo pravdu u svoje ruke. Međutim, svesni smo da bi ovo proizvelo katastrofalne posledice i da bismo se vrteli u krugovima osvete i mržnje. Kako bi Srbija bila normalna i uređena država, neophodno je da institucije funkcionišu. Kako bi institucije funkcionisale, neophodno je da postoji minimum društvenog poverenja u njih. Ovo društveno poverenje je izgubljeno i ono se mora vratiti. Vraćanje društvenog poverenja u institucije se sprovodi tako što se određeni sporni zakoni i akti menjaju i tako što se institucije čiji je ugled okaljan poprave. Popravljanje institucija najpre znači vraćanje ugleda istim. Ugled se vraća tako što se kaže: „Sada je dosta“. To „dosta“ znači da se jednom preseče vrpca i kaže da su te institucije bile zarobljene i zloupotrebljene. Studenti i građani su to jasno rekli. Bili su zarobljeni, kao i cela država, od jedne političke stranke koja je izlazila izvan svakog ustavnog i zakonskog okvira u svom delovanju.
Društveno poverenje je izgubljeno i ono se mora vratiti. Vraćanje društvenog poverenja u institucije se sprovodi tako što se određeni sporni zakoni i akti menjaju i tako što se institucije čiji je ugled okaljan poprave. Popravljanje institucija najpre znači vraćanje ugleda istim. Ugled se vraća tako što se kaže: „Sada je dosta“
Ako su institucije bile zarobljene, nameće se logično pitanje: „A šta sa onima koji su ih zarobili?“ Ovde je ključna odgovornost. Naime oni koji su zloupotrebljavali institucije i zloupotrebljavali položaj, zarad finansijskog interesa ili odanosti partiji, zarad kumovskih, partijskih ili kriminalnih veza, potpuno nebitno, moraju sada da prime svoj deo odgovornosti i da pretrpe posledice koje su njihove akcije proizvele.
Zbog toga je odgovornost važna. Na delu je prosto sagledavanje činjenica i izricanje mera tim licima, potpuno nepristrasno, sa dokazima, sa mogućnošću žalbe i svim onim mehanizmima koji su zajamčeni zakonom. Kao društvo smo izgubili 13 godina i nemamo vremena da trošimo na osvetu. Međutim, ono što mora biti prioritet građana Srbije jeste to da se po smeni vlasti omoguće mehanizmi institucionalne odgovornosti za sve one koji su se ogrešili o institucije i o građane.
Ako su institucije bile zarobljene, nameće se logično pitanje: „A šta sa onima koji su ih zarobili?“ Ovde je ključna odgovornost. Naime oni koji su zloupotrebljavali institucije i zloupotrebljavali položaj, zarad finansijskog interesa ili odanosti partiji, zarad kumovskih, partijskih ili kriminalnih veza, potpuno nebitno, moraju sada da prime svoj deo odgovornosti i da pretrpe posledice koje su njihove akcije proizvele
Ljudi koji su uništavali Srbiju će uskoro biti aveti prošlosti. Na njih ne vredi trošiti reči. Oni su prolazni. Međutim, zarad budućnosti, moramo se postarati da se okaljanim institucijama vrati ugled, da besprekorno funkcionišu i da se svi oni koji su doveli do tog kaljanja imenom i prezimenom pozovu na odgovornost u skladu sa mehanizmima pravne države.
Neke od ovih mehanizama čućete od studenata 17. januara u 18 časova na Trgu slobode u Novom Sadu.
