Nedavna studija švajcarskih istraživača otkrila je da su napredni AI modeli, kao što su ChatGPT, Claude, Gemini i DeepSeek, nadmašili čovekove performanse u procenama emocionalne inteligencije, postigavši prosek od 81 odsto u poređenju sa ljudskih 56 odsto. Studija ističe sposobnost veštačke inteligencije da analizira i reaguje na emocionalno intenzivne scenarije izuzetno precizno, što otvara pitanja o njenim potencijalnim primenama i ograničenjima u svakodnevnom životu. Istraživanje je testiralo navedene modele kroz sadržaje koji su predstavljali realistične, emocionalno složene situacije – od sukoba na radnom mestu do ličnih dilema – a zahtevali su od veštačke inteligencije da odabere ili generiše najprikladniji emocionalni odgovor.
Modeli veštačke inteligencije su bez izuzetka nadmašili ljudske učesnike, pokazujući visok nivo kontekstualnog razumevanja i emocionalnog rezonovanja. Sve ovo dešava se u trenutku kada neka druga istraživanja sugerišu da ChatGPT može nadmašiti ljudske psihoterapeute, pružajući veću efikasnost, pristupačnost i empatiju korisnicima. Tako je poređenje učinka ChatGPT sa rezultatima rada ljudskih psihoterapeuta u scenarijima terapije za parove pokazalo da učesnici odgovore generisane AI ocenjuju kao kvalitetnije od onih koje su ponudili ljudski terapeuti, a vrednosti u kojima je ChatGPT bio bolje rangiran su empatija, kulturna osetljivost i terapeutska prikladnost.
Sve zajedno, može se zaključiti da su generativni modeli veštačke inteligencije razvili oblik „emocionalnog znanja“ koji im omogućava da tumače i reaguju na emocionalne signale sa većom tačnošću nego ljudi. Na primer, u scenarijima koji zahtevaju nijansirane odgovore na tenzije na radnom mestu, AI alati pokazali su sposobnost odabira rešenja koja su usklađena sa emocionalno inteligentnim ponašanjem, kao što su deeskalacija ili komunikacija vođena empatijom.
Tendencija AI da odražava emocionalna osećanja korisnika mogla bi stvoriti povratne sprege koje pojačavaju predrasude ili emocionalna stanja, što zahteva pažljiv dizajn kako bi se izbegle neželjene posledice
Ova sposobnost bi mogla revolucionarno da izmeni oblasti poput obrazovanja i podrške mentalnom zdravlju, gde bi veštačka inteligencija mogla da pomogne u obuci stručnjaka ili pružanju preliminarnog emocionalnog saniranja konfliktnih situacija. Međutim, stručnjaci upozoravaju da su performanse veštačke inteligencije simulacija, a ne odraz istinskog emocionalnog iskustva. „Visoki rezultati veštačke inteligencije zasnovani su na prepoznavanju obrazaca i rezonovanju vođenom podacima, a ne na istinskoj empatiji ili samosvesti“, napominje dr Simon Šlegel, koautorka studije.
Za razliku od ljudi, veštačkoj inteligenciji nedostaju lična emocionalna iskustva, koja su ključna za autentičnu empatiju. Ovo ograničenje pokreće etičke zabrinutosti zbog prekomernog oslanjanja na veštačku inteligenciju u osetljivim kontekstima, kao što su terapija ili rešavanje sukoba, gde ljudska veza ostaje nezamenljiva. Studija napominje i da su korišćeni testovi inteligencije razvijeni u zapadnim kontekstima (Australija i Švajcarska), a AI modeli su pretežno obučavani na podacima zapadnih izvora. Emocionalno ponašanje, iskazivanje osećanja i norme značajno se razlikuju među kulturama, a ono što se smatra emocionalno inteligentnim u jednom kulturnom kontekstu možda ne važi u drugom.
S obzirom na to da se AI ubrzano integriše u svakodnevni život – 52% odraslih u SAD koristi četbotove – raste zabrinutost zbog emocionalne zavisnosti ili erozije međuljudskih interakcija. Ipak, kako navodi studija MIT Media Lab iz 2023. godine, tendencija AI da odražava emocionalna osećanja korisnika mogla bi stvoriti povratne sprege koje pojačavaju predrasude ili emocionalna stanja, što zahteva pažljiv dizajn kako bi se izbegle neželjene posledice.
