Šta ste od političkog sadržaja zapamtili ili podelili tokom proteklih nekoliko izbornih ciklusa? U najvećem broju slučajeva to je bila neka vrsta duhovitog, provokativnog vizuelnog komentara – mima – koji, najčešće, nije kreirao neki medij, već – publika. Mimovi su u protekloj deceniji postali uticajan onlajn sadržaj koji može formirati ili uticati na stavove građana o političkim ili društvenim temama. Cirkulacija mimova je neverovatno brza, svakog dana pojavi se bezbroj novih, manje ili više upečatljivih audiovizuelnih onlajn minijatura, zasnovanih na aktuelnim temama. Iako ih ponekad diskvalifikuju, smatrajući da su previše reduktivni, mimovi su za jedan deo publike nezamenljiv i zabavan izvor političkih vesti i informacija. Viralni mimovi neretko po svom dometu i komunikativnosti nadmašuju objave istaknutih novinskih organizacija, a njihovom deljenju doprinose i političari – što je samo argument više za tvrdnju da, iako deluju bezazleno i zabavno, mimovi imaju realnu i trajnu političku moć.
Uticaj mimova na političke stavove i ukupno informisanje građana može se dovesti u vezi sa nekoliko trendova. Aktuelni Rojtersov Digital News Report beleži sve manje procente publike u grupama koje pokazuju veći stepen zainteresovanosti za vesti. Građani se osećaju ophrvano i umorno od neprekidnog toka uglavnom negativnih informativnih sadržaja. Istovremeno, beleži se porast broja građana koji do vesti dolazi preko društvenih mreža, pa se tako prema podacima Pew research centra udeo odraslih Amerikanaca koji svoje vesti dobijaju od mreža povećao, a iako platforme poput TikToka, Facebooka i Instagrama ne asociraju sa informisanjem, na njima gledaju i čitaju „smešne objave koje komentarišu aktuelne događaje“. Savršena definicija mimova. Neka istraživanja pokazuju da publika koja „troši“ i voli mimove postaje više zainteresovana za političke teme, pa čak i aktivniju participaciju u političkim procesima, ali i da mimovi mogu ojačati polarizaciju u društvu, politički cinizam, pa čak i agresivna osećanja prema političkim kandidatima koje ne podržavamo.
Sledeći izbori koje ćemo, između ostalog, pratiti i kroz mimove su izbori za američkog predsednika – oba kandidata dnevno daju obilje inspirativnog materijala
Magazin Wired u nedavno objavljenom tekstu o upotrebi mimova u tek završenoj političkoj kampanji u Velikoj Britaniji navodi da su partije bile nikad angažovanije u proizvodnji različitih onlajn sadržaja kojim su ismevali suparničke tabore, ali da su reakcije na „rat mimovima“ bile različite, posebno među biračima koji pripadaju Generaciji Z. Neki od njih smatraju da su upotrebom mimova na mrežama važna politička pitanja tretirana banalno i infantilno. Zaključuju da „mimifikacija politike“ drastično pojednostavljuje kompleksna politička zbivanja, a često otvara prostor uvredljivoj komunikaciji, obmanjujućim porukama i senzacionalizmu – što ne doprinosi kvalitetnijoj informisanosti građana.
Sledeći izbori koje ćemo, između ostalog, pratiti i kroz mimove su izbori za američkog predsednika – oba kandidata dnevno daju obilje inspirativnog materijala. Donald Tramp koji je u politički život 2016. godine ušao kao „potpuno formirana kulturna ikona, navijač, klovn“, kako piše New Yorker, ni tada, ni sada se ne ustručava da sve svoje nedostatke pretvori u onlajn kapital kojim će istovremeno zabaviti i privući birače. Njegov tim aktivno kreira mimove, kontrolišući na taj način ne samo korist, već i štetu koju bi poigravanje njegovim slabostima moglo da stvori. Komunikacioni stratezi predsednika Bajdena za sada nisu eksploatisali mim kao sredstva obraćanja biračima, ali zato publika njegova javna pojavljivanja nemilosrdno „prepričava“ kroz ove audiovizuelne minijature. Mimovi možda neće presudno uticati na predsedničke izbore u SAD, ali da su, i u ovoj političkoj trci, ubedljiv, potentan i koristan komunikacioni alat – to više nije upitno.
