Antologijska distopijska serija, Black Mirror, u jednoj od epizoda, Be Right Back, priča o ženi Marti koja gubi partnera, Eša, u saobraćajnoj nesreći. Devastirana njegovom smrću, ona uz pomoć veštačke inteligencije kreira virtualnu verziju na osnovu njegovog digitalnog otiska – postova na društvenim mrežama, imejlova i drugih aktivnosti na mreži. Do kraja epizode ona stvara realističnu robotsku verziju Eša, koji izgleda i ponaša se kao on, iako, naravno, nema ni dubinu, ni sadržaj stvarne osobe.
Ova epizoda slika fenomen vrlo prisutan u stvarnom svetu – tzv. grieftech. On se odnosi na upotrebu tehnologije, posebno AI i digitalnih alata, u kreiranju sadržaja koji bi bili od pomoći i podrška ljudima suočenim sa tugom i gubitkom bliske osobe. Grieftech obuhvata niz oblika. Jednostavnije verzije podrazumevaju mogućnost da se personalne stranice preminule osobe na društvenim mrežama pretvore u digitalne memorijale na kojima članovi porodice i prijatelji mogu deliti uspomene. Neke kompanije istražuju upotrebu VR i AR za stvaranje interaktivnih okruženja u kojima ljudi mogu da „posete“ virtuelne prostore koji ih podsećaju na njihove voljene ili čak da ponovo kreiraju trenutke koje dele zajedno.
Etički izazovi grieftech servisa i platformi su brojni. Za početak, da li je preminula osoba uopšte želela da bude „sačuvana“ i „oživljena“ digitalno
Konačno, tu su AI chat-botovi i virtuelni avatari koji se „obučavaju“ kroz dostupne sadržaje i karakteristike preminulih, kako bi omogućili članovima porodice da simuliraju razgovore sa njima. Tako, recimo, „bot duh“ može biti kreiran uz pomoć OpenAI ChatGPT-ja. Portal Vox navodi primer jedne programerke iz Kalifornije koja je kreirala simulaciju svoje preminule majke tako što je popularni alat „nahranila“ starim tekstualnim porukama koje su razmenjivale. „ChatGPT mi stvara humaniji osećaj od pravog terapeuta“, kaže ona za Vox. Tu je i aplikacija HereAfter AI, koja stvara interaktivne digitalne ličnosti voljenih osoba oslanjajući se na ranije snimljene intervjue sa njima, kao i priče o njihovim životima, čuvajući im ne samo glas, već i karakter i uspomene. Tako osobe, nakon smrti, nastavljaju da „žive“ u aplikaciji u mobilnom telefonu, kao glasovni asistenti koje je konstruisala AI, a korisnici mogu sa njima da vode realistične razgovore, održavajući (iluzije) porodičnih i drugih odnosa.
Projekat Decembar jedan je od notornijih primera eksploatacije grieftech fenomena. Na njihovom sajtu se navodi da je to „prvi sistem u svetu koji koristeći patentiranu tehnologiju u kombinaciji sa veštačkom inteligencijom… može da simulira tekstualni razgovor sa bilo kim. Uključujući i nekoga ko nije živ“. O sve većem broju ljudi koji se okreću AI alatima da bi se izborili sa tugom, govori i dokumentarni film Eternal You, a u njemu se praksa Projekta Decembar opisuje kao „kapitalizam smrti“.
Jedan od grieftech servisa je i SeanceAI koji nudi mogućnost simulirane, tekstualne ili glasovne konverzacije sa preminulom osobom. Ipak, ovaj servis je specifičan – korisnicima nudi samo kratke razgovore i jednokratna iskustva čiji je cilj da budu neka vrsta završnog razgovora i poslednjeg pozdrava, koji često u stvarnom svetu izostaje. Kako autor servisa navodi – želja SeanceAI je da korisnici dobiju neku vrstu zaokruženog osećanja na putu prihvatanja gubitka, a ne zamenu pokojnika stalnim digitalnim prisustvom koje može proces tugovanja produžiti, čak i pojačati.
Etički izazovi grieftech servisa i platformi su brojni. Za početak, da li je preminula osoba uopšte želela da bude „sačuvana“ i „oživljena“ digitalno? U procesima digitalnog stvaranja lika ili glasa preminule osobe nema njene saglasnosti (izuzetak je navedena HereAfter AI koja traži eksplicitnu saglasnost osoba čije podatke prikuplja). Psihološki i emocionalni uticaj grieftech alata na korisnike može biti intenzivan i često negativan – od razvijanja nefunkcionalnih parasocijalnih odnosa do nekonstruktivnih mehanizama borbe sa komplikovanim i teškim osećanjima. Konačno, šta se dešava sa ogromnom količinom podataka koji su neophodni da bi se jedan autentičan digitalni lik „izgradio“.