U nedavnom video obraćanju, Mark Zakerberg je najavio radikalne promene u dosadašnjim praksama provere činjenica koje su, za potrebe platformi u vlasništvu kompanije Meta, obavljali njeni moderatorski timovi i spoljne organizacije. „Proveravanje činjenica se pokazalo kao previše politički pristrasno i više poverenja je uništilo, nego što je stvorilo“, rekao je Zakerberg i dodao da je dosadašnji sistem počeo da se koristi za gušenje različitih mišljenja i isključivanje ljudi sa različitim idejama.
Izmene, koje suštinski predstavljaju slabljenje moderacije sadržaja, predviđaju i da umesto provere činjenica Meta uvede tzv. „community notes“ – „napomene zajednice“ – koje kreiraju sami korisnici. „Napomene zajednice“ su uveliko aktivne na platformi X, gde korisnici mogu da dodaju kontekst ili dodatna pojašnjenja postova za koje smatraju da su potencijalno obmanjujući. Meta planira da izmeni i protokole automatizovanih sistema koji prate kršenja politika ponašanja na njenim platformama, a za koje Zakerberg kaže da su doveli do „cenzurisanja previše sadržaja koji nije trebalo da bude sankcionisan“.
Automatski sistemi moderacije će od sada biti usredsređeni na proveru samo sadržaja vezanih za krupna kršenja zakona kao što su terorizam, seksualna eksploatacija dece ili trgovina narkoticima. Zakerberg, ipak, priznaje da nova politika može stvoriti nove probleme – „Ovo je kompromis. ‘Hvataćemo’ manje loših stvari, ali ćemo i smanjiti broj postova i naloga nedužnih ljudi koje smo do sada slučajno uklanjali“.
Izmene će uticati na Fejsbuk, Instagram i Treds, tri najveće globalne platforme društvenih medija sa više od 3 milijarde korisnika širom sveta. Šefica Međunarodne mreže za proveru činjenica Endži Drobnik Holan osporila je Zakerbergovu karakterizaciju fekt-čekera kao pristrasnih cenzora.
„Novinarstvo koje proverava činjenice nikada nije cenzurisalo niti uklanjalo objave; ono je dodavalo informacije i kontekst kontroverznim tvrdnjama, i razotkrivalo lažni sadržaj i zavere“, rekla je ona u izjavi za Rojters. „Ovo je veliki korak unazad za moderiranje sadržaja u vreme kada se dezinformacije i štetni sadržaji razvijaju brže nego ikad“, rekao je istom izvoru Ros Barli, suosnivač neprofitnog Centra za otpornost informacija. Ukidanje dosadašnjeg sistema provere činjenica direktno će uticati na kvalitet i kredibilitet informacija koje cirkulišu Meta platformama.
Najavljeni sistem „napomena zajednice“ može dovesti do potencijalnog povećanja dezinformacija kao posledice pristrasnosti korisnika i manipulacija od strane koordinisanih grupa. Postoji i rizik da bi ovaj sistem mogao da pojača efekte eho komora, čime se dodatno polarizuju javnosti i mišljenja. Tako bi najavljene nove prakse mogle dugoročno da promene politički diskurs na ovim platformama, potencijalno favorizujući kontroverzan sadržaj.
Ovo je veliki korak unazad za moderiranje sadržaja u vreme kada se dezinformacije i štetni sadržaji razvijaju brže nego ikad
Ros Barli
Konačno, tajming i kontekst ovih promena sugerišu želju kompanije Meta da se uskladi sa stavovima nove američke administracije vezanim za slobodu govora i moderiranje sadržaja onlajn. Tramp je godinama bio oštar kritičar kompanije Meta, optužujući je za cenzuru konzervativnih i republikanskih glasova i pristrasnost. Trampov nalog je suspendovan sa Fejsbuka nakon napada njegovih pristalica na Kapitol 6. januara 2021. godine, ali je reaktiviran početkom 2023. Na pitanje CNN-a budućem Predsedniku SAD da li misli da je najnovija odluka Mete odgovor na pretnje koje je svojevremeno uputio Zakerbergu, Donald Tramp je odgovorio – „Da, verovatno“.
Ceo ovaj slučaj ponovo u fokus dovodi uticaj velikih, tržišno orijentisanih kompanija, kakva je Meta, na informisanje, slobodu govora i oblikovanje stavova o važnim događajima širom sveta. Za ove kompanije, navedena pitanja nisu nevažna, ali su svakako u senci brige o sopstvenim prihodima i profitu.
„Metina tendencija da prilagođava svoju politiku stranci na vlasti u Vašingtonu nije striktno nova pojava“, navodi u svom tekstu magazin Forin polisi, naglašavajući da se za Zakerberga ovde radi – o poslu. Ipak, posledice ovakvih odluka mogu biti dalekosežne i dramatične, posebno ako se ima u vidu da je dosadašnji program provere činjenica kompanije Meta obuhvatao nezavisne organizacije u više od 100 zemalja i teritorija – uključujući geopolitička žarišta kao što su Ukrajina, Tajvan i Palestina – kao i rad na više od 60 jezika, navodi Forin polisi.
U otvorenom pismu Marku Zakerbergu, koje potpisuje više desetina fact checking organizacija iz celog sveta, navodi se da su zemlje u kojima se koriste Meta platforme, a koje bi mogle biti pogođene novim politikama, veoma različite, u različitim fazama demokratije i razvoja. „Neke od ovih zemalja su veoma ranjive na dezinformacije koje podstiču političku nestabilnost, mešanje u izbore, nasilje mafije, pa čak i genocid“, navodi se u pismu.
Ono što je najvažnije, verujemo da je odluka da se prekine program kompanije Meta za proveru činjenica korak unazad za one koji žele da vide internet koji daje prioritet tačnim i pouzdanim informacijama
Mark Zakerberg
Organizacije okupljene u International Fact-Checking Network naglašavaju da je provera činjenica od suštinskog značaja za održavanje zajedničke stvarnosti i diskusije zasnovane na dokazima, kako u Sjedinjenim Državama tako i širom sveta. „Ono što je najvažnije, verujemo da je odluka da se prekine program kompanije Meta za proveru činjenica korak unazad za one koji žele da vide internet koji daje prioritet tačnim i pouzdanim informacijama“, završavaju u svom obraćanju Zakerbergu.
Meta za sada planira da nove politike uvede samo na američko tržište, dok nema najava za Evropsku Uniju, koja ima strožija pravila kontrole rada velikih onlajn platformi.
