Tek što je javnost zbunjena plasiranjem istraživanja javnog mnjenja, koja demantuju prethodne nalaze da je u Srbiji sada više protivnika nego pristalica naprednjačke vlasti, pojavio se novi indikator pada rejtinga SNS: cena izborne pobede te stranke drastično je porasla.
Prema analizi CINS-a, naime, za nedavne kampanje u Kosjeriću i Zaječaru, naprednjaci su ukupno izdvojili preko 58 miliona dinara, odnosno 23 puta više nego do sada (ranije nije trošeno više od 2,5 miliona dinara). Reč je samo o prijavljenom novcu, jer je analiza zasnovana na podacima iz izveštaja o troškovima izborne kampanje stranke sa sajta Agencije za sprečavanje korupcije. Podela raznih „dobara“, koja je u junu dobila neverovatne razmere, nije ušla u prijavljeni troškovnik – baš kao ni razna asfaltiranja, zapošljavanja i druge usluge na trošak budžeta.
Sve skuplji opstanak
Aleksandar Ivković, urednik portala European Western Balkans, dodao je na svom X nalogu još jednu ilustraciju poskupljenja održavanja SNS na (lokalnoj) vlasti, poredeći troškove kampanje u opštinama sa 8.000- 9.000 glasača, u koje spada i Kosjerić. Izvor je isti, Agencija za sprečavanje korupcije, a podaci kažu da su kampanju za izbore u Ljigu, decembra 2023. platili 100.000 dinara. U junu 2024, za kampanju u Sremskim Karlovcima izdvojili su 250.000, a u Irigu 800.000 dinara. Neuporedivo manje nego u Kosjeriću ovog leta gde su potrošili čak 31 milion dinara.
Ono što, zasad, naprednjaci ne umeju, jeste da smisle efikasan način da povrate narušeni rejting. Da to mogu, izbori bi već bili raspisani
Iako je jasno da se tako drastično uvećanje troškovnika ne bi moglo planirati za parlamentarne izbore, podaci o poskupljenju pobede deluju kao argument za prognozu o skorim izborima koja se sve češće može čuti – jer, sva je prilika da će se trend rasta cene nastaviti. To, međutim, ne mora da bude problem za ljude koji se lako zadužuju, ali na naš račun.
Ono što, zasad, naprednjaci ne umeju, jeste da smisle efikasan način da povrate narušeni rejting. Ili bar da budu sigurni da će moći da ga nadoknade alternativnim načinima. Da to mogu, izbori bi već bili raspisani, a Vučić ne bi morao da se nosi sa nadimkom „Kukavica“ koji su mu nadenuli studenti nakon što su izneli zahtev za izborima. Ofanziva koja je u toku to nije uspela da promeni.
Od 1. novembra, kada je padom nadstrešnice novosadske železničke stanice sa tragičnim ishodom počela aktuelna kriza, vlast je promenila veliki broj strategija za kontrolu štete i teško je reći koja je bila gluplja i neuspešnija. Ni protok vremena ovoga puta nije joj pomogao. Odmiče i vreli avgust, a pobunjenici ne odustaju: čak i ako svakodnevna protestna okupljanja širom zemlje nisu masovna kao što su bila, jasno je da o spontanom izduvavanju, kakvo smo gledali ranije, nema ni govora.
Prema podacima Crte, recimo, samo tokom vikenda od 8. do 10. avgusta, održano je preko sto protestnih skupova širom zemlje. Svi su započeti kao mirni, ali je na nekoliko mesta, gde su se okupile za provokacije raspoložene pristalice SNS, došlo do incidenata. Bilo je i kreativnih formi protesta, poput ironične „promocije“ knjige „Kako sam pobedio obojenu revoluciju“ u Užicu, sve uz prisustvo kartonskog Aleksandra Vučića u prirodnoj veličini. Takva rasprostranjenost i kreativnost skupova čak i po velikim vrućinama, zato, prognoze o ponovnom omasovljavanju sa prvim danima jeseni čine daleko verovatnijim od ostvarenja tvrdnji vlasti i saučesničkih medija o „propasti blokaderskog pokreta“.
Scenario i razrada
Da nevolja po vlast bude veća, uprkos (njenom, uglavnom) udarničkom radu na podsticanju podela na strani nezadovoljne javnosti, ne nestaje ni solidarnost, jedna od važnijih karakteristika pobune koja traje već deseti mesec. U nedelju smo, recimo, svedočili nadrealnim scenama u Bačkom Petrovcu: pripadnicima slovačke nacionalne manjine, koje su naprednjački batinaši napali zbog toga što su priredili izložbu fotografija snimljenih na studentskim protestima, u pomoć su krenuli građani iz susednih mesta, ali je policija, usred ravne Vojvodine, blokirala ulaze u grad. Uzalud – građani su uspeli da se probiju raznim alternativnim putevima, uključujući i vodeni, uz pomoć čamaca.
Ako, dakle, vlast nema mnogo osnova za nadu da će se velika društvena pobuna izduvati – ni zbog umora i razočaranosti, ni zbog početka nastave na fakultetima, ni zbog straha na čijem raspirivanju se sve intenzivnije radi – jasno je da plan da se sačeka redovni termin izbora ne deluje sasvim dobitnički. Naročito s obzirom na sve goru ekonomsku situaciju i opasnost od izbijanja neke nove tragedije, recimo na nekom od novoizgrađenih/rekonstruisanih infrastrukturnih objekata pojedenih korupcijom. Sve je više i pokazatelja da biti naprednjak postaje društveno nepoželjno, naročito u manjim gradovima, gde je i pojava preletača, zasad samo nižeg stranačkog ranga, bolje uočljiva.
Izborna lista koju spremaju studenti i dalje je nepoznata, a ne deluje ni da će brojni saveti o potrebi saradnje sa drugim društvenim grupama, s naglaskom na opoziciju, skoro uroditi plodom
Realno, zato, deluje scenario pripreme skorih izbora, ali ipak bez definitivne odluke o njihovom održavanju: naprednjačka mašinerija bi se upregla u pun pogon, intenzivirala bi se kampanja koja ionako ne prestaje, pripremile bi se izborne manipulacije u vidu lažnih lista, prekrajanja biračkog spiska i slično, a onda bi se, posle nekog vremena, izmerili rezultati i napravila računica o tome da li je pobeda svim sredstvima zaista moguća. I tek onda donela odluka.
Na takav scenario upućuje Vučićevo obećanje obračuna sa pomahnitalim cenama, po uzoru na Rumuniju, Mađarsku i Severnu Makedoniju – tri zemlje u kojima je, ubrzo nakon uvođenja mere ograničenja marži na prehrambene proizvode, došlo do pada cena, koji je trajao nekoliko meseci. Drugim rečima, ako bi recept stupio na snagu „za nekoliko dana“, kako je Vučić najavio, mogao bi poboljšati uslove za održavanje izbora 28. decembra, koji se u medijima navodi kao mogući datum (mada su pominjani i 12. i 19. oktobar, ali su previše blizu godišnjici novosadske tragedije). Pod uslovom da intervencija bude efikasna, naravno.
U istom televizijskom obraćanju u kome je najavio obuzdavanje cena, ali i druge mere za poboljšanje ekonomske situacije građana, Vučić je rekao i da ćemo „izbore svakako imati pre ustavnog i zakonskog roka, onda kada nadležne institucije o tome budu donele odluku“. Potom je Miloš Vučević, Vučićev stranački šef, rekao da je ideja te stranke da parlamentarni izbori budu održani krajem 2026. godine, ali i da se dan ranije Vučić uključio u sednicu gradskog odbora SNS u Novom Sadu, te da su iz njegovog izlaganja „razumeli da je moguće da se izbori odigraju i u nekom kraćem terminu u odnosu na nešto što je stranka projektovala“. Snimak Vučićevog telefonskog obraćanja novosadskim naprednjacima potom se pojavio na društvenim mrežama.
Pojavili su se i propagandni video-uradci koji liče na kampanju – poput Vučićeve priče o „strastvenom govorniku“ koji poziva na promene i nasilje i „mudrom starcu“ koji ga upozorava da će se posle postaviti pitanje „ko će nas osloboditi“ od njega. Deluje da je ta Vučićeva poruka namenjena još uvek neutralnim biračima, koji bi mogli doneti presudnu odluku o budućnosti zemlje, baš kao što izgleda i da su „duhoviti“ tik-tok klipovi sa Anom Brnabić i Sinišom Malim u glavnim ulogama pravljeni s namerom predstavljanja dotičnih kao „običnih ljudi“ i to u očima mladih. Ukratko – marketinški stručnjaci „školski“ prate istraživanja javnog mnjenja, pokušavajući da zakrpe zjapeće rupe u rejtingu ekipe koja ne pokazuje ni mrvu spremnosti da se odrekne vlasti.
Nacionalna karta
Po cenu prolivanja krvi, vlast radi i na nametanju teme koja joj odgovara i kojom, po receptu koji je ranije odlično radio, pokušava da potisne ono što građane zaista boli – razmahanu korupciju, kriminal, nepostojanje pravde kao posledicu uništavanja institucija… Tema je, naravno, navodni „napad na Srbiju“, a sredstvo nacionalizam, pa zato gledamo razne incidente, poput onih u Novom Pazaru, Bačkom Petrovcu, novosadskom Limanu… Sve kako bi se mogla fabrikovati priča o „patriotskoj vlasti“ koja brani državu od „antisrpskog delovanja“ i „terorizma“ pobunjenih građana, odnosno „blokadera“, „zgubidana“ i „foteljaša“.
U prilog mogućoj odluci o raspisivanju skorih izbora ide i nejasna situacija na drugoj strani – izborna lista koju spremaju studenti i dalje je nepoznata, a ne deluje ni da će brojni, na iskustvu zasnovani, saveti o potrebi nekog oblika saradnje studenata sa drugim društvenim grupama, s naglaskom na opozicione stranke, skoro uroditi plodom. Posle snažne medijske satanizacije rektora BU Vladana Đokića, studenata izbačenih iz SKC-a, sa Filološkog fakulteta i drugih, prišlo se i proverenom metodu s šifrom „Dragan Đilas, 619 miliona evra“: „Oni će svakako biti jedinstveni. Bio Đilas na listi ili ne, on će de fakto voditi to, jer oni bez njegovih finansija i medija to ne mogu da izguraju“, glasila je, recimo, verzija na zadatu temu koju je izgovorio Miloš Vučević.
Sigurno je samo da naprednjaci neće mirno čekati jesen: provociranje incidenata sada je svakodnevno, a nasilnici su ohrabreni predsednikovom amnestijom
Sve to, ipak, nije dovoljno za prognozu da su izbori do kraja godine sigurni – čak ni bez nekog novog žarišta koje bi se, u uslovima raspada sa kojim se suočavamo, lako moglo pojaviti. A još uvek je indisponiran i glavni operativac vlasti, Darko Glišić, čija je uloga u rukovođenju stranačkom mašinerijom do sada bila presudna. Sigurno deluje samo da naprednjaci neće mirno čekati jesenje obnavljanje masovnosti protesta: provociranje incidenata sada je svakodnevno, a nasilnici su ohrabreni predsednikovom amnestijom za prebijanje jedne studentkinje i ugrožavanje života druge.
