Izgleda da je zafalilo sportista zvučnih imena, voljnih da se priključe vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci u trenutku kad joj je potrebno da „poništi“ utisak o slabljenju – pa je poslužio POKS. Odbor „monarhističke“ stranke iz Inđije kolektivno se u subotu premetnuo u naprednjake, čime je, prema oceni poverenika opštinskog odbora SNS u tom gradu Marka Gašića, opravdan stranački slogan promovisan na mitingu 27. juna u Beogradu – Ujedinjena Srbija.
Ne smeta čak ni što je među pridošlicama koje je toplo pozdravio prvi inđijski naprednjak i Đorđe Vasiljević Atila, koji je, prema navodima medija, proveo 13 godina iza rešetaka i pride pokušao da opljačka zlataru tokom zatvorskog vikenda. Ranije je, kako piše štampa, priznao i da je sa nekadašnjim članom zemunskog klana i osuđivanim kriminalcem Vladimirom Milisavljevićem Budalom, navodno trebalo da likvidira prijatelja svih srpskih vlasti Milorada Dodika, za 100.000 evra.
Sve je to nebitno u odnosu na potrebu da se uoči sve bližih izbora stvori utisak da je stranka – koja nije uspela da se preobuče u Pokret za narod i državu – i dalje zdrava, jaka i magnetski privlačna za nove ljude ili cele organizacije. Ujediniteljska, takoreći.
Prevaspitavanje
Ta „šminka“ potrebna je odavno, a naročito nakon sve brojnijih vesti o smenama, sukobima i nezadovoljstvima u stranačkim redovima, posebno procvetalim nakon „trodnevnog“ junskog mitinga, održanog ispred Skupštine Srbije 27. juna popodne. Bilo je toga dana previše očigledno da sva ona unapred navučena skalamerija, koja je bitno smanjila prostor za okupljanje građana, nije bila dovoljna da prikrije izostanak slike masovne zainteresovanosti da čuju živu reč Jedinog Vođe, Aleksandra Srbina Vučića Ujedinitelja. Nisu pomogli ni snažni pritisci, o kojima su građani sada i otvoreno svedočili, ali i nikad intenzivnija kampanja pozivanja na skup vašarskog tipa, uz zvezde narodne muzike, besplatnu hranu, piće i poklon-majice. Pokušaj da se činjenice sakriju foto-montažom, toliko neveštom da je na vrh Bulevara revolucije instaliran Dunav, koju su na društvenim mrežama delili naprednjački funkcioneri, samo je izazvao sprdnju i smeh.
A onda su počele da se nižu vesti iz raznih delova Srbije, naročito s njenog istoka. Najmanje tri opštinska odbora SNS – u Boru, Sokobanji i Knjaževcu – raspuštena su. Uvek u prisustvu ljudi iz „centrale“ i redovno uz spekulacije da je razlog za smenu nedovoljan uspeh u dovođenju ljudi na stranački skup, bilo onaj centralni, junski, u Beogradu, bilo na lokalne manifestacije „šatra tipa“ koje naprednjaci poslednjih meseci intenzivno održavaju.
Pa onda: pojavile su se spekulacije da su na redu smene i u Majdanpeku i Boljevcu. U Valjevu naprednjački odbornici nisu glasali za sopstvene kandidate za članove Gradskog veća, pa je procedura morala da se ponavlja. Četiri članice Opštine Zvezdara smenjene su sa rukovodećih pozicija zato što su odbile da prisustvuju mitingu 27. juna, odlučila je načelnica Uprave te opštine Olivera Jovanović posle sednice Skupštine opštine održane 30. juna…
Za slučaj nedovoljno poslušnog glasanja u Valjevu može se reći da je samo nova faza krize SNS u tom gradu, u kome je vrh stranke u septembru 2025. raspustio Gradski odbor i imenovao novog poverenika
Još uvek, međutim, radi princip „gde ima volje, ima i načina“, što se najbolje videlo u Valjevu: nakon što, na sednici održanoj u ponedeljak, odbornici SNS nisu u dovoljnom broju glasali za četvoro kandidata iz sopstvenih redova koje je za članove Veća predložio gradonačelnik Lazar Gojković, već za petak hitno je zakazana sednica sa istom tačkom dnevnog reda. Glasanje je u ponovljenom pokušaju rezultiralo zacrtanim rezultatom, a Nemanja Janković iz Demokratske stranke, odbornik koalicije „Svanuće“, tvrdio je u medijima da je sekretar Skupštine „morao da nadgleda kako odbornici većine glasaju“.
Nešto slično prethodno se desilo 5. maja u Kuli, kada kandidat SNS za predsednika Skupštine opštine Velibor Milojičić nije izabran na prvom glasanju, jer je jedan odbornik iz redova vlasti glasao protiv. Ponavljanje procedure, doduše na istoj sednici, i tada je pomoglo – nakon što je određena pauza, u salu je ušlo obezbeđenje i nekoliko pripadnika policije, pa se glasalo ispred paravana, uz komešanje. Posle još jedne pauze, iz trećeg puta, glasalo se iza paravana, pa je dobijen traženi rezultat.
Ništa naročito novo, moglo bi se pomisliti – gledali smo i ranije kako naprednjaci bez naročitog otpora glasaju „na zvono“ ili pod nekim oblikom kontrole, kako dokumentuju svoje pravoverno ponašanje fotografijom (bilo da je reč o glasanju ili prisustvu nekom skupu), kako, prvenstveno na lokalu, međusobno ratuju, ali strogo vodeći računa da svaka od sukobljenih strana izrazi jasnu podršku i obožavanje Vučiću. Taj glavni kohezivni faktor uvek je bio dovoljan da obezbedi krpljenje rupa napravljenih na bazi personalnih sukoba, pa da stranka neometano nastavi da obezbeđuje podršku za donošenje odluka u interesu odabranih.
Prestrojavanje
Razlika je u tome što sada vesti o problemima stižu sve češće, odnosno, sve ih je teže zataškati. I što je sve očiglednije da je reč o nezadovoljstvu dužeg trajanja, a ne samo trenutnom incidentu, koji bi se mogao objasniti ličnim razlozima i animozitetima. Tako se, recimo, za slučaj nedovoljno poslušnog glasanja u Valjevu može reći da je samo nova faza krize SNS u tom gradu, u kome je vrh stranke u septembru 2025. raspustio Gradski odbor i imenovao novog poverenika (dr Vladimir Pantelić). Spekulisalo se tada da je prethodni prvi čovek valjevskog odbora, uprkos dobrim izbornim rezultatima, izgubio podršku centrale zbog pasivnosti i izostanka reakcije na pojedine građanske proteste.
Moglo se očekivati da će junski skup poslužiti upravo za „skeniranje“ stanja u stranci i da će uslediti stezanje i pospremanje, kako bi najvažniji zadatak stranačke mašinerije – uterivanje izbornih glasova – bio što bolje odrađen. To smo, uostalom, i najavili u tekstu o mitingu „Srbija – jedna porodica“ i njegovom značaju za SNS. Ipak, ne treba zaboraviti da je aktuelno pojačano disciplinovanje zbog tom prilikom neispunjenih kvota ipak samo nastavak pospremanja koje traje već duže vreme.
Tako je, recimo, krajem aprila Predrag Terzić smenjen sa mesta predsednika Gradskog odbora SNS Kraljevo (ali je i dalje gradonačelnik tog grada, što nije redak slučaj da neko za koga se proceni da nije dovoljno dobar za stranku i dalje može da bude dobar za javnu funkciju). U maju je smenjen poverenik Gradskog odbora SNS u Novom Pazaru, Nikola Jolović. U oktobru prošle godine smenjen je predsednik lokalnog odbora u Šidu, Zoran Semenović, a tri meseca ranije raspušten je Gradski odbor u Vranju.
Sve je očiglednije da je reč o nezadovoljstvu dužeg trajanja, a ne samo trenutnom incidentu, koji bi se mogao objasniti ličnim razlozima i animozitetima
Iz Užica je stigla drugačija priča – odbornici SNS podelili su se prilikom glasanja o povredi dostojanstva Skupštine, a sve povodom slučaja blaćenja na lokalnoj TV opozicionih odbornika, od kojih se jedan u tom trenutku borio za život. Nakon što je deo odbornika SNS pokazao empatiju, stigla je kazna u vidu napada sa dve propagandne televizije na tek izabranu predsednicu Skupštine i predsednicu odborničke grupe SNS. Da je, takođe, reč o dubljoj krizi među užičkim naprednjacima, osim procena opozicionih odbornika, govori i činjenica da je Gradski odbor SNS u tom gradu od kraja aprila u nadležnosti tročlanog privremenog povereništva.
Ništa čudno – vreme svemoći je prošlo, mnoge ambicije ostale su neispunjene a promena vlasti više nije nezamisliva. Teško je, u takvim okolnostima, ne misliti o prestrojavanju i povlačenju. Predizborno ceđenje stranačke suve drenovine moglo bi, zato, biti surovo: ulog je veliki, a šansa da se naprednjačka vladavina produži i nakon prvog sledećeg glasanja i dalje postoji.
