Sneg je pao. Na Srbiju. Zadesio je nepogodom sasvim prirodnom u ovo doba godine. Čitave oblasti su ostale u mraku, bez vode, meštani su se dovijli kako-tako da obeleže Božić. Predsednik je izjavio da Srbija efikasno rešava problem odsečenosti od sveta, ali da ovde postoji uvrežena zabluda da se tamo negde u tuđini problemi rešavaju bolje, te je precizirao da se sneg u Srbiji mnogo brže čisti nego u Njujorku ili Vašingtonu.
Nakon najkritičnijih dana hladnog talasa, trećeg, četvrtog i petog januara, uprilčena je sednici Republičkog štaba za vanredne situacije (12. januara), a tom prilikom ministarka priverede je izjavila: „Ja ću zaista istaći da smo i pred ovim izazovom kao država postupili organizovano, spremno, u najkraćem mogućem roku smo obezbedili da sistem snabdevanja električnom energijom bude uredan i postupili i reagovali daleko brže i efikasnije u odnosu na najrazvijenije zemlje i Evrope i sveta“, a zatim je poentirala: „Sto posto kvarova na dalekovodima nastalo je isključivo zbog pada stabla; znači, nije bilo drugih kvarova na elektrenergetskoj mreži osim pada stabla.“
„Neverovatno da si uspeo da opstaneš“, rekao je navodno predsedniku „misteriozni“ državnik, kojem je uzvratio: „Mnogo napora ste uložili, ti i neke države iz regiona i nisi uspeo. Nisi uspeo i to je činjenica koja raduje.“ Takav dijalog na nivou je ćaskanja ispred dragstora u značenju dokaza „obojene revolucije“
Hladni talas priredio je kolaps i u Beogradu. Jer ne može se očekivati da JKP Beograd-put efikasno obavlja svoju zimsku funkciju ako imamo u vidu da je SNS instalirano rukovodstvo finansijski stimulisalo radnike tog komunalnog preduzeća da ispunjavaju (pa i prebacuju) zadate kvote potrebne za plandovanje i sunčanje u Ćacilendu Isto tako, komunalci Beograd-puta lako su ispunjavali kvote za izlete upućene na lokacije gde su se odigravali režimski mitinzi… Radnici koji su pristajali da budu dekor u podršci vođi, znaju da su zaštićeni od posledica nerada.
Osuđeni razbojnik kao redar u „oazi slobode“
Ledeni talas je harao i za Božić. Tog dana kada se obeležavao najradosnij hrišćanski praznik, Pionirski park, iako nije imao problem sa snegom, strujom i grejanjem, bio je neprohodan za novinarku Žaklinu Tatalović. Naime, njenu želju da se prošeta parkom, poznatim i kao „klica slobode“, onemogućio je redar uz sad već otrcanu pesmicu da nije akreditovana. Na pitanje novinarke – da li je on redar Srpske napredne stranke, odgovorio je: „Jeste, podržavam predsednika Aleksandra Vučića i ceo život ću ga podržavati. Iz razloga što cenim i poštujem ono što je dobro za zemlju, a vi, ustaški mediji me ne zanimate.“
Redar ima svoje ime i prezime – Miroslav Suvalj, iz Sombora, a Viši sud u Somboru je na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja obavestio javnost da je Suvalj u nekoliko navrata robijao, jer je pravosnažno osuđen zbog krivičnog dela razbojništva u saizvršilaštvu i razbojništva u pokušaju, kao i zbog krivičnih dela otmica, silovanje i iznuda, koja je počinio u saizvršilaštvu.
Ledeni talas, tog najradosnijeg hrišćanskog dana, zagrejavao se i na Informeru. U intervjuu na toj televiziji predsednik je rekao da će se „tek videti do koje faze će doći suđenje“ u aferi „Generalštab“, te da samo čeka da Tužilaštvo za organizovani kriminal podigne optužnicu protiv njega. Ministru kulture Nikoli Selakoviću i ostalima protiv kojih je TOK pokrenuo postupak daće pomilovanje, a sa ciljem da on jedini stane na crtu tužiocu Mladenu Nenadiću i „ološu oko njega okupljenom“. A, da, zatim se izvinio što je predstavnike tužilaštva nazvao „ološem“.
„Znam koliko je milijardi evra uloženo u (moje) rušenje. Svaki taksi koji ih je razvozio, nije to džabe radio. Nijedan motociklista (na proteste) nije došao za džabe. A o kupovini dela institucija i države, o tome da ne pričam“
Aleksandar Vučić za Informer
„To ću da isteram do kraja, bez mogućnosti da budem bilo kada pomilovan. To bi mi predstavljalo najveću radost i vrhunac rušenja obojene revolucije…“, besedio je tim povodom predsednik. Da se uočiti kako iz njega izbija Vojislav Šešelj, način ophođenja, oratorski stil političkog oca spram Haškog tribunala, ovde, u odnosu prema TOK-u, gotovo su preslikani.
Tokom tog, nazovimo intervjua, predsednik se razvijao kroz omiljene i često simultane uloge žrtve i spasioca, pa je rekao da „zna koliko je milijardi evra uloženo u njegovo rušenje“, a potvrdu za to je dobio prilikom susreta s jednim državnikom „koji je bio prvi i učestvovao u rušenju Srbije“.
„Neverovatno da si uspeo da opstaneš“, rekao mu je taj „misteriozni“ državnik, a predsednik mu je uzvratio: „Mnogo napora ste uložili, ti i neke države iz regiona i nisi uspeo. Nisi uspeo i to je činjenica koja raduje.“ Ovakva dijaloška razmena priznanja i prkosa, pod uslovom da prihvatimo visokoparnu Vučićevu parafrazu u kojoj ima nekave klice istine, na nivou je ćaskanja ispred dragstora u značenju dokaza „obojene revolucije“.
Kad osuđeni ubica ministrima peva na uvce
Zatim je vrhovni govornik nastavio da se obraća publici, akcentujući svoju poziciju spasioca: „Jer, Srbin je na kraju osetio da mu otimaju državu i budućnost… Znam koliko je milijardi evra uloženo u rušenje. I to nećemo mi plaćati, nego će to platiti neko treći. Svaki taksi koji ih je razvozio – nije to džabe radio. Nijedan motociklista (na proteste) nije došao za džabe. A o kupovini dela institucija i države, o tome da ne pričam“, kazivao je Vučić.
Groteskno veselje u redakciji Informera još jednom je ogolilo sve zvanice i prikazalo koliko je nemoguća njihova spona sa nečim što je iole plemenito, čak i kao mislena imenica. Međutim, ako bismo simbolički otišli korak dalje, mogla bi se ukazati upečatljiva spona te proslave sa zgradom Predsedništva koju je izolovala žudnja da se ima neprikosnovena moć
Ledeni talas nije mirovao, uvukao se u proslavu Božića na televiziji Informer. Pevač zadužen za podizanje veselja u studiju bio je Dragan Ašanin, koji je 1992. ubio Jasminu Đorđević, pevačicu, koja je tada imala osamnaest godina; ispalio je tri hica u devojku, a scenu je posmatrao njen maloletni brat.
Bilo je to veselje kojem su prisustvovali predsednik Srbije Aleksansdar Vučić, predsednica Skupštine Ana Brnabić, ministar policije Ivica Dačić, ministar informisanja Boris Bratina i drugi članovi Vlade Srbije. Vojvoda Šešelj se podrazumevao.
Uzgred, bili su tu i Dejan Tomašević, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i verni narodni poslanik Nebojša Bakarec. (Dragan J. Vučićević se nakon ove manifestacije pravdao da nije znao ko je Ašanin, ali je i poeintirao – on je svoju kaznu odrobijao i sad je slobodan čovek.) Pevale su se uvredljive i skaredne pesme, vrcali su četnički motivi i prepevi (glavni urednik i vojvoda bodrili su svirače novčanicama od 50 i 100 evra), konkurencija je bila oštra, a ako bi se, uz pun cinizam, izdvojila najuvredljivija pesma, titula ide egzaltiranom pevanju „Turkinja se pred džamijom klela“.
Fešta neukusa i preokupacija sopstvenim imidžom
Na toj fešti neukusa, iza razdragane, trijumfalne obrazine, krila se obest u temeljnoj spoznaji činjenice da nije više moguće efektno lagati naroda kao pre. Obrazina je pokušavala da zabašuri nesposobnost da se u tom brlogu ponudi makar kakva toplina, to groteskno veselje još jednom je ogolilo zvanice i prikazalo koliko je nemoguća njihova spona sa nečim što je iole plemenito, čak i kao mislena imenica. Međutim, ako bismo simbolički otišli korak dalje, mogla bi se ukazati upečatljiva spona proslave na Informeru sa zgradom Predsedništva koju je izolovala žudnja da se ima neprikosnovena moć.
Predsednik više nije tako suveren na omiljenom terenu rasta životnog standarda, jer i oni slabo upućeni u ekonomsku nauku osećaju na svojoj koži koliko se klimaju uzlazni grafikoni kad im „tigar“ uskoči u potrošačku korpu. Zato sada seje strahove o svetskom ratu
Iako je sav u višku samopouzdanja, iako neguje duboki prezir prema kritičarima iskrivljene slike o tome kako ljudi zaista žive, predsednik više nije tako suveren na omiljenom terenu rasta životnog standarda; jer je činjenica neumoljiva – i oni slabo upućeni u ekonomsku nauku osećaju na svojoj koži koliko se klimaju uzlazni grafikoni kad im „tigar“ uskoči u potrošačku korpu. Šta je zamena? Vođa seje strahove o svetskom ratu, o nemešanju u eventualne sukobe oko Grenlanda, ali zato preti okruženju. I Zagreb, i Priština, i Tirana, i Sarajevo, ali, pazite sad – i Podgorica, samo ako taknu parče srpskog tla, biće tako kažnjeni našom vojnom silom da im pasti na pamet nešto slično više nikad neće…
Vučiću je potrebno stalno divljenje, povlađivanje i poltronstvo jer je preokupiran svojim imidžom. Simulacija koja drži sve pod kontrolom ima funkciju zaštitnog alata, a plasira se najčešće preko podobnih medija, kroz populističke monologe upakovane u formu principa. Ti principi su mahom obmana.
Zvuči komplikovano? I jeste. Ali predsedniku je ta komplikacija nužna. On beži od direktnog suočavanja sa oponentima, beži od javnih debata, jer ne može sebi da dopusti da neko drugi bude ubedljiviji, doživeo bi to prvenstveno kao poniženje. Dekonstuisao bi se u medijski sklopljenoj samouverenosti, ispao bi iz one metafore progonjenog „Vuka“ koji će naći način da „preživi zimu“ u neprekidnom i dramatičnom pokretu, u suprotnom, izmaštani vuk bi mogao da zastane pred kakvim glatkim, zamrznutim jezerom, te da se ugleda kao inferioran.
I baš zato što beži od sopstvenih refleksija, u svom tom komlikovanom samozavaravanju, predsednik teško da je u stanju da (u)vidi da je cela ta božićna proslava na Informeru, dakle, u srcu njegove „bezbedne zone“ bila duboko ponižavajuća u estetskom smislu, bila je izrazito neprijatna u vrednosnoj oskudici; u sablažnjivom bogatstvu bila je to inferiorna šarada na ekranu, perverzna nadmenost i poruka o nesmenjivosti koja je ledeno zračila poput pakosnog gosta u toplim i obamrlim domovima.
Čačanske grudve
Ledeni talas potkačio je i Čačak. Tu je Ana Bekuta dovedena da zabavi narod za Srpsku novu godinu. Ispalo je drugačije. Građani su prekinuli koncert revoltirani činjenicom da su lokalni funkcioneri platili pevačicu njihovim parama, dok se, na primer, bolnički kreveti raspadaju. A grudve i ledenice koje su letele ka pevačici režim promtno prerađuje u blato, napretek, nikad dosta za „blokadere“.
Tragikomedija poslanika Mrdića utkana je u nemogućnosti da sagleda šta on Vičiću znači. Zato što je to njemu, kao vernom šrafu u SNS mehanizmu, baš važno, važno mu je da znači nešto Vučiću. Ali Mrdić je, kao i gotovo svi SNS poslanici, samo funkcija Vučiću. Ništa više od toga
Stiče se dojam da je Vućić spreman da rizikuje, čini se znatno više nego što su to oponenti spremni. Ako Vučićev vuk „preživi zimu“, a to znači – ako se sasvim konsoliduje i odbrani superiornu sliku o sebi, između ostalog, i pobedom nad pobunjenim delom društva, oholost, arogancija i osvetoljubivost razmahaće se sa uverenjem da je nepogrešiv. A dobro zaštićena, to jest dublje potisnuta inferiornost biće još opasnija u rukovođenju aparatima sile – na domaćem terenu.
„Mali Tramp“, za razliku od američkog predsednika koji ima čime da preti ostatku sveta, na unutrašnjem planu nastaviće da uspostavlja pandan tvorevini sa severa – Belorusiji, s jasnim razlikama – neće biti prilepak Rusiji i neće biti tako severnjački kruta, asocijacija je egzotična – ah, Kolumbija.
Na spoljnom planu trgovaće interesima „ispod stola“, s „braćom“ iz Emirata, Rusima, Kinezima, naravno, poželjna je MAGA, samo ako bi Tramp to hteo. Što se Evropske unije tiče (ovde izuzimamo „bratske“ odnose sa Mađarima i Slovacima), na stolu – ispunjenim rezolucijama, izveštajima o napredovanju i zahtevima vezanim za reforme, simuliraće se Srbija u svojstvu kandidata za članstvo u Uniji, a u realnosti niti je Vučiću u ineresu da radi bilo šta po tom pitanju (Evropa, posebno ona zapadnjačka, u njegovim širim kombinacijama sputavajući je faktor), niti Unija želi ovakvu Srbiju.
Evo jedne usputne vinjete apropo Mrdićevih zakona koji atakuju na pravosuđe, obleću oko Tužilaštva za organizovani kriminal, Oskarove glavne mete. Tragikomedija poslanika Mrdića utkana je u nemogućnosti da sagleda šta on Vičiću znači. Zato što je to njemu, kao vernom šrafu u SNS mehanizmu, baš važno, važno mu je da znači nešto Vučiću. Ali Mrdić je, kao i gotovo svi SNS poslanici, samo funkcija Vučiću, zaista ne mnogo više od toga.
Ledeni talas ne izbija iz pitanja: kada će biti parlamentarni izbori. Umesto odgovora, pitanje: da li možete da zamislite okolnosti u kojima se Ekspo održava, a da ovaj režim ne bude tu gde jeste.
