Grupa evroparlamentaraca „Obnovimo Evropu“ je nominovala studente iz Srbije za Nagradu za slobodu misli Saharov koju od 1988. godine dodeljuje Evropski parlament. Drugi nominovani su palestinski aktivisti, mađarski aktivisti koji su organizovali Paradu ponosa uprkos zabrani održavanja, novinar koji je politički zatvorenik u Belorusiji, francusko-alžirski pisac koji je zatočenik u Alžiru, ali i ubijeni Čarli Kirk. Prema rečima Sandra Gozija, italijanskog političara koji je član Evropskih demokrata i koji su EP nastupa u okviru grupe „Obnovimo Evropu“, lista kandidata nam pokazuje da su ljudska prava širom sveta ugrožena na više frontova – od slobode izražavanja, preko manjinskih prava do samog prava na protest – ali i da svuda postoje oni koji se tom ugrožavanju protive. Ocenjuje da „studenti iz Srbije simbolišu evropski duh građanske hrabrosti“.
„Umereni smo optimisti kada je reč o izboru EP, ali u svakom slučaju će ovo biti jedan od mnogih ispita pred Evropskom narodnom partijom (EPP). Na kraju krajeva, EPP i dalje računa na Vučićevu partiju kao na svoju pridruženu članicu. Pitanje stoga glasi: kojim će putem ta grupa krenuti? Hoće li uspeti da ne ponovi slučaj Viktora Orbana, gde je izbacivanje Fidesa stiglo s ogromnim kašnjenjem, ili će se i dalje mrcvariti i čuvati vođu koji toliko očigledno krši vladavinu prava, kao što je to Vučić činio poslednjih deset meseci“, kaže Gozi za Radar.
Tačno je da delovi EU predugo biraju stabilnost na uštrb demokratije, u nadi da će autoritarni lideri garantovati regionalni mir. Ali ako je evropski put Srbije danas ovoliko spor, to nije zbog „sivih briselskih birokrata“, kako tvrdi Vučić, već je zbog neuspeha njegove vlasti
Naš predsednik je evroposlanike iz redova Zelenih koji su bili na novosadskom protestu „Srbijo, da li se čujemo?“ nazvao „ološem koji hoće da nam sruši zemlju“. S obzirom na činejnicu da je Srbija kandidat za članstvo, kako vam se čine njegove reči?
Da budem jasan, takav jezik je neprihvatljiv za bilo kog čelnika države, a kamoli onog koji tvrdi da zemlju vodi ka EU. Nazvati izabrane predstavnike u EP „ološem“ direktna je uvreda i evropskoj demokratiji i onim građanima Srbije koji žele da se njihova država priključi Uniji. Od predsednika Vučića ne očekujem samo povlačenje tih reči, već i izvinjenje.
Da li biste rekli da je EU žmurila na jedno oko kada je reč o Srbiji – ali i drugde – kako bi imala održivu stabilokratiju?
Tačno je da delovi EU već predugo biraju stabilnost na uštrb demokratije, u nadi da će autoritarni lideri garantovati regionalni mir. Ali ako je evropski put Srbije danas ovoliko spor, to nije zbog „sivih briselskih birokrata“, kako tvrdi Vučić, već je zbog neuspeha njegove vlasti, pre svega kada je reč o vladavini prava, medijskim slobodama i demokratskim standardima. Naravno da ima sektora evropske većine – naročito u EPP – koji i dalje šalju neodređene signale. Ali stabilnost se ne sme graditi po cenu slobodnih izbora, nezavisnih institucija i vladavine prava.
Da li se percepcija Srbije unutar EU promenila u toku poslednje godine i ima li zaista prostora za njeno proširenje?
Da, percepcija se menja. Nakon protesta, policijskog nasilja i smanjenja prostora za medijsko izveštavanje, saglasnost u Briselu da se Srbija udaljava od evropskih vrednosti sve je veća. Istovremeno, EU se sprema za proširenje, ali ključ je kredibilitetu. Moramo da primimo one članice koje dele naše demokratske vrednosti i koje ih neće potkopavati. Evropski put Srbije je otvoren, ali zavisi do reformi, ne od retorike.
S padom evroentuzijazma u Srbiji povezana je upravo podrška koju SNS dobija od EPP. EP jeste usvojio nekoliko kritičkih izveštaja i rezolucija, ali jedna poseta Ursule fon der Lajen Beogradu menja percepciju građana. Kako biste ocenili stav EU zvaničnika prema Srbiji u poslednjem periodu i jesu li studenti biciklisti i maratonci zaista dopreli do evropskih tela i institucija?
Tačno je da su iz Evrope stizale pomešane poruke i da je to zbunjivalio građane Srbije. Kada EP snažno kritikuje eroziju demokratije, ali drugi lideri pošalju toplije političke signale ka Beogradu, krebilinost EU je potkopana. S obzirom na to, ipak, komesarka za proširenje Marta Kos uradila je važan posao u smislu održavanja procesa priključenja Srbije, koji je kredibilan i utemeljen u vrednostima. Zato su studentski protesti toliko važni: podsećaju evropske institucije ko su im zaista partneri – građani koji se bore za slobodu, a ne lideri koji nad tim građanima vrše represiju. Verujem da su studenti uspeli da promene razgovore koji se vode u Briselu.
Pa opet, kada god se povede debata o rastu represije i (para)policijske brutalnosti u Srbiji, vlast kaže da se isto dešava i u EU…
Naravno, ali postoje razlike. U EU, kada se zloupotrebe i dese, reč je o izuzecima koji se nezavisno istraže, o kojima mediji izveštavaju i koji dobiju pravosudno razrešenje. U Srbiji, zloupotrebe su sistematične i nekažnjene. Samo se setite onog šokantnog videa iz Novog Sada: srednjoškolci naterani da kleče uz zid, poniženi pod budnih okom policije. To nije sprovođenje zakona, to je zastrašivanje – i to je neprihvatljivo u bilo kojoj demokratiji.
Studentski protesti u Srbiji su važni jer podsećaju evropske institucije ko su im zaista partneri – građani koji se bore za slobodu, a ne lideri koji nad tim građanima vrše represiju
U vašoj knjizi Generacija Evropa (Generation Europe) iz 2018. godine, tvrdite da nadolazi nova generacija glasača koja mora da preuzme evropske vrednosti i ideje. Izbori za EP iz 2024. pokazali su manju izlaznost nego 2019, bar kad je reč o omladini. Je li to pokazatelj smanjenog interesovanja za EU?
Ne, nego izraz frustracije. Mladi ljudi očekuju konkretne poteze kada je reč o klimatskim, stambenim, poslovnim… problemima i često se osećaju kao da je EU previše spora ili nezainteresovana da ih reši. Niža izlaznost je upozorenje da moramo da se povežemo s novom generacijom tako što ćemo joj pokazati da Evropa može da sprovede konkretna rešenja.
Zato i insistiramo na institucionalnim reformama. Unija, kakva je danas, već ima poteškoće u funkcionisanju, jer ima 27 članica. Bez reforme, a s 32 članice, njena efikasnost bila bi još niža. Naša grupa je među najvećim pobornicima proširenja, ali bi ono bez reforme značilo slabljenje, kako EU, tako i kandidata. Baš smo nedavno na nivou Komiteta za ustavna pitanja EP usvojili izveštaj koji sam sastavio, a koji govori o tome da su institucionalne reforme neophodne zarad proširenja. Odluke sad već zavise od plenuma.
Izlaznost mlađih birača moža jeste niska, ali problema koji mobilišu mlade ektiviste širom Evrope ne manjka. Uključujući Srbiju, Moldaviju, Gruziju, i druge zemlje u „dvorišu“ EU. Hoće li ta pitanja ikada dobiti političku artikulaciju na višem nivou, ako trenutni političari u tome ne uspevaju?
Da, i to je zadatak moje generacije, naše je da prevedemo energiju mladih aktivista u izmene politika, odluka i mera. Bilo da je reč o klimatskoj pravdi, pravima žena, odbrani demokratije, moramo da svoje institucije otvorimo za nove glasove. Nije da studenti u Beogradu samo protestuju – oni iscrtavaju i novu viziju Srbije. Naš je posao da se potrudimo da ta vizija ima svoje mesto na nivou evropskog donošenja odluka.
Ovo ne važi samo za Srbiju, već i za Slovačku, Mađarsku, Rumuniju, Moldaviju, Gruziju, Tursku… širom Evrope i na njenim marginama. Tamošnji pokreti zahtevaju odgovore. Takođe nude moćnu lekciju mnogim Evropljanima koji žive komotno u već postojećim demokratijama i koji ponekad misle da su autoritarne prečice rešenje za manjak efikasnosti ili političko razočaranje. Demokratija nikad ne sme da usme zdravo za gotovo, nikad ne sme da se od nje odustane ili da se njome trguje.
Smatrate li da uopšte postoji prostor za reformu unutar EU ili će morati da nastupi period nekakvog šireg prevrednovanja same Unije?
Oba su primenjiva. Trebaju nam hitne reforme – recimo, kako bismo ubrzali proces donošenja odluka, a proširenje učinili kredibilnim – ali nam je neophodno i dublje promišljanje uloge Evrope u svetu. Poslednja decenija je pokazala da EU mora da bude otpornija i više ujedinjena, uostalom, više demokratska kako bismo se suočili s krizama. Dobra vest je da je svaka kriza do sada Evropu gurala ka većoj integrisanosti. Ne smemo da propustimo zamajac.
Nazvati izabrane predstavnike u EP „ološem“ direktna je uvreda i evropskoj demokratiji i onim građanima Srbije koji žele da se njihova država priključi Uniji. Od predsednika Vučića ne očekujem samo povlačenje tih reči, već i izvinjenje
Koji je po vašem mišljenju najveći izazov pred EU?
Odbrana demokratije, kako u EU, tako i izvan nje. Autokratske sile, dezinformisanje i spoljašnji uticaji ugrožavaju naša otvorena društva. Izgubimo li demokratiju, izgubićemo Evropu. Podrška svim borcima za slobodu, od Kijeva do Beograda, nije samo izraz solidarnosti, već je i ulaganje u sopstvenu budućnost.
Zato se mi, u Evropskim demokratama, zalažemo za međunarodni savez demokratija kao kamen temeljac našeg političkog pokreta. Treba nam koordinisani front demokratskih naroda kako bismo odbranili ljudska prava i medijske slobode, kako bismo se usprotivili dezinformisanju i kako bismo zajedno odgovorili na napade autoritarnih režima. Samo kroz partnerstvo ćemo moći da globalno obezbedimo demokratiju, a da Evropu učinimo i dalje snažnom.
