Samo dan nakon glasanja u Zaječaru i Kosjeriću, umesto najave prevremenih parlamentarnih izbora – što bi priličilo stranci koja je upravo ostvarila pobedu na lokalnom testu – Aleksandar Vučić je neistomišljenicima uputio poziv na razgovor o tome šta treba uraditi „da bi se u Srbiji živelo bolje“. Pomenuo je i „novi početak“, ali teško da iko veruje u takvu verziju, serviranu uz trešnje i jagode sa terase Predsedništva, uz paravojni kamp u pozadini: produbljivanje krize deluje kao verovatniji ishod nedeljnog glasanja, održanog u maniru akcionog filma, sa elementima drame.
To i ne mora da bude tako loša vest kao što izgleda: sve, naime, ukazuje da je u toku proces gubitka moći neoradikala, čiji miran odlazak s vlasti nikad nije ni delovao previše izgledno. Predsednikova pomirljiva priča o dijalogu tu je samo da omogući nastavak propagandnog izvrtanja realnosti, koje je poslednjih dana kulminiralo – naročito kroz tragikomičnu priču o opoziciji koja krade izbore i vlasti koja će se zbog toga žaliti izbornim komisijama, ali i ODIHR-u i predstavnicima diplomatskog kora.
Uzdrman i ranjen
Jer, niti je Vučić sa pratećim naprednjacima – ako je uopšte pobedio – zaista trijumfovao toliko snažno da može da podnese postojanje tog „drugačijeg mišljenja“, niti je, s druge strane, poražen toliko ubedljivo da mora odmah da se povuče i demonstriranjem kooperativnosti kupuje milost u vremenu koje dolazi.
Uzdrman i ranjen, pre će nastaviti da gazi protivnike, valja ih u blato, zastrašuje, hapsi, uništava im porodice i imovinu – sve ono što smo poslednjih nedelja gledali u prizorima hapšenja studenata i ismevanja lomljenja njihovih kostiju, u nazivanju nepodobnih „nacistima“, ubijanju univerziteta… Samo još obesnije i razornije, uz nadu da će se izmrcvareni ljudi umoriti i odustati od borbe za vazduh.
Način na koji su se građani mobilisali za izbore u Kosjeriću i Zaječaru, njihova spremnost da jedni drugima priteknu u pomoć, da se organizuju i rade na terenu, jure se sa batinaškim falangama, izlože se imenom i prezimenom očekivanoj represiji, međutim, ukazuje suprotno – da masovna pobuna ne može da stane i neće stati. Pa čak ni nakon talasa razočaranosti, nastalog naglim prelazom iz euforije zbog proglašene izborne pobede opozicije, najpre u Kosjeriću, potom u Zaječaru, u nepromenjenu realnost, označenu saopštavanjem preliminarnih rezultata RIK, prema kojima je u oba grada, zapravo, pobedio SNS.
A možda i nije baš pobedio – prema zvaničnim podacima, naprednjaci su u Kosjeriću osvojili svega 51 glas više od ujedinjene opozicije, što bi se moglo i promeniti ukoliko budu usvojeni prigovori koji su u vreme pripreme ovog Radara, tek pisani, dok zakonski rok od 96 sati po zatvaranju biračkih mesta još nije bio istekao. Naročito ako se ima u vidu da je na izborima u toj varošici zabeleženo čak 119 nevažećih listića. U utorak uveče, kad ovaj broj bude u štampariji, trebalo bi da počne pregled kompletnog izbornog materijala, a u međuvremenu održavani su protesti građana koji veruju da su izbori pokradeni. Borba za obaranje rezultata na pojedinim biračkim mestima, takođe uz pregled kompletnog izbornog materijala, vodi se i u Zaječaru – uprkos tvrdnjama predstavnika Gradske izborne komisije da nepravilnosti u tom gradu nije bilo.
Izveštaj Crte navode GIK-a u potpunosti demantuje: „Izborni dan u Kosjeriću nije bio ni slobodan, ni pošten, dok u Zaječaru ne odražava volju građana zato što su na čak 19 posto biračkih mesta zabeleženi teški oblici nepravilnosti… Izborni dan u oba mesta protekao je uz izraženo prisustvo policije, ali i osoba u civilu s nejasnim ovlašćenjima, od kojih su mnoge pojavom i ponašanjem ostavljale utisak ‘batinaša’“, kaže se, između ostalog, u izveštaju koji sadrži i mnoštvo detalja o izbornim manipulacijama i pritiscima na birače.
Složio se i sam Vučić: „Izbori su održani u uslovima linča, progona i maltretiranja građana“, ocenio je u nedelju uveče, kada je sa neuobičajenim zakašnjenjem, iz stranačkih prostorija, kao da nije predsednik svih građana, saopštavao izborne rezultate. Vučić je, doduše, tvrdio da su studenti i opozicija bili izvor nasilja, što je uverljivo baš kao i priča o „obojenoj revoluciji“ – samo za konzumente režimskih propagandnih medija.
Izgovorio je i rečenicu koja baš slikovito govori o izborima u organizaciji SNS: „U Kosjeriću je izlaznost bila preko 84 posto, sve što živi u Kosjeriću je izašlo na izbore da glasa protiv nas i opet je bilo više onih koji su glasali za nas.“ Predsednik stranke Miloš Vučević doveo je, čak, u pitanje izlazak na lokalne izbore koji bi trebalo da se održe do oktobra u Negotinu i Mionici „pod ovakvim uslovima“.
„Radikali na vlasti – nema više izbora“
Kao što se i očekivalo, naprednjačku verziju realnosti podržala je i novoosnovana posmatračka misija, za koju su mediji utvrdili jake veze sa SNS. Centar za evropske vrednosti, jedna od dve organizacije osnovane istog dana na istoj adresi, saopštio je da je primetio niz nepravilnosti i teških kršenja izbornih zakona, za koje je optužio ratne vojne veterane, organizovane bajkere, ljude sa crvenim beretkama, funkcionere opozicionih stranaka i narodne poslanike „uz podršku posmatrača Crte“.
Najbrže su bile društvene mreže, koje su preplavili gotovo filmski snimci sa ulica dva poprišta lokalnih izbora. Scene jurnjave, građanskih hapšenja, policijskih kordona i drugih prizora iz kojih je izbijala napetost inspirisale su mnoge da citiraju davnašnje reči pokojnog borca za ljudska prava Vojina Dimitrijevića: „Kad radikali dođu na vlast, nema više izbora.“
Uprkos svemu tome i uprkos milionima evra utrošenim u kampanju i kupovinu glasova, naprednjački „pobednički“ rezultat je, zapravo, dosta mršav. Naročito u Kosjeriću, gde je, uz pomenuti rekordni odziv od 84,2 odsto upisanih birača, rezultat dva suprotstavljena tabora gotovo ujednačen: prema zvaničnim preliminarnim podacima, naprednjaci su (sa socijalistima na listi) osvojili 3.686 glasova (14 odborničkih mandata), a ujedinjena opoziciona lista 3.635 glasova (13 mandata). Treća izborna lista koja je nastupila u toj varošici, Ruska stranka, osvojila je 48 glasova i nije prešla cenzus, očekivano za mesto u kome živi četvoro Rusa.
SNS je u Kosjeriću osvojio 139 glasova više nego na parlamentarnim izborima 2023, ali je napredak opozicije znatno veći – 1.169 glasova više
Moglo bi se, čak, govoriti o izvesnom napretku SNS-SPS liste, s obzirom na to da je u Kosjeriću sada osvojila 139 glasova više nego na parlamentarnim izborima 2023. (iako lokalni i parlamentarni izbori nisu sasvim uporedivi), ali je napredak opozicije značajno veći – 1.169 glasova više nego na prethodnom glasanju. Aleksandar Ivković, urednik vesti European Western Balkans izračunao je na svom X nalogu da, ukoliko rezultati ne budu promenjeni nakon eventualnog ponavljanja izbora, devet od osvojenih 14 mandata trebalo bi da pripadne naprednjacima, dva socijalistima i po jedan PUPS-u i strankama Aleksandra Vulina i Nenada Popovića.
Potop socijalista
U Zaječaru pobeda SNS deluje ubedljivije, ali je i cela situacija komplikovanija, jer u tom gradu nije bilo jasne blokovske podele na vlast i opoziciju. Odziv je takođe bio veliki, iako ne kao u Kosjeriću (63,6 odsto upisanih birača), a naprednjačka lista osvojila je 14.199, odnosno 47,13 posto glasova i 27 odborničkih mandata. Na drugom mestu je opoziciona lista Promena u koju verujemo – Uglješa Đuričković – Dragana Rašić sa 10.312 glasova (34,23 odsto) odnosno 19 odborničkih mandata, a na trećem još jedna opoziciona lista, Ujedinjeni za spas Zaječara – Miladin Krstić – Mirko Jelenković sa 2.284 glasa (7,58 odsto) što je dovoljno za četiri odbornička mandata. Ostalih pet izbornih lista nisu prešle cenzus – među njima i socijalisti (2,97 posto) i lista dr Nenada Ristovića, sada poslanika SNS, prošli put „opozicionara“ 2,52 posto).
I u Zaječaru su naprednjaci uspeli da nadmaše rezultat sa parlamentarnih izbora 2023, kada su nastupili sa socijalistima (363 glasa više), ali je i tamo znatno više napredovala opozicija (skoro 6.000 glasova više). Najrečitiji je, ipak, izborni rezultat socijalista, kojima je stigla još jedna rata cene za bezuslovno podređivanje interesima naprednjaka. Sa osvojenih 896 glasova, socijalisti su zabeležili skoro hiljadu glasova manje nego 2023, pa je, zbog toga što prvi put od 1990. neće imati odbornike u zaječarskom parlamentu, Novica Tončev, potpredsednik stranke i ministar bez portfelja, najavio je da će tražiti odgovornost članova Predsedništva i Izvršnog odbora stranke. Nije, ipak, direktno prozvao Ivicu Dačića, već je istakao lični aspekt problema, podsetivši da je na poslednjem kongresu stranke za koordinatora za Zaječarski okrug, umesto njega, postavljen Nikola Šainović.
U zvaničnom stranačkom saopštenju, socijalisti su tvrdili da su izbori pokazali podršku građana „politici stabilnosti“ a protiv „politike blokada i destrukcije“, dok su za loš zaječarski rezultat ocenili da je „veliki gubitak za SPS, ali i pouka za jačanje političkog uticaja“ te partije. Uverljivije, međutim, deluju procene da su socijalisti sada već propustili poslednji voz za izvlačenje pouka – za razliku od opozicije i studenata, koji bi iz nedeljnih izbora mogli svašta da nauče, što bi moglo dovesti do neophodnih promena u Srbiji.
Po modelu Kosjerića
Iz činjenice da su, u najmanju ruku, rezultati izbora u Zaječaru i Kosjeriću pokazali dosta ujednačen odnos snaga dva bloka, iako su naprednjaci u cilju svoje pobede angažovali (i zloupotrebili) sve raspoložive resurse – što neće moći kada izbori budu održavani na teritoriji cele zemlje – analitičari uglavnom izvlače zaključak da aktuelna vlast nije nepobediva čak ni u ovako katastrofalnim uslovima. A da bi se to desilo, valjalo bi nastaviti putem već zacrtanim u Kosjeriću i delimično potvrđenim u Zaječaru – uporan terenski rad uz saradnju svih, od opozicije, preko studenata do nevladinih organizacija i građana aktivista i po mogućstvu jedna izborna lista, deluje kao sigurna dobitna karta.
I u Zaječaru je SNS za 363 glasa nadmašio rezultat iz 2023, kada su nastupili sa socijalistima, ali je i tamo znatno veći skok napravila opozicija, skoro 6.000 glasova više
Volja za pružanje otpora očigledno postoji, jer je ogromnom broju ljudi „dogorelo do nokata“, baš kao što je veliki i broj onih koji shvataju da je stanje neodrživo, čak i ako sami još nisu došli na red. U utorak, kad je ovaj Radar odlazio u štampu, osim Kosjeraca koji su na ulici branili svoju izbornu volju, bunili su se i drugi. U Novom Sadu je blokiranjem 30 raskrsnica traženo raspisivanje izbora za mesne zajednice, studenti su u Beogradu protestovali ispred ograđenog Sava centra, gde je uz učešće predstavnika 154 zemlje sveta održavan sastanak o Ekspu, a na raskrsnici ispred zgrade Vlade kampovali su profesori, pokušavajući da odbrane univerzitet.
Ana Brnabić je pumpala najjače, tvrdeći da je reč o „smešnom i sramotnom skupu“, te da su zahtevi studenata i profesora primeri „nacističke i fašističke ideologije“. Paravojni park ispred Skupštine štitila je policija.
