Kako se bliže izbori, tako se sve češće nameću pitanja kako sprečiti krađu i odbraniti volju birača. Na osnovu svega što smo videli u prethodnim i u aktuelnom izbornom ciklusu, ne očekuje se da će ovog puta izostati kupovina glasova i druge izborne neregularnosti, ili napadi na novinare, posmatrače, i one koji takve radnje žele da spreče. Ni od studenata i građana se ne očekuje da će na ovakve radnje ostati nemi. Iako su institucije zarobljene, ne treba se unapred odreći njihovih usluga. Režim ne drži pod kontrolom svakog službenika policije i tužilaštva. Sa njima treba komunicirati i pozvati ih na odgovornost kako bi se izborne neregularnosti i nasilje sprečili.
Svaki član biračkog odbora ima moć da interveniše
Svako od članova biračkih odbora bi trebalo da po uočavanju nepravilnosti spreči dalje kršenje propisa i o tome obavesti izbornu komisiju. Ukoliko neko krši pravo tajnosti glasanja tako što nadgleda šta zaokružuje osoba koja glasa, član biračkog odbora može tu osobu da upozori i pokuša da je u tome spreči, a po potrebi pozove i policiju. Prijava bi na različite načine mogla da bude opstruisana, ali na dolasku policije treba insistirati jer se time smanjuje verovatnoća da se neregularnosti ponove. Ovakva situacija je moguća i sa kupovinom glasova ili „bugarskim vozom” u blizini biračkih mesta. Članovi odbora, posmatrači, i svi građani imaju pravo da spreče takve radnje, npr. građanskim hapšenjem do dolaska policije. Ipak, takve situacije neminovno dovode do većih sukoba i nasilja koje valja izbeći.
Zahtevati preventivno postupanje policije
Šta ako bi ispred ili u okolini biračkih mesta bilo policajaca koji bi preventivno patrolirali? Na osnovu društveno-političke atmosfere i nasilja na prethodnim izborima, policija bi i sama trebalo da se fokusira na prevenciju takvih slučajeva. S obzirom na to da se ovakva proaktivnost policije ne očekuje, sami građani i učesnici u izbornom procesu imaju pravo da zahtevaju preventivno postupanje policije. Na parlamentarnim izborima 2023. godine je bilo 8.273 biračkih mesta, što je znatno manje od broja ovlašćenih službenih lica u policiji (31.290 prema izveštaju MUP-a iz 2025. godine).
Za krivična dela u vezi sa izbornim pravima, javnim redom i mirom i lakša krivična dela, nadležna su osnovna tužilaštva, dok su za teža dela, npr. organizovane korupcije ili teških povreda, nadležna viša tužilaštva
U mesecima nakon masovnog ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar”, više hiljada policajaca je svakodnevno bilo raspoređeno po školama. Prema tome, moguće je organizovati preventivno patroliranje u okolini biračkih mesta na dan izbora.
Direktan kontakt sa policajcima koji su „bliži“ građanima
Zahtevi za prevencijom bi bili ignorisani kada bi se uputili otvorenim pismima, pozivima ili mejlovima sedištu MUP-a i Direkcije policije. Sa druge strane, direktan kontakt sa policijskim službenicima koji rade „na terenu“ ne bi mogao biti ignorisan tako lako. Ličnim kontaktima i odlaskom u policijske stanice bi se ostvarila komunikacija sa policajcima koji rade na terenu: komandirima, pozornicima, policajcima u zajednici… Od rukovodilaca se može zatražiti preventivno raspoređivanje ili povremeno patroliranje ispred biračkih i drugih rizičnih mesta, kao i kontakti radi unapređenja komunikacija na izborni dan. Policija bi o tome mogla da sačini beleške i zatraži izjave, što ne bi trebalo da ima posledice po one koji bi ih dali. Građani ovim posetama ništa ne gube, a postoji mogućnost da se poveća osećaj odgovornosti kod policajaca koji će postupati uoči izbora.
Bolje zvati policijske stanice nego 192
Pozivi na 192 vode do dežurnih službi kojima rukovode šefovi smena. Oni su pozicionirani na višim mestima u hijerarhiji, pa samim time i podložniji uticaju režima. Postoji mogućnost da će vrh policije naročito voditi računa o tome ko će biti šefovi smena u upravama tokom izbornog dana, jer se sa tih pozicija prijave mogu opstruisati na različite načine: izbegavanjem slanja patrola, usporavanjem postupka, pa i prikrivanjem dokaza.
Naročito je važno znati koji će tužioci biti dežurni tokom izbornog dana. Javnost ima pravo da ih drži odgovornima za njihov rad. Isto važi i za dežurne rukovodioce u policiji, poput komandira stanica ili vođa i šefova smena
Sa druge strane, stanice i ispostave su pod manjom kontrolom vlasti, i u njima se kontaktira sa policajcima koji su poznatiji i „bliži“ građanima, sa onima sa kojima bi se prethodno ostvarili kontakti prilikom poseta. Tokom poseta je moguće zatražiti kontakte, a fiksne brojeve telefona stanica je moguće naći i na sajtu MUP-a.
Komunikacija sa tužilaštvima i pozivanje na odgovornost
Slično bi moglo da budu zatraženo i od javnih tužilaštava. Povodom krivičnih dela u vezi sa izbornim pravima, javnim redom i mirom i lakših krivičnih dela, nadležna su osnovna tužilaštva, dok su za teža dela, npr. organizovane korupcije ili teških povreda, nadležna viša tužilaštva. Sva tužilaštva imaju svoje internet stranice, a njihovi kontakti se nalaze i na sajtu Vrhovnog javnog tužilaštva. Naročito je važno znati koji će tužioci biti dežurni tokom izbornog dana. Javnost ima pravo da ih drži odgovornima za njihov rad. Isto važi i za dežurne rukovodioce u policiji, poput komandira stanica ili vođa i šefova smena.
Povećanje odgovornosti i ostvarivanje saradnje radi regularnih izbora
Cilj ovakve komunikacije i javnosti rada institucija su bezbednost i regularnost izbora. Treba nastojati da se poveća osećaj lične i kolektivne odgovornosti kod onih koji imaju ovlašćenja i resurse da se ovi ciljevi ostvare. Osećaj odgovornosti bi se stvorio i zbog formalne odgovornosti službenika za njihov rad, i zbog osećaja pripadnosti zajednici. U prvim mesecima studentskih blokada, gotovo da nije bilo okršaja sa policijom, a među pripadnicima policije i pravosuđa je bilo onih koji su iskazivali nezadovoljstvo represijom koja je usledila. Iako su na najmoćnijim pozicijama u institucijama ljudi koji su od poverenja režimu, na terenu je (većina) onih koji to nisu, i sa njima je moguće raditi na tome da do društvenih promena dođe na demokratski i zakonit način.
