Mnogo je već rečeno i napisano o sličnostima režima u Beogradu i Prištini, o čemu je (nesvesno) i sam kosovski premijer Aljbin Kurti govorio početkom drugog mandata kada je pregovore sa Srbijom uokvirio kroz prizmu sudara vizija i nasleđa Adema Demaćija i Vojislava Šešelja. Jedna od najupadljivijih zajedničkih crta karaktera obe vlasti prepoznaje se u seriji hapšenja navodnih špijuna, koje i Priština i Beograd nalaze baš među kosovskim Srbima. Najnovija, u moru sličnosti, ukazala se i prošle nedelje kada su se ministri vlade u Prištini, skoro identično načinu kako režim u Beogradu napada Mladena Nenadića, šefa Tužilaštva za organizovani kriminal, obrušili na Ustavni sud Kosova i njegovog člana, sudiju Radomira Labana.
Naime, upravo on je odabran kao sudija izvestilac u višemesečnom problemu konstituisanja parlamenta Kosova, a denunciran prošle nedelje od strane ministarke pravde u tehničkom mandatu iz vladajućeg Samoopredeljenja, kao navodni saradnik BIA i neizostavno – saradnik Milana Radoičića. Prethodno je Ustavni sud Kosova doneo odluku o javnom glasanju za izbor predsednika parlamenta, sa rokom od 30 dana, koju je osudila vlast, a pozdravila opozicija.
Razbijanje „špijunskih mreža“
Iako bi se opravdano moglo tvrditi da je kredibilitet pomenutog sudije poreklom iz Đakovice odavno narušen, najpre činjenicom da je isti, 2011. godine, pred sudom u Kraljevu pravosnažno osuđen na šest godina zatvora zbog primanja mita u dužem periodu, kao deo takozvane Carinske mafije. Iako su te činjenice bile opštepoznate, a Radomir Laban ostao nedostupan srpskim organima gonjenja i pored zahteva Euleksu za pravnu pomoć, on je pred Hašimom Tačijem 2013. godine položio zakletvu sudije Ustavnog suda, a do pre nekoliko dana nije bilo zamerki na njegov rad.
Pogledajte kako se kosovska policija ponaša prema Srbima na severu. To je prekopiran model onoga što se događa u Srbiji, jer iza njih stoje isti centri moći. Želimo da sa ljudima podelimo etiketu izdajnika koju vlast u Beogradu tako olako deli svima koji se sa njima ne slažu
Momčilo Trajković
Sredinom jula vlasti u Prištini uhapsile su šest osoba, tri srpske i tri albanske nacionalnosti, optužene za špijunažu u korist Bezbednosno-informativne agencije, a krajem prošlog meseca, na prelazu Merdare uhapšen je Saša Đorđević iz Štrpca, pod optužbom da je odavao tajne podatke bezbednosnoj službi Albanije. Sud u Prokuplju odredio mu je pritvor od 30 dana, a snimak hapšenja pojavio se ekskluzivno na Telegram kanalu Koridor.
Na ovoj društvenoj mreži mogu se videti i pretnje kosovskim Srbima koji pristaju da Albancima izdaju svoje lokale na severu Kosova, odnosno onima koji kritički govore javno o delovanju bivšeg potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića, poput beogradskog advokata Ivana Ninića. Interesantno je da se na istom kanalu pored naoružanih maskiranih ljudi u uniformama, pred kojima stoji komandant Milan, poslednjih nedelja mogu videti i kritike na račun Kancelarije za Kosovo.
Podsetimo, Igor Popović, pomoćnik direktora kancelarije za KiM, uhapšen je 18. jula na prelazu Brnjak, a prošle nedelje je pred Specijalnim sudom u Prištini priznao krivicu za delo izazivanje razdora i netrpeljivosti, zbog govora na parastosu u Orahovcu kada je OVK nazvao terorističkom organizacijom. Popović je pušten uz novčanu kaznu od 6.000 evra i zabranu ulaska na Kosovo.
Dok iz Beograda stižu jalova saopštenja osude, po leđima kosovskih Srba pljušte posledice. Od hapšenja i privođenja do dugogodišnjih zatvorskih kazni za učešće na demonstracijama i zbog sukoba sa Kforom. Tako se plaćaju zakulisni dogovori sprovođeni kroz takozvani konflikt menadžmenta za koji se kao metod na Kosovu opredelila međunarodna zajednica. Ova strategija podrazumeva da se stanje na terenu usaglašava sa (nepotpisanim) a prihvaćenim dogovorima poput Francusko-nemačkog plana ili Ohridskog ugovora, putem iznenadnih, često nasilnih događaja koji faktički, i najčešće trajno, menjaju situaciju na terenu. Tako danas u pešačkoj zoni u Kosovskoj Mitrovici iz kafića novih vlasnika trešti albanska muzika, a privode se mladići koji protestuju zbog te nove realnosti, koju čak i kada je reč o izboru učesnika tradicionalnog džez festivala u ovom gradu, diktira vlada u Prištini.
„Ono što Kurti radi kosovskim Srbima, ljudima koji pružaju demokratski nacionalni otpor, to isto radi Vučić u centralnoj Srbiji“, govori za Radar Momčilo Trajković, predsednik Srpskog nacionalnog foruma Gračanica. „Isti metod je u pitanju. Pogledajte kako se kosovska policija ponaša prema Srbima na severu. To je prekopiran model onoga što se događa u Srbiji, što govori da iza tih politika stoje isti centri moći.“
Strah od novog sporazuma sa SAD
Organizacija kojoj predsedava sagovornik Radara, veteran političke borbe kosovskih Srba i jedan od govornika po pozivu studenata na velikom vidovdanskom skupu u Beogradu, neće se pojavljivati na predstojećim lokalnim izborima zakazanim za oktobar, već je sebi postavila za cilj koordinaciju između novih demokratskih političkih opcija:
„Mi želimo da ohrabrimo ljude, da znaju da nisu sami, i da makar sa njima podelimo etiketu izdajnika koju vlast u Beogradu tako olako deli svima koji se sa njima ne slažu. Vlast se kosovskim Srbima bavi od izbora do izbora ucenjujući ih egzistencijom i u takvoj situaciji je veoma teško napraviti bilo kakvu političku alternativu“, kaže Trajković i dodaje: „To je najbolje pokazao i ovaj obračun sa intelektualnom elitom na univerzitetima u Srbiji, kojima je Vučić takođe ukinuo plate i ugrozio egzistenciju. Isto je sa srpskim univerzitetom na Kosovu, ali i sa crkvom. Ona nažalost više ne igra onu ulogu koju je od 1999. imala na Kosovu, već zapravo sprečava da se razvije demokratska, nacionalna borba i narod je nažalost i zahvaljujući delovanju crkve praktično obezglavljen.“
Ne treba zaboraviti da devet meseci nemamo legitimnu vlast, a slično je i na Kosovu gde već dugo traje interregnum oko formiranja parlamenta i vlade. Beograd iz te mišolovke pokušava da se izvuče nudeći se za bliže odnose sa NATO
Nebojša Vujović
Trajković ističe da se pribojava da poslednja inicijativa srpske diplomatije u SAD i sastanci koje je ministar spoljnih poslova Marko Đurić imao sa šefom Stejt departmenta Markom Rubiom, mogu imati za cilj da se ovakvo stanje zacementira još jednim sporazumom poput onog Vašingtonskog, čiji je jedini vidljivi rezultat bio taj da je Izrael priznao Kosovo, ali i dalji egzodus Srba.
Srbija kao statista
U svetlu te informacije, dok se iz Beograda i Prištine plasiraju priče o razbijenim špijunskim mrežama i međusobne petparačke optužbe za subverzivno delovanje, američki predsednik Donald Tramp je u nekoliko navrata, poslednjih meseci, govorio o tome kako je njegova administracija sprečila rat između Kosova i Srbije. Poslednji put učinio je to nedavno, prilikom susreta predsednika Azerbejdžana i Jermenije u Vašingtonu.
Na društvenoj mreži Telegram mogu se videti i pretnje kosovskim Srbima koji pristaju da Albancima izdaju svoje lokale na severu Kosova, kao i onima koji kritički govore o delovanju bivšeg potpredsednika Srpske liste, Milana Radoičića, poput beogradskog advokata Ivana Ninića
„Tramp to govori, najpre, jer ga takve izjave ne koštaju ništa, a mogu se predstaviti kao uspeh spoljne politike koji mu nedostaje u situaciji kad se ne nazire kraj rata u Ukrajini“, govori za Radar Nebojša Vujović, karijerni diplomata. „Ne znam na šta je mogao misliti, osim možda na poznate događaje u Banjskoj, kada je sve što smo od argumenata imali na Kosovu, bačeno u vodu. Indikativna je u tom smislu i izjava Ričarda Grenela koji je odbacio ideju međusobnog priznavanja, uz insistiranje na ekonomskoj saradnji i razvoju. Na kraju, ne treba zaboraviti da mi već skoro devet meseci nemamo legitimnu vlast, a kako se vidi slično je i na Kosovu gde već mesecima traje interregnum oko formiranja parlamenta i vlade. Beograd iz te mišolovke nastoji da se izvuče, pokušavajući da uhvati korak sa Zapadom, nudeći se za bliže odnose sa NATO, na primer. Naravno, to se ujedno koristi i za unutrašnje političke potrebe, kako bi ljudi zaboravili na Vučićev fijasko na Floridi. Nažalost, najveću cenu te trgovine će kao i obično platiti kosovski Srbi.“
Kosovske prilike ostaju takve da će Srbija po svoj prilici i dalje ostati u ulozi statiste, koji po potrebi dobija glavnu rolu samo onda kada treba da se u nekom savršeno iracionalnom potezu liši svih svojih argumenata i aduta. U tom smislu slikovite su informacije koje dolaze sa druge strane Atlantika, poslednji put u petak, prilikom potpisivanja ekonomsko-političkog sporazuma između Azerbejdžana i Jermenije, kojim je ujedno rešeno i pitanje spornog regiona Nagorno Karabah.
