Umalo svi da izginemo zbog Pesme za Evroviziju!
Evrovizija – razumete, zabavni TV spektakl. Svi biramo pesmu koja nas predstavlja u Evropi, a posle cela Evropa zajedno bira pesmu godine. Pop-kulturna manifestacija, pevačko takmičenje, hepi-go-laki Praznik Demokratije. Nešto ko IDJ šou, na međunarodnom nivou. Šljokice i boje, baloni i note, turističke razglednice iz cele Evrope i sve čizi poruke o zajedništvu i sreći, jer – Eurosong je festival posvećen promociji ljudskih sloboda i prava, ali pre svega: promociji Evropskih Vrednosti, koja nam služi da se podsetimo: šta su uopšte Evropske Vrednosti, kao i koje sve države ono beše čine Evropu… Realno: kad bismo se inače setili Malte i San Marina?!
Predivni pop slatkiš, za sve nas koji volimo kič, koji volimo pop, jednoroge i boje duge i želimo da svi prihvatamo jedni druge! Ujedinjeni u razlikama, tra-la-la-la.
Pa, kako smo, zaboga došli do toga da se na „svesrpskom“ izboru pesme za Evroviziju, podelimo u rovove tokom žustre rasprave o patriotizmu, nacionalizmu, srpskoj istoriji, krađi i izdaji, o volji goloruke raje, spram samovolje ljutih dahija… o Kosovu i Prvom svetskom ratu?!
Da se razumemo: i to je kič, ali nije evrovizijski. Evrovizija nije takmičenje u nacionalizmu, niti mesto na kom se brani Kosovo!
Ipak, svi znamo da se Kosovo pre svega brani na društvenim mrežama, pa evo, tu smo, na prvoj liniji kablovskog interneta. Raspravljamo, pretimo, psujemo, kunemo, plačemo i pevamo. A posle se zaklinjemo: tako nam belog orla sa srpske zastave, Kosovo nam je od svega najpreče!
Pa, zašto onda nismo na Kosovu, nego na Pesmi za Evroviziju?!
Uvek smo žrtve, naravno. I uvek žrtve kosmičke nepravde, što znači da smo oslobođeni od svake vrste odgovornosti… a šta bi drugo voleo naš slobodoljubivi narod, nego slobodu od odgovornosti za svoje postupke i svoj život
U ovoj raspravi, ipak, posebno je simptomatično to što se centralni sukob odvija na desnoj strani političkog sprektra, dovodeći fenomen mržnje malih razlika do ekstrema… i korak dalje, do samog apsurda. Jer, iako smo „svesno desno“ i dalje nismo pošli u boj, nego blejimo u gajbi, na internetu i ispred TV ekrana, gde vodimo udobni građanski rat iz fotelja, dokazujući koja je pesma „istinski desna“, a koja samo „pristojno desna“… uvereni da je učešće na omiljenom festivalu LGBITQ+ zajednice, zapravo prva linija odbrane nacionalnih interesa.
Jer, u čemu je suštinska razlika između Breskvice i Teya Dore?
Breskvica – mlada gaserka, obučena u belo, u etno-stilu zavija pesmu, čiji je centralni motiv infantilna metafora iz carstva faune. Nekakav mali orao, žrtva je strašne kosmičke nepravde. Sve udarne reči u refrenu su trosložne i sve se nepogrešivo rimuju s „Kosovo“: go-to-vo; po-no-vo… Okej, skapirali smo, rekla je „Kosovo“ a da ne kaže Kosovo!
Ako i nismo skapirali, tu je taj ljuti balkanski melos, a tu je i naša omiljena priča u kojoj beli orlić biva žrtva kosmičkih sila i crne nepravde.
Sa druge strane, Teya Dora – mlada gaserka, obučena u crno, u pop fazonu džezira pesmu čiji je centralni motiv opet metafora, ali iz carstva flore. Ramondaserbica, poznatija kao Natalijinaramonda i još poznatija kao srpski simbol pobede u Prvom svetskom ratu. Strofa nam donosi slike „nepravedne i ničim izazvane“ apokalipse, a refren zaziva cvet ramonde da uradi ono što inače radi – dakle, oživi i opet procveta, nakon svenuća i hibernacije. Isti obrazac: go-to-vo, po-no-vo… I kad svi misle da je gotovo, a ono ipak: evo ga ponovo… Okej, i to smo skapirali, rekla je: „stradanje Srba u Prvom svetskom ratu“ a da ne kaže: stradanje Srba u Prvom svetskom ratu!
Ako i nismo skapirali, bar nema ljutog balkanskog melosa, već samo naše omiljene priče u kojoj „ne da noć da svane dan“, jer pogađate: opet su neke kosmičke sile i crne nepravde udarile na nežni cvetak bebi-roze boje… i šta bi drugo bio taj cvetak, ako ne Žrtva Broj Jedan, i ko bi bio najveća žrtva, ako to nije naša „ponosna i slobodoljubiva“ zemlja?!
Uvek smo žrtve, naravno. I uvek žrtve kosmičke nepravde, što znači da smo oslobođeni od svake vrste odgovornosti… a šta bi drugo voleo naš slobodoljubivi narod, nego slobodu od odgovornosti za svoje postupke i svoj život?
Iako mi se druga pesma dopala sto puta više od prve – glasala sam za treću, kao što glasam i na izborima: sa punom svešću o tome da „moja opcija“ neće pobediti, ali da treba da postoji, zbog ravnoteže u parlamentu… ili zbog privida da ovaj pokvareni „politički kompas” ima i neku levu stranu, premda je sasvim upitno leva.
I to me dovodi do jednog pitanja, infantilnog i sasvim banalnog, poput metafore iz ovogodišnjeg izbora pesme za Evroviziju. Pošto je zaključak takav kakav je, biće efektnije da ga rimujem:
O moj Bože, nek se Srbi slože,
Neka se ne lože da se šatro glože,
Ista im je krvca, ista boja kože,
Ista krvna zrnca, isto im je loše!
Svi glasaju isto: narodno jedinstvo,
Čemu ovaj konflikt, kad svi hoće desno,
Čemu ljuta borba, nikom nije jasno,
Zapevajmo, braćo (a i sestre) glasno!
Ko je glavna žrtva? MI, MI, MI!
Zato hajmo sada: MIR, MIR. MIR!
I evo… pošto sam se upravo preporučila za liričarku dostojnu narednog izbora Pesme za Evroviziju, u susret ponovljenim izborima na lokalnom nivou, mogu da vam preporučim i jednu sjajnu ideju. Zamislite kad bismo naredne izbore organizovali kao PZE!
Nekoliko nedelja unapred, sve stranke i koalicije predstave svoje programe. U izbornoj noći, na prvom programu javnog servisa, izabrani stranački lideri i liderke, imaju tačno tri minuta da svoj program uživo predstave. Može uz muziku, rimu, ples, može uz prateće vokale i efektne video-radove, sa nacionalnim simbolima, naravno. I beli orlić i roze cvetak!
Svi znamo da se Kosovo pre svega brani na društvenim mrežama, pa evo, tu smo, na prvoj liniji kablovskog interneta
Glasamo telefonima. Jedan broj, jedna poruka. Poruka je besplatna. Glasanje traje tačno petnaest minuta. Svi kandidati zajedno, u grin-rumu, čekaju da se glasovi prebroje, a onda, veliko finale: Predsednik Vučić izlazi na scenu, da opet otpeva svoju pobedničku pesmu.
Kulminacija i katarza narodnog jedinstva!
Naravno da sam svesna svih mogućnosti manipulacije: od uvoza mobilnih telefona iz Republike Srpske, do manipulacija sa telefonskim imenikom, da ne kažem biračkim spiskom… ali i tako živimo političku jednačinu, bez nepoznatih! I tako stalno živimo jedne te iste manipulacije.
U svakom slučaju, biramo sa desnog spektra. U svakom slučaju, izabraćemo ulogu žrtve. U svakom slučaju, pobediće Predsednik Vučić. U svakom slučaju, biće sve isto… jer, stvarno nema suštinske razlike između desnice i desnice. Ili politike i estrade.
