Buka i bes političko-propagandne i medijske mašinerije vlasti, ali i njihovo produženo trajanje, ukazuju da bi Non Pejper: Prevencija strukturalne destabilizacije Srbije, koji sam prosledio „užoj“javnosti putem ličnih e-mail adresa još sredinom avgusta, mogao da ima odgovarajući uticaj na delove javnosti i njihovo angažovanje. Kontinuirano trošenje materijalnih i drugih resursa usmerenih na „raskrinkavanje“ stavova iz Non Pejpera, mogu se opisati izrekom: „Ne laje kera zbog sela, već zbog nje same.“ Naime, poznato je da kera laje kada se uplaše slike bića ili predmeta u koje je uključena i njihova senka.
Dakle, ne boje se Oni non-pejpera, a ni mene, već slike koju o nama stvaraju, u koju su pored straha od gubitka vlasti prepoznali i smanjenje mogućenosti zadovoljavanja ličnih, porodičnih i drugih potreba.
Zatrpavanje istine
S obzirom na to da su u današnjoj vlasti vodeća merila za opstanak – lojalnost „šefu“, na sledbenicima je težak zadatak da dokazuju svoju lojalnost. Fokusiranje na ulogu predsednika Republike u mirnom izlasku iz krize kao i u suočavanju sa bezbednosnim rizicima poput delovanja parapolicijskih snaga, donelo je non pejperu status lakmus papira. Tumačenje non-pejpera ne odgovara ni slovu ni duhu dokumenta, i ima cilj bio da se lažima zatrpa istina. Vidljivo je odsustvo političke volje, pa i kapaciteta vlasti da prihvati dijalog kao put mirnog rešenja. Za sada, vlast Srbije daje prednost represiji nad dijalogom i dogovorom. Iz toga bi moglo da se zaključi da Vučić ne prihvata i nikada neće prihvatiti dijalog, vanredne izbore, a ako zatreba za miran prenos vlasti i stabilizaciju Srbije, ni sopstvenu ostavku. Time, i da je građanski rat nužan. Međutim, ovom zaključku je suprotstavljena dosadašnja Vučićeva politička praksa koja se vodi „kupovinom vremena“ i odlaganjem odluka.
Vidljivo je odsustvo političke volje, pa i kapaciteta vlasti da prihvati dijalog kao put mirnog rešenja. Za sada, vlast Srbije daje prednost represiji nad dijalogom i dogovorom. Iz toga bi moglo da se zaključi da Vučić ne prihvata i nikada neće prihvatiti dijalog, vanredne izbore, a ako zatreba za miran prenos vlasti i stabilizaciju Srbije, ni sopstvenu ostavku
U reakcijama na Non Pejper postoje sledeće grupe ili vrste reakcija: Jednu grupu čine oni koji se drže stava „to me se ne tiče“ poput javnog servisa – RTS. Suština ovakvog ponašanja je, metaforički rečeno: „Ne budi lava dok spava“. Lav predstavlja vlast, odnosno kontrolora budžeta iz kojeg se servis finasira. Ako je verovati knjižici direktora servisa o noći sa 4. na 5. oktobar 2000, u ovu metaforu i uređivačku politiku servisa ugrađeno je i takvo iskustvo. A to iskustvo kaže: Nikad nije kasno!
Grupa medija, poput televizija K1 i Tanjug, primenili su „kombinovan pristup“. Najpre su, pozivajući se na „saznanja Kurira“ značajan deo sopstvenog televizijskog vremena potrošili na kampanju vlasti, a potom raspravljali bez učešća autora teksta. Grupa televizija – Blic, Euronews Srbija i Newsmax – od početka su se opredelile za pristup „negde između“. To je uključilo i razgovore povodom non-pejpera, ponekad i uz učešće članova ad hoc timova eksperata za bezbednost i stabilizaciju, koji je izradio non-pejper, uz učešće dr Ivana Miletića.
Uznemirujuća strategija zastrašivanja
Poruke non-pejpera prenošene su u Srbiji, ali i u regionu: Telegrafi – Balkan Insight, Euronews Albania – Balkan Talks i 2 ACNN iz Tirane, RTK 1 i 2, Priština, BHT1/BHRT TV FBH Sarajevo, RTV Crne gore i Pobjeda iz Podgorice, Slovenski dnevnik iz Ljubljane, Hrvatski Radio iz Zagreba itd. O interesu za non-pejper svedoči on-line rasprava na Johns Hopkins SAIS Foreign Policy Institute (FPI), koju je moderirao prof. Edward Joseph. Non-pejperu su posebnu pažnju poklonili nezavisni mediji, odnosno mediji koji nisu u službi političko-propagandne vlasti Srbije.
Prvi su reagovali portali Kossev i dnevni list Danas,a potom, nedeljnici, te televizije N1, Nova S, KTV Zrenjanin, podkast Slavija info, portali Simptom, Mašina i drugi. Uz brojne međunarodne reakcije – sa jasnom osudom i upozorenjima na postupke vlasti i policije u Srbiji – su uticajnom Financial Timesu objavljena dva teksta u takvom tonu: „Vreme je da se prestane s popuštanjem autoritarnom predsedniku Srbije“ i Le Monde: „Vučić započeo uznemirujuću strategiju zastrašivanja raspoređujući na ulice nasilnike i huligane.“ Takođe: „Iako je skoro puna dva meseca nakon slanja dokumenata Janjićev apel nailazio na tišinu, ‘Pandorina kutija’ se otvorila upravo u protekla 24 sata“.
Kossev je ukazao i na osobenost non-pejpera i Predloga za odluku: Glasački lisitići umesto nasilja, od 29. juna 2025. godine. A to je poruka: Zbog ozbiljnih bezbednosnih izazova, poseban fokus je na ulozi predsednika, Saveta za nacionalnu bezbednost i bezbednosno-obaveštajnih službi. Ne pitanje ko će zameniti Vučića, već kako omogućiti demokratsku smenu i miran prenos vlasti.
Lično targetiranje
Poseban slučaj predstavlja orkestriranu propagandno-medijsku kampanju ili sistemske kampanje vlasti i provladinih medija, u kojima smo Non Pejper i ja mete. U ovoj kampanji je do početka oktobra 2025. godine učestvovalo desetak javnih funkcionera. Među njima i: predsednica Skupštine i bivša premijerka, predsednik SNS-a i bivši premijer, ministri, državni sekretari, savetnici za bezbednost i odbranu, kao i više od dvadeset analitičara i novinara. Dva provladina medija (Kurir i Informer) preuzeli su ulogu glavnih propagandnih i parapolitičko-obaveštajnih centara za brojne portale, blogere i druge prenosioce poruka na društvenim mrežama. Kampanja ima zadatak da „usmeri“ javnost, a ne da je informiše. Zbog toga se i ne objavljuje originalni tekst, već se prepričava i „objašnjava“, dodajući i učitavajući mu političke, vrednosne, moralne i druge poruke koje nisu sadržane u originalu. Dakle, na delu je ciljno tumačenje i „obrtanje naglavačke“ ne bi li se dokazalo da je u Srbiji u toku „obojena revolucija“.
Dva provladina medija (Kurir i Informer) preuzeli su ulogu glavnih propagandnih i parapolitičko-obaveštajnih centara za brojne portale, blogere i druge prenosioce poruka na društvenim mrežama. Kampanja ima zadatak da „usmeri“ javnost, a ne da je informiše
U cilju „usmeravanja“ javnosti, pribegava se oprobanom receptu naslova i podnaslova koji bi trebalo da otklone bilo kakvu sumnju ill razmišljanje onog kome su namenjeni. Primera radi navešćemo sledeće naslove: „Ovo je dokaz da se radi o obojenoj revoluciji: Dušan Janjić kod stranaca traži smenu Vučića“ (Informer); „Dokaz o obojenoj revoluciji! Pogledajte kako Dušan Janjić kod stranaca rovari protiv svoje zemlje i Traži smenu Vučića!“ (Republika.rs) Đurić o pismu Dušana Janjića: Reč je o otvorenom pokušaju rušenja ustavnog poretka i potkopavanja demokratske volje građana“ (Alo).
Ova igra sa naslovima potiče iz arsenala autoritarne kontrole javnosti u Putinovoj Rusiji i Lukašenkovoj Belorusiji, ili pak iz zemalja Varšavskog pakta pre devedesetih godina prošloga veka. U Srbiji/Jugoslaviji je na delu u periodu od 1945. do 1950, a oživljena je u „događanju naroda“ i ratnom raspadu bivše Jugoslavije. Ona je način vladanja ali i odgovor vlasti na tragediju u Novom Sadu, 1. novembra 2024. godine. U tom okviru, kampanja protiv non-pejpera i mojih stavova je minorna u mnoštvu targetiranja, dehumanizovanja i ugrožavanja slobode i prava onih koji ne misle „kako vlast kaže“.
Gledajući, slušajući i čitajući „usmeravajući nastup“ Ane Brnabić, shvatio sam poruku. Uostalom, nije bilo ni teško, pogotovo što je ona, po slovu i duhu, ista kao i poruka iz pisma Crne ruke 2
Izvor saznanja medija i drugih aktera ove kampanje je „istraživačko novinarstvo“ Kurira koji tvrdi sledeće: „Kurir je ekskluzivno došao do pisma Dušana Janjića. Janjić pod plaštom lažne ‘brige za svoju zemlju’ poslao je ovaj izuzetno problematičan dokument koji je Kurir otkrio, na više adresa, detaljno objašnjavajući šta je potrebno da stranci urade, zahtevajući od stranih ambasada njihovo aktivno uključivanje u procese smene i razvlašćivanja predsednika Republike!“
Produženi nadzor
Prema tumačenju Kuriru, „ključna poruka ovog Janjićevog non-pejpera je rovarenje protiv sopstvene zemlje i traženje pomoći od stranaca za rušenje predsednika Srbije Aleksandra Vučića!… Non Pejper je eklatantan primer obojene revolucije koja se u Srbiji mesecima sprovodi s ciljem stvaranja haosa, i smene legitimno izabrane vlasti! Pored toga, u dokumentu se predlažu nerealne i neustavne izmene uloga institucija – uključujući ulogu predsednika, tužilaštva, BIA, Saveta za bezbednost i drugih – bez legitimiteta, bez podrške građana i izvan postojećih zakonskih procedura.“
Od 26. septembra 2025. godine, kampanja dobija novi oblik i sadržaj. Odnosno ona postaje „produženi nadzor“ nad mojim javnim nastupima i tumačenje mojih stavova u cilju moje diskreditacije i targetiranja. Novi karakter se ispoljava i u pojačanoj „oštrini kritike“ i senzacionalističkim člancima i komentarima, poput onih na TV Informeru, od 26. septembra 2025: „Janjić ‘udara’ po Borisu Tadiću i iznosi senzacionalne tvrdnje“, ali i na raznim portalima, u mnogi tabloidima i video-spotovima na društvenim mrežama, posebno na TikToku, Instagramu i Fejsbuku. „Produženi nadzor“ nad mojim javnim nastupima i kretanjem uključuje i obaveštavanje javnosti o mojim boravcima, tzv. Kafenisanjima u restoranima Dorian Gray i Vuk, kako u emisijama TV Informera tvrde Vučićević i Šešelj.
Sadašnja kampanja me neodoljivo podseća na iskustvo sa Crnom rukom 2 koju je činila grupa ljudi organizovana od Službe državne bezbednosti, početkom devedesetih godina. Ta grupa je slala pisma s pretnjama smrću i drugim nepodopštinama meni, ali i mnogima koji nisu delili vrednosti tadašnjeg službenog srpskog nacionalizma, a ni ratnu politiku Miloševića. Gledajući, slušajući i čitajući „usmeravjući nastup“ Ane Brnabić, shvatio sam poruku. Uostalom, nije bilo ni teško, pogotovo što je ona, po slovu i duhu, ista kao i poruka iz pisma Crne ruke 2, a koja glasi: Ne vredi slepom pokazivati, a ni gluvom govoriti. Valja se, kao što Krivični zakonik nalaže, obratiti nadležnim organima.
Osećaj gorčine izazvan je činjenicom da su mnogi iz vlasti, medija, poslovanja i važnih institucija zaglavljeni u prošlosti, i nastavljanjaju sa dokazano gubitničkim politikama. Kao da opsesivno nastoje da od Srbije naprave preduzeće u stečaju i ostvare zlokobnu proročanstvo Tarabića: Svi Srbi pod jednu šljivu
Osećaj gorčine izazvan je činjenicom da su mnogi iz vlasti, medija, poslovanja i važnih institucija zaglavljeni u prošlosti, i nastavljanjaju sa dokazano gubitničkim politikama. Kao da opsesivno nastoje da od Srbije naprave preduzeće u stečaju i ostvare zlokobnu proročanstvo Tarabića: Svi Srbi pod jednu šljivu.
Činjenica da je nekima od njih rat bio brat, korupcija kumstvo neraskidivo, a vlast majka zaštitinica, olakšava razumevanje porekla njihove moći i njihova sećanja na „zlatne devedesete godine“. Ali to ne opravdava njihovo današnje ponašanje, kao ni to da bi im novi rat, čak i najmanji, bio brat, ni to da u kontrolisanoj hiperinflaciji, eventulanoj novoj međunarodnoj izolaciji i sankcijma, vide priliku da ojačaju i steknu novu braću, kumove a i sestre.
