Zanimljive vesti stižu iz Srpske napredne stranke: posle ostavke gradonačelnika Loznice i priče o „Brutu“ koji radi o glavi Aleksandru Vučiću, javnost je obradovana i pojavom Nebojše Stefanovića i Tomislava Nikolića, za koje se dugo mislilo da su zauvek „rashodovani“. Istovremeno, iz više gradova stižu priče o turbulencijama u stranci, sve uz pominjanje imena Branka Malovića, za koga se vezuju brojne priče o brutalnim metodama „disciplinovanja“.
Navodno je Malović, poznat kao koordinator SNS-a za Južni Banat i Podunavlje, sada ovlašćen za bavljenje stranačkim pitanjima i u Zlatiborskom, Raškom i Moravičkom okrugu, za šta je ranije bio zadužen Krsto Janjušević, sada direktor JP Srbijašume.
Sa mesta predsednika gradskog odbora SNS-a smenjen je Milun Todorović, ali je ostao na funkciji gradonačelnika, koju obavlja osam godina. Sada mu je u stranci „šef“ Miloš Stevanić, pomoćnik na mestu gradonačelnika
Ivan Matović iz kraljevačkog Udruženja starosedelaca, optužio je, recimo, naprednjake da stoje iza plakata na kojima je prikazan sa ustaškom kapom i ocenio da je, „otkako je Malović postao regionalni koordinator“, krenulo masovno botovanje sa uvredljivim sadržajima na lažnim profilima i naprednjačkim stranicama.
Priča o pojačanim propagandnim aktivnostima stigla je i iz Čačka, gde je, posle lošeg izbornog rezultata, sa mesta predsednika gradskog odbora SNS-a smenjen gradonačelnik tog grada Milun Todorović. Pritom, Todorović je ostao na funkciji gradonačelnika, koju obavlja osam godina, ali mu je u stranci sada „šef“ Miloš Stevanić, pomoćnik na mestu gradonačelnika, a građani se pozivaju da za rešenje svojih problema posete lokalni odbor SNS-a.
Malović i opasni momci
„Ako nije dobar za SNS, kako je dobar za grad ili SNS kažnjava Čačak ostavljanjem na čelu grada jednog od svojih najgorih kadrova koga je i sama smenila u stranci“, pitale su, povodom smene Todorovića, lokalne Dveri, a celo zamešateljstvo tumačeno je kao deo „reformi“ koje sprovodi Malović.
Prema saznanjima Ozon Pressa iz septembra, međutim, članovi SNS-a u Moravičkom, Raškom i Zlatiborskom okrugu najavili su masovan odlazak nakon najave da će Malović preuzeti upravljanje strankom u tom delu Srbije, pa je na funkciju koordinatora ipak postavljen njegov blizak saradnik, Boban Birmančević. Izvor portala ocenjuje da će Malović voditi glavnu reč i očekuje pojavu „opasnih momaka“, kao 2018. u Lučanima, kada je upravo on bio zadužen za izbore, obeležene masovnim incidentima na koje policija nije reagovala.
Prema pisanju Morava info iz avgusta 2019, Malović je tada podneo ostavku na funkciju koordinatora SNS-a za Moravički okrug, a nezvanično objašnjenje glasilo je da nije dobio dovoljno snažnu podršku za smene u pojedinim stranačkim odborima, pri čemu je najveći problem bio u Lučanima, gde su se sukobile dve struje naprednjaka, kao i u Gornjem Milanovcu.
Malović nikad nije bio na izvršnoj funkciji, ali se o njegovoj moći godinama govori, uvek uz pominjanje brutalnih metoda. Na spisku njegovih navodnih žrtava pominju se poslanik SNS-a Željko Sušec i gradonačelnica Vršca Dragana Mitrović, o čemu je Marinika Tepić u Skupštini tražila odgovore od tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića, kao i Igor Milenković, predsednik Izvršnog odbora Narodne stranke, o čemu je govorio Vuk Jeremić. A Nenad Čanak, tadašnji lider LSV govorio je 2019. o „kapilarnom teroru“ koji sprovodi u Južnom Banatu. „Ako ste na državnom poslu, vi ćete ga izgubiti ako ne budete poslušnici, ako ste privatnik onda će se koristiti inspekcije, zlostavljaće vas toliko država dok vam ne propadne firma, ako ste zaposleni u privatnoj firmi, gazdu će toliko zlostavljati dok vas ne otpusti“, tvrdio je Čanak.
Neki u „kartelu“ ne razumeju pravila
Šta nam onda govori proširenje Malovićevih nadležnosti, pa makar i preko posrednika kakav je, tvrdi se, Birmančević? Da li se to SNS malo „razlabavio“ pa ga valja stegnuti, na šta bi mogla da ukazuje i činjenica da se pojavio član stranke (Đorđe Vukmirović) spreman javno da govori o protivljenju rudarenju litijuma, uz tvrdnju da nije u tome usamljen u stranci?
„Branko Malović važi za predvodnika pretorijanske garde Vučića u SNS-u, neko bi rekao njegovih SS odreda“, kaže politički analitičar Dragomir Anđelković. „Ono što je BIA postala u državi koju je uz pomoć svoje kartel stranke oteo, unutar nje je Malovićev krug. On inicijalno nije bio toliko veliki i snažan da bi pokrio celokupnu naprednjačku strukturu, ali s vremenom se širio i preuzima nove teritorije, pre svega one gde Vučić smatra da i dalje postoje žarišta otpora njegovoj ličnoj eksploataciji stranke, a ne samo države. Da je spreman galantnije da deli plen sa saradnicima, veći deo već totalno iskvarene partije bio bi uz njega, a ovako mora partijske saborce koji se ne mire sa tim da su obične sluge brutalno da lomi.“
Braća Vučić vole da nepokorne, bilo da se radi o nekadašnjim saborcima ili starim protivnicima, lično slome i temeljno im unište okruženje, a onda ih prepariraju kao što lovci rade sa upečatljivim zverima koje su ustrelili pa onda u nekom salonu izložili
Dragomir Anđelković
Nije Anđelković jedini koji o SNS-u govori kao o „političkom kartelu na vlasti“; to je, posle svega što smo gledali od 2012, rašireno uverenje u kritičkom delu javnosti. Zanimljivija je njegova ocena da u samom „kartelu“ mnogi ne razumeju najbolje postavljena pravila.
„SNS nije jedan od običnih sindikata vlasti, u koje se vladajuće partije često transformišu u kvazidemokratskim zemljama, već je u pitanju politička mafija apsolutistički podređena svom šefu i njegovom najbližem ličnom okruženju. To mnogi u SNS-u, od vrha do dna, i dalje ne shvataju. Oni misle da su deo kompanije za eksploataciju podređene zemlje, kakve su u kolonijalno doba osnivale evropske sile. Uvereni su da su se borili za oligarhijsko pokoravanje Srbije, te sada na osnovu toga imaju određeni broj akcija i sa njima povezan udeo u profitu. Vučić na stvari gleda drugačije. Smatra da je on ‘vlasnik’ Srbije, a i najbliži saradnici su njegove sluge, sa izuzetkom porodice koju shvata kao ‘vladajuću’ u duhu odnosa u Severnoj Koreji. Po toj formuli sve, od vlasti do materijalnih resursa, pripada njemu a od njegove dobre volje zavisi šta će onda nešto od toga nekome biti dodeljeno“, kaže Anđelković.
„Veliki vođa“ i „sivi kardinal“
I tu dolazimo do razloga za intervenciju: „Pošto i dalje mnogi u SNS-u nisu spremni sa tim da se slože, ako ne javno onda zakulisno, tako što rade sebi lično a ne Vučiću u korist, on iznalazi nove mehanizme disciplinovanja pa i zastrašivanja stranke.“
Opšte je uverenje da je jedan od takvih Bratislav Gašić, ministar odbrane, zbog čijeg je navodnog sukoba sa Vučićem, prema oceni Stranke slobode i pravde, ugrožen rad tog ministarstva, jer ga „ne vodi niko“, zato što je „Gašić na ledu“. Saopštenje SSP-a usledilo je posle nekoliko tekstova Vladimira Đukanovića posvećenih stranačkom „Brutu“, a u njemu se navodi da „Gašićev pad počinje sa iskazanim nezadovoljstvom zbog postavljanja Vučevića za šefa SNS-a“, te da se „nastavlja sa Banjskom, a kulminira davanjem informacija medijima o stanovima Vladimira Đukanovića, Vulinovim malverzacijama…“
Posle tvrdnje da je „raskrinkani Brut u panici“, Đukanović ne daje nove nastavke priče, niti bilo kakvog epiloga ima: Gašić je prisutan na događajima, što daje osnova za tumačenja o celoj priči kao još jednom „mamcu za skretanje pažnje javnosti“. Sudeći po tumačenju Anđelkovića, koji ima dobre kontakte u naprednjačkim krugovima, u toku bi mogla biti akcija transformacije Gašića u novog Stefanovića.
Ako ste na državnom poslu, vi ćete ga izgubiti ako ne budete poslušnici, ako ste privatnik onda će se koristiti inspekcije, zlostavljaće vas toliko država dok vam ne propadne firma, ako ste zaposleni u privatnoj firmi, gazdu će toliko zlostavljati dok vas ne otpusti, govorio je Nenad Čanak o „kapilarnom teroru“ Branka Malovića 2019.
Vladimir Đukanović je, podseća naš sagovornik, čovek ne samo iz kruga Aleksandra Vučića, već iz njegovog najintimnijeg dela oko Andreja Vučića. „Braća Vučić su na neki način srpska braća Kačinski. Nisu blizanci kao ta dvojca poljskih političara, niti javno vrše vlast kao što su nekada to oni činili, kada je jedan bio premijer a drugi predsednik Poljske, ali suštinski su isto, jer je porodica preuzela kontrolu nad državom“, kaže Anđelković i objašnjava kako to ovde izgleda. Aleksandar je, kaže, „uzurpirao sve vidljive poluge vlasti u Srbiji, a njegove političko-medijske sluge grade staljinistički kult ‘velikog vođe’, a Andrej je sivi kardinal koji mnoge poslove obavlja iz tame, ali ga brat uvažava kao skoro sebi ravnog“.
Primer Stefanović
U takvim okolnostima, uveren je Anđelković, kada Đukanović govori o trutovima i brutovima, misli na one u SNS-u i generalno vladajućoj koaliciji koji su se usudili da se u potpunosti ne pokore volji braće Vučić, „ili bar Andreja koji formalno nema nijednu bitnu funkciju a neformalno je druga glava aždaje koja proždire Srbiju“.
Prema njegovim rečima, u jednom momentu je Nebojša Stefanović pomislio da je dovoljno blizak Aleksandru te da je izgradio svoju posebnu frakciju, što mu je stvorilo iluziju da ne mora i Andreja da prihvata kao bespogovornog gospodara. „Očito se preračunao i slomljen je zajedničkim žestokim udarima braće Vučić. Ta priča se sada ponavlja i sa Gašićem, pogotovo što su resursi Srbije ograničeni, a pohlepa naprednjaka je neograničena. Jedan je, primera radi, EPS, a mnogo je gladnih usta povezanih u klanove, te da imamo i tri takve kompanije sve naprednjačke glavešine bilo bi teško namiriti. A polja gde je Gašić ispoljio samostalnost je mnogo više, od toga što se ’usuđuje’ da održava kontakte sa nekim ljudima iz opozicije, do toga da svoj resor u Vladi doživljava stvarno kao svoj a ne tuđ, a ima uticaja u nekim opštinama. Zato je na meti braće Vučić i njihovih jurišnika. Cilj je da prihvati da bude novi Stefanović“, kaže Anđelković.
I baš nekako istovremeno sa pričom o Brutu i znacima nezadovoljstva na lokalu, na javnu scenu ponovo stupaju upravo Stefanović (podužim saopštenjem u kome se obračunava sa ocenom Dragana Đilasa o Srbiji kao koloniji) i Tomislav Nikolić, prvi predsednik SNS-a, čije je prisustvo na proslavi 16. rođendana SNS-a, a onda i stranačke slave, bilo dovoljno da se pojave tumačenja da ga, nakon što je izgubio moć u stranci, spremaju za predsedničkog kandidata. Šta je sada to? Standardno skretanje pažnje javnosti ili poruka da se iz SNS-a ne izlazi i da se svi na kraju pokore Vučiću? Sam Vučić je, recimo, nedavno rekao da su mnogi o njemu govorili loše, ali niko nije izbacivan iz stranke, a „mnogi posle godinu ili dve kažu da su pogrešili i žele da se vrate zajedničkom radu“.
Prepariranje nepokornih
Anđelković ima prilično zastrašujuće tumačenje: Andrej Vučić je, kaže, sklon brzim i borbenim rešenjima, dok Aleksandar Vučić preferira jezuitski stil. U prvoj fazi nadvlada pristup starijeg brata, a onda, kad god je to moguće, drugi model.
„Braća Vučić vole da nepokorne, bilo da se radi o nekadašnjim saborcima ili starim protivnicima, lično slome i temeljno im unište okruženje, a onda ih prepariraju kao što lovci rade sa upečatljivim zverima koje su ustrelili pa onda u nekom salonu izložili. Štaviše, od politički ubijenih oponenata naprave zombije koji im služe. To im je najveće zadovoljstvo. Onda deluje da su se ti ljudi vratili na političku scenu, a zapravo oni više ne postoje kao autentični faktori. To su samo njihovi prividi kojima se diriguje sa Andrićevog venca, iz neke kancelarije Zavoda za štampanje novca ili sa određene, recimo, novosadske SNS lokacije gde je uporište unutrašnjeg kruga braće Vučić“, kaže sagovornik Radara.
Gašić se „usuđuje“ da održava kontakte sa nekim ljudima iz opozicije, svoj resor u Vladi doživljava stvarno kao svoj a ne tuđ, a ima i uticaja u nekim opštinama. Zato je na meti braće Vučić i njihovih jurišnika. Cilj je da prihvati da bude novi Stefanović
Dragomir Anđelković
Naravno, taj scenario, koji se sa Stefanovićem ili Nikolićem pokazao kao uspešan, ne daje uvek rezultate. „To smo videli u vezi sa Vladimirom Cvijanom. On nije postao zombi već je volšebno nestao sa lica zemlje, kao da se radi o nekom od nastavaka filma Kum. Na krajnje kontroverzni način je izašao iz SNS-a i života. Valjda će doći vreme da se jednog dana i to pitanje razjasni, ali danas, dok je država Srbija uzurpirana a njeni organi ne rade u interesu pravde već postmodernog uzurpatorsko-diktatorskog vladajućeg kruga, to je iluzorno“, uveren je Anđelković.
Uprkos tome, kaže, „o slučaju krajnje sumnjive smrti Cvijana ili kidnapovanja urednika kanala Slavija info Ljubomira Stefanovića, uporno treba govoriti da se slično ne bi olako i naširoko ponavljalo i sa drugima koji ne prihvataju samovladu i strahovladu braće Vučić i njihovih ništa manje opskurnih jurišnika“. A govoriti se još uvek može, makar u strogo ograđenim prostorima i uz žestoke napade s vrha. Ali se i to može promeniti, recimo, raznim rešenjima na kojima se radi, od dva puta povučenog novog zakona o policiji, do aktuelnog Nacrta izmena Krivičnog zakonika. Može, doduše, i bez zakona.
