Igrokaz sa pevanjem i pucanjem ulazi u četrnaestu godinu prikazivanja. Samo nebo je granica ludilu, koje putem državnih medija danonoćno servira izmišljotine, zamajava ono malo preostalog zdravog razuma, ne bi li banda neometano pljačkala Srbiju. Najnoviji sudoku predstavila nam je notorna Ana, i glasi: kako li penzioneri u Luksemburgu sastavljaju kraj s krajem?
Od ovoga mozak staje.
Jer, blago rečeno, neukusno je poređenje Srbije sa drugim zemljama. Po svim parametrima smo na dnu Evrope, kao jedna od najsiromašnijih zemalja. Po stanju demokratije beležimo takođe očajne rezultate, uz veliku šansu da štafetu (ne)demokratije preuzmemo i od Belorusije. Pa oni svesni građani Srbije svakodnevno doživljavaju transfer blama dok slušaju Vučićeve tirade o investicijama, njegove sulude planove, koji koliko sutra bivaju zamenjeni novim fantazmagorijama. Kakvo je buncanje o najlepšem keju Evrope, u svetlu činjenice da je Beograd ne samo jedina prestonica bez metroa, već jedini milionski grad u Evropi bez kolektora za prečišćavanje otpadnih voda! Fekalije i hemijske otrove direktno ispuštamo u Savu i Dunav na više od 100 lokacija. Dakle, jedini seremo tamo gde jedemo! I dok Srbija sve više nazaduje, njen predsednik se šunja oko svetskih kabineta, rasprodaje naše resurse, našu budućnost, ne bi li produžio ostanak na vlasti i osigurao još jednu turu pljačke.
Vučić odgovara Luki da će Srbija biti evropska predvodnica po proizvodnji humanoida – robota. Naseliti Srbiju robotima, dati im pravo glasa, i više ne razmišljati o izborima
Nedavno je Vučić stigao u nenajavljenu posetu Sajmu zavičaja na Novosadskom sajmu. Najveći proizvođač izbeglica u Evropi, posebno je pozdravio okupljene Krajišnike, istakavši da on zna(???) kako je teško kada se ostane bez zavičaja. „Ali, kada vidite šta se danas dešava u Hrvatskoj, jasno vam je da je ovo bio jedini put da opstanete“, poentirao je predsednik. Zaboravivši da kaže da im je taj put on odabrao i trasirao pre tri decenije, istorijskim govorom u Glini 1995. godine, koji je završio rečima: „Vi znate da ćete živeti u Velikoj Srbiji!“
Tačno! Jedino što Srbija nije onolika koliko se maštalo da će biti.
Humanoidni robot Luka je, na prezentaciji u Kineskom kulturnom centru, pozdravio predsednika na engleskom, naglasivši da u svetu robotske populacije Srbija i predsednik uživaju veliki ugled. Luka je to govorio pred okupljenim robotima od krvi i mesa, programiranim da aplaudiraju. A Vučić odgovara Luki (i ostalim robotima) da će Srbija biti evropska predvodnica po proizvodnji humanoida – robota, te da bi, na idućoj vojnoj paradi, mogla da pokaže hiljade novih Luka.
Roboti koji su plesali, kuvali kafu i pozdravili Vučića, navodno bi mogli da se proizvode u Srbiji već ove godine. Mogli bi da rade po kućama. Pominjao je predsednik 50 fabrika u kojima će se rađati roboti. Nije precizirao ko će, i od kojih para graditi te fabrike, odakle za njih struja koju već uvozimo, i šta će biti sa građanima kojima će roboti oduzeti poslove bez kojih ne mogu da prežive. Građani, ne roboti.
Ali, zamara li se tim pitanjima predsednik? Naravno da ne. Setimo se bolnica u čiju izgradnju su bačene milijarde, a sada zvrje prazne. Šta je sa fabrikama vakcina?
Nema sećanja, nema ni pitanja.
Naseliti Srbiju robotima, dati im pravo glasa, i više ne razmišljati o izborima.
Ali, šta će Srbima roboti, kada i bez njih mogu da preturaju po kontejnerima, baš kao što se to u Luksemburgu radi?
