Sve češće, na beogradskom aerodromu Nikola Tesla dočekujete velike svetske državnike. Ali, ime našeg slavnog naučnika ne može da zaseni sve manjkavosti ovog obnovljenog objekta. Imate sreće što nijednom nije pala kiša. Tu vam očigledno Tesla pripomaže! Rođen u letnjoj olujnoj noći, govorio je kako ima moć da sa munjama i gromovima razgovara na srpskom. U protivnom, svoje goste prevozili biste čamcima – do auta, napolju. Jer avion ne ume da vozi po vodi. Krila su sve u životu, govorio je Tesla, gledajući golubove na prozoru svoje sobe u hotelu Valdorf-Astoria. U našim uslovima, kad krene poplava, krila su avionu suvišna.
Koncesijom, ovaj aerodrom je preuzela međunarodna kompanija Vinci Airports, u decembru 2018. Zbog velikih gubitaka, napravili ste dil s Francuzima da vam daju neku kintu, a da resto ulože u obnavljanje aerodromske zgrade. Uz njihov uslov – da bude u njihovom vlasništvu – narednih 25 godina. Da li ste pitali građane pristaju li na to? Niste, jer vam reč građana nije bitna. Sem na glasanju. U izvođenje radova uključena je i jedna firma iz Niša. Navodno, na poziv firme Vinci Terna Construction iz Francuske. Da li je u ovom izboru bilo i vašeg udela, u vidu sugestija Francuzima – uzmi Nišliju – to ne znam. Tek, Nišlija je dobio posao. Da bi aerodrom sve vreme bio u funkciji, obnavljao se i gradio parcijalno. Nismo od sveta bili izolovani. Sem što smo gacali po blatu – pri odlasku i pri povratku sa putovanja. Cipele smo nakon toga bacali u prvi kontejner.
Jahte na aerodromu
Radio je aerodrom. Radili su izvođači. A radio je i Bog, menjajući vreme iz toplog u hladno. Kako su rupe na krovu nastale? Ne znam. Zato nagađam… Sva tela se na toploti šire, a na hladnoći se skupljaju, učili smo u školi. Možda je to slučaj i sa aerodromom. Niste krivi vi, nisu ni Francuzi, koji su to sa ovima iz Niša malo skarabudžili. Kriva je fizika. Tek, bilo je fotki sa novog aerodroma – gde vodu skupljaju u kofama. Putnici su bili mokri do kolena. I zato – na pisti gde sleću i uzleću avioni, treba da budu parkirani brodovi, jahte, čamci i druga vodena prevozna sredstva. Kako za koga zatreba – u slučaju nevremena! Ne možete se svaki put oslanjati na mrtvog Teslu. Zato predlažem da na aerodromu otvorite i neki dućan s kišobranima, kabanicama i gumenim čizmama. Imate puno sadržaja u tom objektu, samo vam još ovo fali. A, možete prodavati i prazne flaše. Ima onih koji vole da kišnicom peru kosu i da se njom umivaju. Po ko zna koji put pokazaćemo da smo prvi u svetu. U glupostima, naravno. Kao s vašim palačinkama! Ali o tome kasnije, kad se oporavim od šoka, gledajući vas s tiganjem.
Batrgate se. Glumite cirkusanta. Ni od čega ne prezate. Samo da ne odete s vlasti. Ne bi me iznenadilo da se na sceni Narodnog pozorišta pojavite u ulozi Belog labuda, u baletskoj pački! Skapirali su to svi pomenuti državnici i zato vam dolaze u posete
Posle Putina, koji je pre nekoliko godina bio na onoj paradi, kad je lilo ko iz kabla, a vi s ponosom stajali bez kišobrana, ove godine u maju, stigao je predsednik Kine. Zbog svog brata Sija, prekinuli ste Prvi program RTS-a i predstavnicu Poljske, koja je na Eurosongu upravo nastupala. Želeli ste da u udarnom terminu pokažete narodu – kakva ste vi faca, kad vam takvi državnici dolaze u posetu. Zašto nam prekidate sve u čemu uživamo? Zašto nas plašite svojom pojavom, glumeći mirođiju u svakoj čorbi? Otkad me na nju podsećate, više je ne koristim. I začin i čorbu, trajno ste mi ogadili. Čorbasto preskačem – po cenu zatvora. Može to i drugačije da se reši, skapirala sam nedavno, gledajući kako vojnicima pravite palačinke koje sam maločas pomenula!!! Jedva sam stigla do toaleta… Bože me sačuvaj, šta je sa vama? Hoćete li i palačinke da mi ogadite!? Ko bi rekao da ćete u nebrojenim nebulozama kojima se dičite, stići do kecelje i do tiganja!!! Joj, kuku nama s vama… lelečem na sav glas.
Povodom Đinpingove posete, ceo Beograd je bio u bojama kineske zastave, crveno-žut. Onako ogromne, skrivale su naše oronule fasade, sveže posečeno drveće i prepune kontejnere. Skretale su pažnju s razrovanih ulica i uništenog jezgra starog grada. U medijima ste se predstavljali kao heroj, a iza zatvorenih vrata klečali ste pred bratom. Zbog Rio Tinta, zbog Ziđina i zbog svega što narod počinje da kapira. Prešavši kratak kurs kineskog u znak ljubavi prema Siju, kumili ste ga i molili da se sve to kaobajagi odgodi – dok vi ne odete s vlasti. Đing-ksie-ši-bu-ši, rekli ste, tražeći mu avans. I onda ste dodali: džon-zong-ven-zen-mi-šuo, što bi značilo da ćete ugovore, naravno, u tajnosti potpisati. A kad posle vas dođu novi, biće optuženi da su oni to dozvolili. Uf, kakva finta! Bez obzira na to što Rio Tinto nije kineska firma, mađioničarski Siovi prsti upleteni su u to. Baš kao i vaši mađioničarski trikovi – daš mi, dam ti, kad odem daleko, ti radi. A, šta Kinezi sve planiraju preko ovih firmi, vidi se u Boru i u Majdanpeku. Zbog vašeg kineskog brata, tamo se ne živi. Tamo se umire… Vas to ne zanima, bavite se palačinkama.
Usledio je dolazak predstavnika američke Centralne obaveštajne agencije Vilijama Bernsa, pa Borisa Rugea, pomoćnika generalnog sekretara NATO-a… Istih onih koji su nas bombardovali 1999. godine. Bombe i mrtve ste zaboravili. Samo vas još onaj razrušeni Generalštab na to podseća. I njega ćete se uskoro rešiti, zahvaljujući Trampovom zetu Džaredu Kušneru. Tu će sagraditi dve kule visoke do oblaka, da ih vide svi naši mrtvi koji su u tom ratu stradali. Nek budu mirni u oblacima i nek znaju – da smo novo izgradili, zahvaljujući onima koji su ih ubili. Kakva ironija! Sve ste vi zaboravili…
Velike sile pokazale su svoju moć. Nadvisili ste ih visinom, ali ne i svojom snagom. Tesla je rekao da su krila sve u životu… A vaša krila moćnici su potkresali. Zato ste i stigli do palačinki, koje služite vojnicima u kasarni… Dragi Bože, pomozi…
Malo potom, na beogradski aerodrom sleteo je nemački kancelar Olaf Šolc! S njim ste bili na ratnoj nozi kad je nakon decembarskih izbora izjavio da je Srbija glasala i da ODIHR prijavljuje zloupotrebe vlasti: zastrašivanje birača i kupovinu glasova. Rekao je da je to neprihvatljivo, a vi ste uzvratili udarcem – pričom o uplivu jedne strane zemlje koja se meša u naš izborni proces, misleći upravo na Šolca i na Nemačku. Pa ste još rekli, kako nam za gluposti drže govore i kako opoziciju, a posebno „zelene“, oni plaćaju. I rekli ste, u svom maniru, da vas je baš briga i da ovo nije njihova prćija. Iz čega izvodim logičan zaključak, prćija je vaša. A, mi smo vaši prćijaši, nismo građani. Tako se i ponašate. Palačinkama nam oči mažete, da ne vidimo šta prćijate. Otkud vi sa Šolcom? Šta ste mu obećali? Svoje palačinke sigurno niste. Sem ako nisu punjene našim litijumom.
Knedla u grlu
Krajem avgusta, dočekaste i jednog šefa države, nama prijateljske Francuske – Emanuela Makrona. Doduše, sad na kraju vlasti, došao bi i kod mene da sam ga pozvala. Na Teslinom aerodromu poljupci i zagrljaji… na granici intime… Al’, što se mora, nije vama teško. Samo me zanima – kako ste zaboravili da vas je na ceremoniji obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata, 2018. godine u Parizu, među 80 šefova država, učesnica u tom ratu, strpao među manje značajne? Pre jednog veka, u tom ratu, Srbi su imali posebno mesto u srcima Francuza. U srcu Makrona, na toj proslavi – bili ste daleko. Bliži su mu bili i hrvatska predsednica i predsednik Kosova i Angela Merkel i Donald Tramp i Vladimir Putin… Nekad na suprotnim stranama – stajali su sad na istoj. A vi? U pozadini. Da niste visoki, ne bismo vas ni videli. Naša javnost brujala je o tom sramnom rasporedu danima. I sami ste priznali da ste imali knedlu u grlu. I gde je sad ta knedla? Prodaje se u Ferdinandu, ovde kod mene u komšiluku, u Gavrila Principa. Čudne li koincidencije!
U Srbiji je sve uzročno-posledično, pa i ta prodavnica, u Ulici Gavrila Principa, gde se kupuju knedle, poput vaše, koju ste na toj ceremoniji gutali. Mesec dana kasnije, kad ste knedlu progutali, napravili ste dil s Francuzima o korišćenju našeg aerodroma. Zašto? Zato što su vam velike sile pokazale svoju moć. Nadvisili ste ih visinom, ali ne i svojom snagom. Tesla je rekao da su krila sve u životu… A vaša krila, moćnici su potkresali. Zato ste i stigli do palačinki, koje služite vojnicima u kasarni… Dragi Bože, pomozi…
Batrgate se. Glumite cirkusanta. Ni od čega ne prezate. Samo da ne odete s vlasti. Ne bi me iznenadilo da se na sceni Narodnog pozorišta pojavite u ulozi Belog labuda, u baletskoj pački! Skapirali su to svi pomenuti državnici i zato vam dolaze u posete. Njih zanima Srbija, vi ne. Tu ste gde jeste, da im poklanjate sve što zatraže i vi to poslušno radite. Volite li vi ovu zemlju, kad je se lako odričete, kad svoj narod žrtvujete? Ne zamajavajte nas palačinkama. Sve želje strancima ispunjavate, zarad koje kinte. S tim istim ljudima koje ste do juče pljuvali i koji su vas ponižavali, vi sad pravite talove. U tako kratkom periodu, toliko značajnih gostiju… To nikad nije bilo – sem na Titovoj sahrani. S jednom razlikom. Titu su se mrtvom klanjali, a vas živog ukopavaju. Ma koliko palačinke dobro pravili. Tiganj vas odaje. Nije onaj stari gvozdeni, na koji ste navikli.
