Život na granici je opasan i tvrd, kao što je bio u Rio Bravu, gradiću na granici Teksasa i Meksika, kome je zapretila grupa bandita. Hauard Hoks je film pod istim nazivom snimio 1959. i postigao zavidan komercijalan uspeh sa dvojicom filmskih zvezda u glavnim ulogama – Džonom Vejnom i Dinom Martinom. Pitanje organizovanja ljudi kada nastupe teški dani večna je tema, a mogla bi da bude ključna u scenariju za Rio Tinto, film sa nesrećnim krajem, čije snimanje se sprema blizu granice sa Bosnom, na obalama reke Jadar.
Represija nad ekološkim aktivistima i građanima pojačana je uoči potpisivanja Sporazuma sa Olafom Šolcom i Marošem Šefčovičem, a Vučić je naložio svim medijima pod njegovom kontrolom da počnu sa širenjem veselja povodom početka projekta koji je on nazvao „šansom generacije“. Možda je bolje reći – ganga. Tabloidi su plasirali vesti o „skoku u budućnost“ predsednika Srbije. Uz ovu propagandu, prenošene su i reakcije iz regiona, koje nisu bile na tragu dirigovane ekstaze.
Naprotiv, stizali su komentari o samovolji srpskog predsednika, koji je prevario građane, pokrenuvši posle izbora Projekat Jadar. Neki su bili ironični, dok su treći istraživali da li u njihovim zemljama ima litijuma i da li ih čeka možda ista sudbina kao i Srbiju. Bosna bi, recimo mogla da se zamisli, jer se Milorad Dodik već stavio na listu čekanja za mogući prenos rudarskog projekta preko Rio Bravo, odnosno preko Drine. Ni Kosovo i Severna Makedonija nisu daleko. Nema integracija, ali ima eksploatacije. I to prljave.
Pitanje organizovanja ljudi kada nastupe teški dani večna je tema, a mogla bi da bude ključna u scenariju za Rio Tinto, film sa nesrećnim krajem, čije snimanje se sprema blizu granice sa Bosnom, na obalama reke Jadar
Zapravo, još niko ne zna šta se događa sa ekološkim standardima u ovom projektu. I niko ne garantuje za dolinu Jadra. Susedi su zabrinuti, često i ironični kada je Vučićevo „prodavanje litijuma Nemcima“ u pitanju. On te glasove savesti vidi kao rezultat nenormalnosti regiona, jer da je drugačije, svi bi se valjda radovali na isti način kao i on. Tri su stvari o kojima Vučić i njegova klika razmišljaju. Jedno je zavist regiona. Drugo je potencijalni ekonomski rast koji čeka Srbiju, a treće je njena dominacija u budućim „ratovima oko litijuma“, koje on najavljuje u svom kaubojskom salunu Hit tvit.
Ljudi su s pravom uplašeni za svoju životnu sredinu, jer niko ne zna šta će se dogoditi s prirodom u okolini rudnika kada iskopavanja budu počela. Za sada znamo da je trovanje tla već izazvano samim istraživanjima. Nemačka političarka Franciska Brantner, zadužena za privredu i klimatsku akciju, navija za projekat Jadar i kaže da su ekološki protesti u Srbiji uticali da se poboljšaju uslovi projekta koje sprovodi Rio Tinto. No to je sve samo u domenu spekulacije. Vučić je sada podigao mere represije protiv aktivista u nastojanju da olakša što nesmetaniji rad Rio Tintu. Učinio bi to isto i sa regionalnim medijima. Ali na sreću, to nije moguće. Preko Rio Bravo, kao Vučićeva poruka o normalnosti, krenuće za godinu ili dve samo toksini: vodom, vazduhom i zemljom. Ali to je sve još daleko. Do tada, niko ne može da stane Vučićevoj radosti na put. Osim ako se građani ponovo ne konsoliduju i suprotstave beskrupuloznoj eksploataciji i uništenju prirode.
