Kada je pre dve nedelje Vučić objavio da „normalna i pristojna Srbija mora da sačuva svoju zemlju“ od zlih studentskih batinaša koji su je okupirali, tabloidi su se bacili na posao. U nedostatku spiska na kome se nalaze studentski lideri, ali i nedostatku umnih kapaciteta da shvate koncept plenuma, odlučili su se za taktiku – daj šta daš. Možda studentkinja Filozofskog fakulteta Mila Pajić nije prava meta, ali nema sumnje da je laka meta – mlada je, krhka je, žensko je i vizuelno sasvim ravnopravan protivnik za batinanje neustrašivim naprednjacima koji su spremni da joj izađu na crtu. Uz to joj znaju i ime, a premijer Vučević ju je već targetirao kada se usprotivila kopanju litijuma i nazvao „srbomrziteljkom“, „živim štitom opozicije” i „Dinkovom perjanicom koja je isturena da ruši državu“.
Jedino o čemu „pristojna Srbija“ izgleda ne razmišlja je da su napadi na ličnost a pogotovu objavljivanje medicinske dokumentacije (lažne ili prave – nebitno) zakonom zabranjeni.
Dakle, dao im je sasvim solidan materijal iz koga su u proteklih 14 dana uspeli da iznedre na stotine ogavnih tekstova koje su više puta dnevno lansirali apsolutno svi štampani režimski mediji. Mora da je „pristojna Srbija“ zaskičala od sreće kada su Novosti, list koji uređuje nekadašnji Miloševićev ratni huškač Milorad Vučelić, objavile da su studentski protesti propali jer su im lideri Dinko Gruhonjić i Mila Pajić odmaglili uz obrazloženje da su „Sabahudin i njegova Eva Braun stupili u strasnu emotivnu vezu zbog koje ih ništa drugo više ne zanima“ i to danima razrađivali novim pikantnim detaljima koje su ekskluzivno i u isto vreme saznali svi tabloidi. Da li je on pogledao drugu studentkinju ili ona ima novog dečka postalo je ključno pitanje u sprečavanju „obojene revolucije“ i čak bi moglo da deluje kao još jedna od gluposti onepismenjenih i primitivnih medija da nije eruptirala u suštinsko zlo. Naslovnice su preplavile objave tipa: „Raspada se Mila Pajić“, „Mila Pajić pred psihičkim slomom“, „Mila Pajić doživela nervni slom, razmišlja se o dužoj hospitalizaciji“…
Jedino o čemu „pristojna Srbija“ izgleda ne razmišlja je da su napadi na ličnost a pogotovu objavljivanje medicinske dokumentacije (lažne ili prave – nebitno) zakonom zabranjeni. I da bi institucije, da kojim slučajem još uvek postoje u ovom društvu, morale da rade svoj posao.
Ne rade, a jedini način da se režimsko zlo skine sa grbače te devojke je da ulica obrati pažnju i na nju.
