Naslov i sadržaj najnovijeg broja časopisa Gradac je O laži. Fenomen te „plemenite umetnosti“ osvetljen je tekstovima mislilaca, od Platona, Svetog Avgustina, Kanta, Montenja, Svifta, Ničea, Vajlda, Tvena, Vargasa Ljose do Hane Arent, Kolakovskog, Deride i drugih.
Nije čudo što se gospodin Branko Kukić sa svojim vrlim saradnicima latio ove teme. Ponudio je dragocenu lektiru za razumevanje onoga što nas je snašlo i što nas muči. Teško da se ikada toliko lagalo kao u naše vreme, niti se to činilo toliko besramno, sistematski i neprestano. Možda će neko reći da to i nije ništa posebno pošto je laž stara koliko i ovaj svet, ili barem koliko i čovek, a da se politička laž rodila, kako poručuje istorija, sa nastankom grada. Gradovi su sve veći, a lažovi sve maštovitiji.
Politička laž se obično rađa iz zamućene glave nekog državnika i odatle se predaje podaničkoj rulji, da je neguje, mazi i širi. Ponekad joj treba vremena da sazri. Često, pogotovo u vreme interneta, očas posla se ogoli
Lagati, to jest, govoriti ono što nije, izobličavati istinu i „bacati veo preko bića“, jeste greh; i to veoma ozbiljan greh, greh gordosti i greh protiv duha, greh koji grešnika odvaja od Boga. Filozofi znaju da kažu „nije svaku istinu dobro reći“. Barem ne uvek. I ne svima. Ali, lagati bez mere je greh o kome medicina kao nauka može ponuditi završnu reč. Politička laž se obično rađa iz zamućene glave nekog državnika i odatle se predaje podaničkoj rulji, da je neguje, mazi i širi. Ponekad joj treba vremena da sazri. Često, pogotovo u vreme interneta, očas posla se ogoli. Muntanja su uvek imala svoje mesto i mušterije, jedino im sada više nije potreban ni smokvin list patriotizma ni istorijske okolnosti.
Po tom pitanju Srbija stoji veoma dobro. Imamo najvišeg predsednika na svetu koji uspešno objedinjuje i titulu globalog prvaka u svakodnevnom obmanjivanju. Njegovo pranje mozgova i izborne laži su u samoizmišljenom „zlatnom dobu“ dosegle kolosalne razmere. Laž mu je lično oružje znajući koliko je politika privilegovan prostor izobličavanja istine. Upravo zato predstavlja glavnokomandujućeg u ratu protiv istinoljublja i verodostojnosti!
Laž u Srbiji je pitanje života i vlasti. Zbog toga njen šampion bukvalno ne laže jedino kad ćuti. U vidu moramo imati činjenicu da se laž izražava rečima, a da je svaka nekome upućena. Kod nas se ne laže „u prazno“. Gradac navodi „Laže se neko, baš kao što se i istina govori nekome“. Odnosno, ako je istina zaista „hrana za dušu“, ona je pre svega hrana za „jake duše“. Za druge, pogotovo vernu lojalističku klijentelu, istina može biti opasna, barem u nepatvorenom stanju. Može ih čak i povrediti. „Vernicima“ je valja servirati u prilagođenim količinama, razblaživati je i prerušavati. Što reče Lemi: „Izgleda da ljudi ne vole istinu, ali meni se istina sviđa jer uznemirava mnoge dripce.“
Laž u Srbiji je pitanje života i vlasti. Zbog toga njen šampion bukvalno ne laže jedino kad ćuti. U vidu moramo imati činjenicu da se laž izražava rečima, a da je svaka nekome upućena. Kod nas se ne laže „u prazno“
Vladar Srbije, višebojac u disciplini skakanje u sopstvena usta, sklon je logici da samo deca i budale uvek govore istinu. Zato je on u vremenu brutalnosti i rasprostranjenog nezadovoljstva prinuđen da laže neprestano, surovo, zlonamerno i uvredljivo. Ne shvata da sejući neistine zapravo prikazuje svoju najveću istinu. Tragično je što živi u uverenju da to drugi ne primećuju.
Znamo koliko je Srbija proteklih godina pod uticajem ličnosti koja iz principa i interesa nastoji da lažima pokvari naše manire, skrati svako pamćenje, zaslepi razumevanje, iscrpi zajedničko bogatstvo, oduzme veru u institucije, poništi ljudske vrednosti, devastira državni i crkveni poredak i tako nas sve konačno dovede do samog ruba propasti. Više od četiri hiljade dana te beskrupulozne strahovladavine ostaće upamćeno po neverovatnim masovnim prevarama, stalnoj proizvodnji mržnje i neprijatelja, podmetanjima, insceniranim vanrednim situacijama, pretnjama svima i svakome, hapšenjima (pa puštanjima), instaliranjem primitivizma i opšteg divljaštva, promovisanjem nekompetencije, otpuštanjima, prodajom i poklanjanjem najboljih državnih resursa i reprezentativnom medijskom mraku.
Kreator svega toga jednom je u Zaječaru izjavio: „Želim da se zahvalim na tome što mi verujete…“Jadan je lažov uhvaćen u toliko sopstvenih laži.
