Da li pratite srpske tabloide? Verovatno ste ispratili evergrin hitove „Intervju sa silovateljem“, „Ukrajina napala Rusiju!“ i „Vučić ima muda, ali stvarno!“ Ali, to je tek tanani, površinski sloj blaga na koje možete naleteti. Okej, blaga… pre će biti balege, ali znate kako se kaže – i blago i balega su u oku posmatrača, zavisi ko šta vidi.
Srpski tabloidi su danas mnogo više od pomenutih evergrin hitova, a razlog je jednostavan. Zahtevi poslodavca – da, svi imaju jednog istog poslodavca – sve su veći i veći kako je poslodavcu manji i manji. Rejting. I svi su zbog toga prinuđeni da više nego ikad od ničega prave nešto, od skupa od 700 ljudi skup od 70.000 ljudi, od nepostojećeg rejtinga postojeći rejting, od balege pitu.
Na kolikim su mukama ovi poslenici danas, najbolje govore sadržaji koje svakodnevno objavljuju, sve besmisleniji, čak i po merilima i standardima koje su sami sebi postavili.
Tako je nešto što se zove Alo! (jeste, to još postoji) objavilo tekst pod naslovom „Da li Vučić razmišlja da raspiše izbore? Stiglo najnovije istraživanje, opšte slavlje kod naprednjaka, prisustvuje i predsednik“. U njemu nas informišu da je stiglo najnovije istraživanje javnog mnjenja koje pokazuje, pazite sad ovo, da Srpska napredna stranka „ima jaču podršku nego prethodnog meseca“.
I to je onda bilo dovoljno da se naprednjaci okupe u sedištu stranke i da, kako nas je obavestio Alo!, oduševljeno proslave, a skandiralo se i „Aco, Srbine“ i „Srbija, Srbija!“ Da, stvarno sve to piše u tekstu. Prisustvovao je i predsednik Aleksandar Vučić. Ne pisanju teksta, nego slavlju (mada možda je i ovom prvom, ko zna) jer je on oduvek bio predsednik svih građana, ali malo više predsednik građana iz Srpske napredne stranke, čiji je počasni član.
Alo! piše da su posle istraživanja koje je pokazalo da SNS ima „jaču podršku nego prethodnog meseca“, naprednjaci slavili i skandirali „Aco, Srbine“. Da, stvarno tako piše. I da je prisustvovao i Vučić. Ne pisanju teksta, nego slavlju. Mada ni to nije isključeno
I sad, logično je zapitati se, čak i ako je informacija o istraživanju tačna – a što ne bi bila tačna ako ga je radio onaj isti tip koji je sedeo ispod šatora sa predsednikom države, stolica do stolice na narodnom veselju Informera – čemu tolika euforija naprednjaka zbog jednog istraživanja? I bespredmetno je baviti se bilo kakvim istraživanjima, navodnim ili nenavodnim, nećemo nasesti na tu priču, ali bi urednici tabloida zaista morali da budu malo oprezniji. Njima kao izvođačima radova, a i naručiocima posla verovatno je bilo na pameti da ovakvi napisi šalju poruku da je „pobeđena obojena revolucija, vraćamo se na staro, raziđi se narode, nema ovde ništa više da se vidi, vraćamo se nazad da krad… ovaj, bre, da radimo, da radimo!“ Međutim, ovo zapravo šalje jednu mnogo drugačiju poruku.
Od nekoga ko je raspisivao izbore iz čiste obesti kad mu dune, jer je znao da u uzurpiranom, kompromitovanom i porobljenom izbornom sistemu niko drugi nema nikakve šanse i koji se potom pred kamerama polivao šampanjcem sa stranačkim kolegama prilikom proglašenja pobede, došlo se do toga da počasni član duboko razmišlja da li da raspiše izbore. I to na osnovu par procenata koje je možda namakao u proteklih mesec dana, a koji su, jelte, razlog za čitavo slavlje u sedištu stranke, daleko od očiju javnosti, ali Alo! nas je, eto, diskretno izvestio o tome.
Jasno je da reći „ne“ u glavama tabloidnih radnika nije opcija, ali može se valjda ponekad reći makar: „Ovo moooožda nije baš najbolje da objavimo, moooožda bi trebalo malo drugačije, moooožda?“
Ne zato što bi se tako manje blamirali – ne možeš se blamirati ako ne znaš za stid i sramotu – već zato što bi tako manje kanalili idole o kojima pišu, kao da nisu već dovoljno u kanalu. U stvari, znate šta? Kad malo razmislim, super radite, samo nastavite tako. Ma još malo dajte gas, otvorite diznu kreativnosti, neka prorade čakre! Dajte još ekskluzive! Nije valjda ovo najbolje što možete?
