Ima li nečeg težeg u životu nego biti režimski umetnik? Sa raznim nedaćama su se do sada suočavali stvaraoci kao što su Jelena Karleuša, Đorđe David ili Aca Lukas, ali nikad se do sada nije desilo da neko od njih bude izgrudvan i da mora da koncert završi pevajući iz kombija.
Dobro, nije to morala ni junakinja ove kolumne, ali ipak je u redu koliko-toliko odraditi honorar domaćina, ma koliko te publika očigledno ne želela na nastupu. Upravo sve ovo se desilo Ani Bekuti na nastupu u Čačku za doček pravoslavne Nove godine. Možda bes publike malo ima veze sa tim što ljudi danima uoči koncerta nisu imali ni neke osnovne civilizacijske potrepštine kao što je, na primer, struja, možda ima veze malo i sa tim da se grad poprilično raspada i da ima toliko potrebnijih stvari u šta bi se moglo i moralo uložiti, ali biće da je sve to Ana Bekuta verovatno propustila, nije baš pratila vesti ovih dana jer praznici su, a šta se radi tokom praznika? Tako je, peva se Čedi Jovanoviću na uvce i nema se vremena za tamo neke vesti.
Stara garda
I onda Ana nije znala da je ledena kiša tih dana paralisala Čačak, a nadležni nisu reagovali ceo dan, nije znala ni da je u Lučanima vanredna situacija i da 4.000 ljudi nema struju, da ne idemo dalje od toga, jer ako bismo nabrajali gde je sve i kakav kolaps tih dana bio u Srbiji završili bismo ovaj tekst tek za sledeći broj, sve u svemu, Bekuta je malo bila u Koštunica modu, pa je nažalost zbog toga prošla gore nego Karleuša u Loznici. Odradila je, doduše, Bekuta više koncerta nego Karleuša iako je bila zasuta grudvama, tako da se tu tačno vidi razlika između stare garde i novih generacija, koje su ipak malo previše svilene i osetljive. Ovi stariji i iskusniji ne odustaju tako lako.
Teško da možeš onda da apeluješ na emocije kod ljudi koji su od istih tih vlasti kojima pevaš preživeli sve i svašta, a sada im vlast još i zavlači ruku u džep za zabavu kojoj nije ni vreme ni mesto
Grudve su krenule ka pevačici i u narednim minutima se ona na više načina susrela sa realnošću koja joj možda do sada i nije bila toliko bliska. Prvo, nigde nije očišćen sneg, pa su grudve mogle brzo i lako da se naprave u gotovo neograničenim količinama, a kada je ovaj podmukli napad zlih blokadera izveden, spoznala je da, osim komunalnih službi, mi nemamo ni policiju. Ima li ovde policije, policijo reaguj, zavapila je Ana nešto što mi, obični građani ove zemlje, takođe zavapljujemo intenzivno već više od godinu dana unazad dok nas hapse, progone, gaze, prebijaju, gađaju zvučnim topovima i još koješta. I niko nas ne čuje, a ako nas čuju, dođu i prebiju nas.
Revolucija za estradu
I teško da možeš onda da apeluješ na emocije kod ljudi koji su od istih tih vlasti kojima pevaš preživeli sve i svašta, a sada im vlast još i zavlači ruku u džep za zabavu kojoj nije ni vreme ni mesto, a ni raspoloženje. Stoga je možda bolje da ubuduće vlast usvoji jedan potpuno revolucionaran model. Neka samo plate umetnike koje žele, a oni uopšte ne moraju da održe koncert. Samo uzmite koliko ste naumili, raspodelite kako ste naumili, a ne morate da se maltretirate oko same organizacije i logistike niti da u opasnost dovodite umetnike kao što su Karleuša ili Bekuta ili Đorđe David. Dobro, njega ne možete da dovedete u opasnost, niko se ne bi cimao ni da dođe da ga grudva.
Kao što je nekada postojala velika rokenrol prevara, ovo bi mogla da bude velika folk prevara, s tim što ne bi bila čak ni prevara, samo jedan novi koncept za koji svi znamo i na koji smo svi pristali, uzeli pare, nisu ni pevali, ali odužiće se na neki drugi način ili su se već odužili, možda će opet trebati da se bleji u Ćacilendu, a botovanje po internetu je uvek neophodno. Dakle, i vuk sit i ovce na broju, samo nisu na broju pare u budžetu, ali Bože moj, davali smo i za gluplje stvari, imamo mi kinte. Ne znam da l’ ste nedavno gledali tabele s BDP-om, ali i dalje nam je najveći u Evropi. Sa tendencijom rasta.
