U četvrtak ću u Njujorku sprečiti Rezoluciju. Tako bi otprilike mogao da glasi zavet Aleksandra Vučića pred odlazak u Njujork, gde će se raspravljati o rezoluciji o Srebrenici.
Suprotstaviće se on tamo jače nego što se očekuje, ne plaši se ni zatvora, ni smrti. Plaši se jedino suda svog naroda, a u četvrtak će se jasno znati ko su nam prijatelji, a ko partneri. Jer ako se sećate, nedavno nam je objasnio tu finu razliku, neke su nam zemlje prijatelji, a neke partneri, pri čemu su partneri u tom predsednikovom novogovoru maltene nešto suprotno od prijatelja, dakle neprijatelji, iako mi ostali to baš i ne vidimo tako, ali tu je predsednik da nam objasni i semantiku i suštinu, da ne živimo u zabludi.
Predsednik je pred put u Njujork otišao na moleban u hram Svetog Save i to u društvu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Da li to znači da je država iscrpila sva diplomatska sredstva, pa je odlučila da potegne i tešku artiljeriju u vidu molebna, videćemo u Ujedinjenim nacijama. Možda je to samo bonus u neravnopravnoj borbi protiv zlih partnera, jer koliko ih je i kakvim se sve trikovima i sredstvima služe, ni moleban nije gre’ota iskoristiti ako će to ojačati poziciju Vučića i prijatelja.
Nadajmo se da je predsednik u Njujork poneo makar delić energije i entuzijazma koji je pokazao na predizbornom skupu Srpske napredne stranke u Novom Sadu. Da, predizbornom skupu stranke čiji je samo član i povodom izbora na kojima uopšte ne učestvuje. Predsednik je tamo bio u gotovo navijačkom raspoloženju, a imao je, bogme, i navijačku podršku sa tribina. I to bukvalno, ne figurativno.
Nadajmo se da je Vučić u Njujork poneo makar delić energije i entuzijazma sa predizbornog skupa u Novom Sadu, na kome je navijače predvodio Marko Bosanac, preduzetnik novog kova, koji uprkos brojnim poslovima sa državom uvek nađe vremena da navija za SNS
Prvi put na jednom stranačkom skupu videli smo pravu navijačku grupaciju, koja je baš onako navijački navijala, a imala je čak i predvodnika navijača u liku Marka Bosanca, privrednika čije su firme samo u prošloj godini prihodovale čak 3,9 milijardi dinara i to dobrim delom iz poslova sa državnom upravom, javnim preduzećima i lokalnim samoupravama. To su te nove generacije preduzetnika. Uprkos tome što su pretrpani poslom i što vode i po nekoliko firmi, uvek uspeju da nađu vremena da se popnu na šipku i povedu navijanje u čast člana Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, koji čak ni ne učestvuje na predstojećim izborima. Istina, nije zaista bilo navijačke šipke, ali tako se to kaže.
Nakon što smo videli te živopisne slike, postavlja se pitanje zašto ovu raspoloženu ekipu predsednik nije poveo u Njujork, da uz diplomatiju, prijatelje i moleban imamo još jedno sredstvo borbe. A možda je samo u pitanju predsednikova štedljivost. Da prevezeš tolike navijače u Njujork nije jeftino. Mitrovićevi avioni su prizemljeni na duže vreme, dronovi su još u fazi razvoja, dakle opasni, a leteći taksiji stižu tek 2027. Koštalo bi nas dosta da ih tamo dopremimo komercijalnim letovima, a treba ih negde i smestiti i kupiti i poneku užinu, jer ne može se dobro skandirati praznog stomaka. Pritom nije u redu ni da Boske to finansira svojim parama. Dobro, svojim… ma razumete.
Situacija je, dakle, ozbiljna. I ako primetite da se predsednik ovih dana ne oglašava, to je zato što je to javno obećao. Neće, reče, pričati ni o kakvim unutrašnjim temama narednih pet dana, zanima ga samo Srbija. Zato je pred polazak na brzinu otišao i kod Jovane Jeremić, da kaže šta ima, da ga mine želja, jer ipak nam se zavetovao na petodnevno ćutanje.
A neće mu biti lako. Jer niko se od opozicionara nije zavetovao na ćutanje. Oni će tih pet dana pričati o čemu god hoće, dok će se predsednik boriti za Srbiju i prebrojavati prijatelje i partnere. Ali kad se bude vratio, odgovoriće on i ovim domaćim „partnerima“ onako kako zaslužuju. Njujorškog mu zaveta.
