Odlazeći gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić za sada zvanično nije i novi kandidat za gradonačelnika, ali je svakako krenuo u kampanju, čisto za svaki slučaj. Nije to čak ni neka skroz prava kampanja, više je onako jedno kampanjuckanje. Oko izbora je i dalje mnogo nepoznanica, ali bolje je i kampanjuckati nego čekati da ti pobeda padne s neba, mada se mnogi slažu da bi za Šapića možda i najefikasnija kampanja bila da nema kampanju, pa čak i da se uopšte ne oglašava pre izbora.
Bivši gradonačelnik je ranije kampanje bazirao uglavnom na javnom maltretiranju podređenih i svađanju sa novinarima, ali ta se taktika nije baš pokazala najboljom za osvajanje glasova, već upravo suprotno. Izgleda da građani baš i ne vole da vide da ne stižeš da rešiš puknutu cev ili zapaljeni autobus, jer se svađaš okolo sa novinarima, pa je ovog puta predsednik privremenog organa grada Beograda rešio da kampanju malo bolje fokusira, da ljudi ovog puta tačno znaju za šta je ili, u njegovom slučaju bolje rečeno – protiv čega je. Osim novinara, naravno.
Za početak, udario je na dobro poznatu i vrlo laku metu, LGBT populaciju. Kontinuirano je Šapić u manje-više svakom nastupu pronalazio način da provuče i tu temu, ne bi li ponovo istakao svoju netrpeljivost prema tom delu sugrađana. Čisto da neko slučajno ne pomisli nešto strašno, recimo da je spreman da ih toleriše.
Ta je tema bila samo zagrevanje, jer ljudima danas brzo popusti pažnja, pa moraš da „šaraš“, da menjaš priču ne bi li ih zadržao. Tako je Šapić sa živih prešao malo i na mrtve, konkretno na jednog mrtvog, baš onog koji obitava u Kući cveća. Došao je Šapić na ideju da Josipa Broza Tita seli u Kumrovec jer ima, eto, i pametnijih stvari koje mogu da stoje na tom mestu, recimo muzej o srpskoj istoriji. Kao da ne postoji već jedan i to izuzetno blizu Šapićevog radnog mesta, ali šta fali, istorijskih muzeja nikad dosta. Nije poznato da li bi Šapić u tom muzeju dozvolio da deo postavke bude i istorija koja nam se desila pod Titom ili bi to potpuno izbrisao, ali za njegov grob mesta svakako ne bi bilo. Mo’š misliti, predsednik Jugoslavije, pa još Hrvat. Zamislite da je bio i gej, pa Šapićev horor bi bio kompletan.
Trošenje para iz budžeta u interesu građana je prevaziđen koncept, samo za siromašne države. Šapić je otišao korak dalje, pa troši i da bi nervirao ljude. Može mu se. A kome se ne sviđa, može sa Jožom u Kumrovec
U jeku kampanje gradonačelnik u tehničkom mandatu stigao je i da revitalizuje dane porodice, jednu svoju staru ideju, koja se prošle godine toliko dobro pokazala da je Šapić odlučio da je poveća po obimu i produži sa dva dana na dva meseca. Dobro, iskreno, nije je zbog toga produžio, ali nemojte da širite okolo. Prošle godine je to bio debakl, ali je Šapića malo uvredilo što su se zlonamernici tada smejali, pa je rešio njima u inat da manifestaciju produži na dva meseca.
Para ima i ne idu iz njegovog džepa, pa što malo tim izdajnicima ne bi izazvao, kako je rekao, „nervni slom“, kad vide da dani porodice, dani te najvažnije ćelije društva, traju čak dva meseca? E sad, po čemu se dani porodice tačno razlikuju od ostalih dana u godini kada su porodice takođe tu, svuda oko nas, tehnički gradonačelnik nije objasnio. Takođe je nepoznanica i otkad se to gradske manifestacije prave da bi nervirale neki deo građana, ali ako bismo morali da tumačimo, to bi u stvari moglo da pokazuje koliko je gradski budžet u fantastičnom stanju. Trošenje para iz budžeta na stvari koje su u interesu građana, to je malo prevaziđen koncept za siromašne države. Mi, bogati, otišli smo korak dalje, pa trošimo pare i da bismo nervirali jedni druge. Zato jer nam se može. A kome se ne sviđa, može sa Jožom u Kumrovec.
