Sećate li se onog fantastičnog vremena kada smo bili najjača ekonomska sila u univerzumu? E pa, sećajte ga se sa nostalgijom, jer je vreme tog nezadrživog ekonomskog uspona prošlo. Zaustavili su ga zli studenti, podli prosvetari, užasni advokati i svi oni građani koji su im se pridružili i podržavali ih prethodnih meseci.
A dobro je išlo to sa ekonomijom. U regionu uvek najbolji u svemu, u Evropi čas prvi, čas drugi, ali uvek u vrhu tabele, a u svetu prepisuju formule za uspeh od nas. Ćute, neće da priznaju da kidamo, ali prepisuju. I ćute. Kinezima smo uvalili pileće nogice, dobro, i pokoji grad i planinu gratis, Bugare smo, kao mušice, privukli prazničnom rasvetom i odrali im kožu s leđa, Rumuni su nedavno pokušali da dođu i poharaju nas, ali je Informer na vreme prozreo taj plan i osujetio ga, a za par godina je trebalo da počnemo da putujemo i letećim automobilima. Koliko je ta priča bila ozbiljna, dovoljno govori činjenica da je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić već počeo da zapušta ulice glavnog grada i javni prevoz, jer realno šta će nam?
Međutim! Ništa od toga više ne važi. Samo četiri meseca bilo je potrebno studentima da unište ono što je predsednik svojim rukama gradio 13 godina. Pritom ne mislim na totalnu uzurpaciju vlasti. Ekonomija koja mu je najbitnija i sve one fabrike koje je, kako je sam više puta naglasio, maltene sam podigao sa svojih 10 prstiju, danas ne znače ništa jer građani insistiraju na tamo nekakvoj pravdi, odgovornosti i funkcionalnim institucijama. Kao da je to bitnije od BDP-a i reputacije ekonomskog tigra! A sve je išlo tako dobro i onda se desila ta nadstrešnica. Koju, eto, jedinu nisu rekonstruisali. A da je predsednik znao da nije rekonstruisana, pa mogao je to lično da uradi. Baš kao što je izgradio Hram Svetog Save i šoping centar Galeriju, mogao je i tu nadstrešnicu da sredi.
A sve je išlo tako dobro i onda se desila ta nadstrešnica. Koju, eto, jedinu nisu rekonstruisali. A da je predsednik znao da nije rekonstruisana, pa mogao je to lično da uradi. Baš kao što je izgradio Hram Svetog Save i šoping centar Galeriju
Umesto toga, sada je pitanje da li će biti održan i Ekspo. Turisti već uveliko otkazuju svoje aranžmane, čak 30 odsto njih se ove godine uplašilo situacije u zemlji i to se donekle može razumeti. Zaista nije svejedno kada znaš da negde može da ti bilo koja nadstrešnica padne na glavu, da mogu da te pregaze podivljali vozači koji se namerno zaleću u ljude koji mirno stoje, da te pretuče grupa batinaša samo zato što možda izgledaš kao student ili da na tebi isprobaju sonično oružje jer zašto da ne, ako ga već imaju.
Tako predsednik sve češće obilazi televizije, bar ove koje žele da ga prime i saslušaju šta ima da kaže, i priča kako će nam protesti potpuno uništiti nekada moćnu ekonomiju. Ono što nisu mogli inflacija, veštački kurs dinara, beskrajno zaduživanje i Hrvati, uspeće studenti koji ne odustaju od svojih nerealnih zahteva da institucije rade svoj posao i da odgovorni odgovaraju. Umesto da prihvate da je nenadležna predmetna institucija jedina institucija i da samo ona može da kaže ko je odgovoran, a ko ne, oni se mangupiraju po tim svojim plenumima i pokušavaju da od ove zemlje učine mesto u kojem glavnu reč imaju institucije i zakoni. Kakva budalaština. Pa šta će nam onda predsednik, šta će on da radi?!
Dodatni problem je što ne žele ni njega da pozovu na neki plenum, da i on malo kaže koju, da objasni studentima, da studenti razumeju. Kao što je doktorima objašnjavao kako rade respiratori, kao što putarima objašnjava kako se grade putevi, kao što meštanima srpskih sela objašnjava kako im se zovu sela, tako bi mogao i da studentima objasni kako se i šta odlučuje na plenumima. Ali je nažalost uspeo da dođe samo do plenuma u Ćacilendu. Tamo je plenum u sastavu predsednik – student Više sportske i onaj jedan zvanični student Srpske napredne stranke jednoglasno odlučio da odigraju partiju stonog tenisa. I to se nije baš najbolje završilo. Izgleda da predsedniku i stoni tenis ide dobro taman koliko i ekonomija.
