Da bi neka kopija imala smisla, mora, pod jedan, da ima smisla i, pod dva, da bude bar minimalno funkcionalna. To će vam reći svaki iole ozbiljan prodavac sa Aliekspresa, takoreći čak i ona loša kopija sa Aliekspresa mora nekako da radi, koliko-toliko, ali da radi. E sad, Srpska napredna stranka uspela je u nečemu nemogućem. Napravili su kopije koje ne mogu da dobace čak ni do kvaliteta onih loših kopija sa Aliekspresa, dakle, niti imaju smisla niti šta rade.
Naprednjaci su poslednjih dana rešili da iskopiraju dve stvari, blokade fakulteta i protestne šetnje odnosno blokade ulica, koje inače traju već mesecima zbog pogibije 16 ljudi na železničkoj stanici u Novom Sadu.
Nadnica za blokadu
Za simboličnu naknadu od, kako čujemo, 5.000 dinara naprednjaci izlaze na ulice gradova u Srbiji i šetaju u znak protesta protiv blokada. Dakle, blokiraju ulice jer se protive blokadama. Žele da žive i da se kreću normalno i zato – blokiraju ulice. I žive normalno tako što u vreme radnog vremena idu da blokiraju ulice i kreću se normalno tako što blokiraju saobraćaj. Shvatili ste. Nije to neko tamo u centrali baš promislio kako treba, ali njima ionako samo treba dobar kadar, da se pusti na Informeru i da se kaže kako običan narod ‘oće normalno da živi, a ovi što žele tamo nekakvu pravdu i institucije, e oni im ne daju.
Za simboličnu naknadu od 5.000 dinara naprednjaci izlaze na ulice gradova i šetaju u znak protesta protiv blokada. Dakle, blokiraju ulice jer se protive blokadama
Sa druge strane, dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu upao je sa nekoliko kolega na fakultet, iz njega su uz pomoć policije izbacili studente u blokadi i sada on drži tu zgradu u blokadi danima, ne dajući nikome da uđe, zbog čega se peticijom oglasilo gotovo 200 profesora i saradnika tog fakulteta, osuđujući njegovo ponašanje. Slično je uradio i dekan DIF-a u Novom Sadu, samo što je on na fakultet ušao pomalo avanturistički, kroz prozor, a u poduhvatu su mu, osim policije, pomagali i dežurni SNS batinaši, tako da su sada i taj fakultet blokirali oni koji su se do pre nekoliko dana žalili što su fakulteti blokirani.
Bilo bi lepo videti taj sastanak i brejnstorming na kojem je trust naprednih mozgova došao do zaključka da su baš ovo ideje koje su dobre za realizaciju, ali pomalo smo već i navikli da srljaju iz gafa u gaf, iz greške u grešku, iz katastrofe u katastrofu, a da to predstavljaju kao svoju novu veliku pobedu. Tako je funkcioner SNS-a Vladimir Đukanović sada ponovo proglasio „pobedu nad obojenom revolucijom“, konstatujući da ju je, na kraju, izvojevala „pešadija“ odnosno običan narod i to mirno, hrišćanski, uz tek pokoju međusobnu tuču, ali dobro, šta će ljudi, kad nema blokadera u blizini, pa što se ne pošibati malo sa kolegama, pa naši smo, majku mu.
Bestseler pismo predsednika
Problem je samo što su i Đuka i mnogi drugi već toliko puta proglašavali nepostojeću pobedu nad nepostojećom revolucijom da to više niko praktično i ne sluša, a kamoli da veruje u to, dok bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić sada već mogao da piše knjigu „Kako sam u toku jedne godine čak 70 puta pobedio obojenu revoluciju“. Pitanje je i da li bi ta knjiga sada bila bestseler, kako je onomad najavio, s obzirom na to da su njegov odgovor britanskom listu Gardijan objavili na stranici Pisma čitalaca, negde između pisma Džona iz Saseksa, Elizabet iz Liverpula i fotografija svežih šargarepa sa pijace. Pismo, dakle, nije bilo bestseler ni među pismima na toj strani.
Za to vreme, Ćacilend je i dalje tu, valjda čekaju da se obavi svečana ceremonija proglašenja pobede nad obojenom revolucijom, pa da se raziđu i odu da blokiraju lokalni put u Brusu, Požegi ili nekom trećem mestu, jer dnevnica je manje-više ista, a zezanje je mnogo bolje kad šetaš nego kad sediš. Još ako usput ispadne neka tuča sa kolegama, pa šta više čovek da poželi?
