Ako volite odmor kao takav, predsednik će vas svaki čas javno prozvati na nacionalnim televizijama. A ako ste još, kojim slučajem, od onih „ludaka“ koji vole da idu na more, e tu ćete mu se posebno zameriti. Konačno, ako ste na sve to i među „izdajnicima“ koji letuju u Hrvatskoj, to je već ozbiljan greh po kanonu aktuelne vlasti.
I rade oni na tome da nas odvrate, nije da nije. Stalna kampanja koju državni zvaničnici vode protiv Hrvatske, naročito letovanja na njihovoj obali, traje godinama i izgleda ima rezultata. Mada ne baš onih kakve vlast priželjkuje, jer iz godine u godinu sve više građana Srbije letuje upravo u toj zemlji.
Ove godine čak je i auto-put kroz Beograd bio okićen transparentima: „Ako bolujete od zaborava, letujte u Hrvatskoj.“ Neko kome je ova ideja pala na pamet očito nije imao problem da zloupotrebi vrlo ozbiljne stvari i u maniru emotivne ucene udari na određene sentimente kod ljudi, ali se čini da je malo ko ozbiljno uzeo u obzir očitu, sada već tradicionalnu letnju propagandu protiv komšija.
Čovek koji svakodnevno govori šta da mislimo, za koga da glasamo, ko su nam neprijatelji, od čega je nastao čeri paradajz, voleo bi da se pita i da li ćemo i gde letovati. A ne uspeva da obuzda ni svoje. Malo, malo, pa nekog naprednog Zorana „uhvate“ u Hrvatskoj. Nekad Babića, sad Đorđevića. Drugi se bolje kriju
Znamo da je sigurno nije za ozbiljno uzeo nekadašnji ministar rada, a sadašnji v. d. direktora Pošte Srbije Zoran Đorđević, koji je uslikan ni manje ni više nego na ulicama vlastima mrskoga Hvara. I svi znaju da on nije jedini državni funkcioner koji ne letuje u Sopotu, već na omraženim destinacijama poput Hrvatske. Znaju to i njegove stranačke kolege koje se nekako uzdržavaju od takvih avantura. Ili makar uspeju to baš dobro da sakriju, trudeći se da ostave utisak da preziru čvarenje na izdajničkim plažama ili da bar ne kače fotografije na Instagramu. Što je tek agonija svoje vrste, jer čemu preskupo letovanje na nekoj mondenskoj lokaciji ako ne možeš time da se pohvališ? Poput dileme da li je drvo u šumi palo ako nije bilo nikoga da čuje taj pad, i ovde postoji dilema da li se letovanje uopšte desilo ako ne okačiš 30 fotografija i 40 rilsova uz haštagove #tezakzivot #workhardpartyharder i #takonamitreba.
Oni najradikalniji, poput Dragana J. Vučićevića ili Vladimira Đukanovića, leto će, poput pravih stranačkih vojnika, provesti tako što će pričati koliko im se gadi da se odmaraju i koliko je letovanje besmisleno kao koncept, a Đukanović će otići čak i dotle da upozori stranačke kolege da mu se ne javljaju ako su letovali u Hrvatskoj jer su time, valjda, pokazali ko su i šta su i nema on šta tu s njima dalje da priča.
I tako, iz leta u leto, neko ko nam svakodnevno govori šta bi trebalo da mislimo, za koga da glasamo, ko je prijatelj, a ko neprijatelj i od čega je nastao čeri paradajz, voleo bi malo da nam odredi i da li ćemo, kada, koliko i gde letovati. Misli, valjda, da na to ima pravo jer takođe misli i da nam je upravo on sve obezbedio, doveo nam zlatno doba i vaspostavio ga u Srbiji, a mi nismo ni toliko zahvalni da makar ne prelivamo to zlatno doba u džepove Hrvata, ako već negde moramo da prelivamo.
Još onomad je jednom drugom Zoranu – Babiću, bivšem direktoru Koridora Srbije, koji je takođe uhvaćen kod mrskih komšija, do kojih svakako nije mogao da stigne koridorima Srbije, već nekim drugim, sugerisao da se mane Hrvatske i letuje u Sopotu. Uzalud, niti je Sopot od tada postao turistička destinacija, nit se stranački Zorani manuše Hrvatske. I kako čovek da radi u takvim uslovima? I za koga da radi? Da smo zaslužili, nismo, jer uvek se nađe neki pametni Zoran da se švrćka po Brionima, Hvarovima i ostalim Dubrovnicima.
