„Ne može se više osporiti da je Drugi svetski rat, pre ili kasnije, završen. Gotovo je i s konjima u gradskom životu Bečkereka. Nestali su otprilike u vreme kada su sišle sa scene pisaće mašine i redovi u gradskoj biblioteci. Ne znam kakva ih je sudbina snašla. Međutim, još uvek postoje stvarnosti koje se vozikaju gore-dole. Još ponešto je preostalo. Znam više kuća sa kolskim prolazom. Kroz njih sada ulaze i izlaze sećanja.“
Nova knjiga Tibora Varadija, Konjski pasoš dodeljen istoriji (Akademska knjiga, Novi Sad), nastavlja serijal naslova sa tematikom preuzetom iz arhive 120 godina postojeće porodične advokatske kancelarije. U tom ciklusu ovo je u književnom smislu Varadijevo najuspelije delo.
Više od jednog veka vozikaju se stvarnosti kroz hiljade sudskih procesa, sa tovarima bizarnosti upletenim u ljudske sudbine na ovim prostorima. Tumačenjem tih spisa pravnik Varadi pomaže piscu Varadiju da presloži karte, da otkrije nove konstelacije u postupcima koji su ostali nerazjašnjeni.
Kao u slučaju kada je svinja određena od strane suda da bude veštak u proceni kvaliteta kukuruza, što se dogodilo u Nađ Šomkutu 16. oktobra 1881. godine. Možda ne baš najbolji primer, jer bi se ovako nešto prilično uspešno uklopilo u našu joneskovsku stvarnost. Onda možda ovo: nemačka vojna komanda 29. maja 1941. godine u Banatu donosi propis: „Sve postojeće golubove pismonoše imaju odmah da ubiju njihovi vlasnici.“
Ili, rasprava o dobijanju konjskog pasoša, koja se otegla unedogled, dok novi vlasnik, izvesni Lunjaček čeka da se okonča papirologija. Za sve to vreme konj je u kućnom pritvoru, odnosno u štali? Ipak, je li to daleko od hapšenja studenta u samoposluzi i oduzimanja mu inkriminisanog sadržaja u vidu jednog litra čokoladnog mleka?
U Majmunskom procesu, pre 100 godina, u Dejtonu je nastavnik morao da plati kaznu od 100 dolara jer je u školi predavao Darvinovu teoriju. Taj zakon ukinut je tek 1967, dok se u eri naprednjaka, koji su urušili državu, u Srbiji više od decenije održavaju majmunska suđenja, a policija štiti kriminalce dok nesmetano prebijaju građane
Izgleda da se istorija ciklično ponavlja. U nekom drugom, normalnijem međuvremenu, čitajući Konjski pasoš dodeljen istoriji, pitali bismo se kako je moguće da je takva stvarnost postojala? Kao što će se kroz 50 godina neki čitaoci prašnjavih arhiva pitati kako je opstajala naša svakodnevica? U kojoj je sve karikatura. Počev od suverena i njegovih dvorjana, pa do institucija koje više i ne fingiraju postojanje, jer je Ustav odavno van upotrebe.
Ali, vratimo se u stvarnost Varadijeve knjige.
U martu 1925. godine država Tenesi je donela zakon kojim se zabranjuje nastava teorije evolucije u državnim školama. U mestu Dejton pokrenut je proces protiv nastavnika koji je predavao Darvinovu teoriju, što je u gradu pokrenulo karnevalsku atmosferu. Na ulicama su protestovali i monasi, i darvinisti. Neki od učesnika procesije bili su maskirani u majmune, i tako se pojavili u sudnici. Proces će biti upamćen kao Majmunski proces. Porota je proglasila optuženog krivim, jer je „umesto doktrine o božanskom stvaranju koju propoveda Biblija, predavao teoriju evolucije“. Kazna je bila novčana, u iznosu od sto dolara. Zakon po kome je presuda doneta biće ukinut tek 1967. godine.
U Srbiji je država urušena tokom vladavine naprednjaka, zahvaljujući kojima se više od jedne decenije održavaju majmunska suđenja. Kulminacija apsurda su pomilovanja predsednika Srbije osoba koje bi u normalnim društvima bile suđene zbog pokušaja ubistva. Ovde, pak, policija štiti kriminalce dok nesmetano prebijaju građane.
U Srbiji 2025. majmunski procesi bujaju. Zemlja je u poslednjem stadijumu ludila koje indukuje bolesnik na vlasti. Nepoznato je koliko dugo je Lunjačekov konj čekao da mu se izda pasoš, kao što je nepoznato i koliko dugo će trajati suđenje srpskom suverenu.
